Emisije ugljendioksida sa područja Amazonije bile su se udvostručile tokom 2019. i 2020. godine, a to su bile prve dve godine mandata krajnje desno orijentisanog bivšeg predsednika Brazila Žaira Bolsonara, kada je krčenje šuma bilo na vrhuncu, pokazuje objavljena studija.
Amazonija, najveća prašuma na svetu, koju deli devet zemalja Južne Amerike, od vitalnog je značaja za suzbijanje globalnog zagrevanja, jer apsorbuje gasove staklene bašte, kao što je ugljendioksid.
Međutim, naučnici su pokazali da je Amazonija počela da oslobađa više ugljendioksida nego što ga apsorbuje i da se kreće ka "tački bez povratka", posle koje bi se od prašume pretvorila u savanu.
Uzorci vazduha koje su istraživači prikupili preletanjem džungle pokazuju da su se emisije ugljendioksida sa prosečnih 240 miliona tona iz perioda od 2010. go 2018. godine povećale na 440 miliona tona u 2019. godini, što je porast od 83 odsto, a potom na 520 miliona tona u 2020. godini, što je porast od 117 odsto.
Prosek ove dve godine dvostruko je veći od proseka iz prethodnih osam godina.
Studiju, objavljenu u časopisu Nejčr (Nature), sproveo je tim brazilske svemirske agencije INPE.
Isti tim je bio jedan od prvih koji je 2021. godine otkrio da je Amazonija počela da otpušta više ugljendioksida nego što ga apsorbuje. Ta studija je takođe objavljena u časopisu Nejčr.
Istraživači su primetili da se krčenje šuma u brazilskom delu Amazonije, to jest na oko 60 odsto ove južnoameričke prašume, povećalo za 80 odsto u 2019. i 2020. godini u odnosu na prosek iz perioda od 2010. do 2018. godine. Takođe su uočili širenje površina dobijenih spaljivanjem šume za 14 odsto u 2019. i za 42 odsto u 2020. godini.
Prema rečima autora studije, ove brojke pokazuju kakvi su efekti "demontaže" javnih agencija za zaštitu životne sredine tokom mandata Žaira Bolsonara, koji je prošle godine izgubio od svog prethodnika na funkciji, levičarskog predsednika Luiza Injasija Lule da Silve.
Pomenute agencije su "prestale da izriču novčane kazne, ili da oduzimaju zemljišta na kojima su činjeni ekološki prekršaji", rekla je glavna autorka studije Lusijana Gati.
U Brazilu je skoro petina Amazonije iskrčena, uglavnom da bi se dobio prostor za poljoprivredno zemljište ili pašnjaci za ispašu stoke.
Poljoprivredni sektor je jedan od pokretača rasta Brazila, najveće zemlje Latinske Amerike koja masovno izvozi soju i govedinu.
"Svet želi jeftino meso, jeftinu soju za ishranu stoke. Zato se i šuma uništava", žali se Lusijana Gati.
Luiz Injasio Lula da Silva preuzeo je u januaru dužnost od desničara Bolsonara, i obećao da se Brazil "vraća" borbi protiv klimatskih promena.
Tokom prvih sedam meseci Da Silvinog mandata, krčenje šuma u Amazoniji je opalo za 42,5 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine (januar-jul).
