U trenutku kad u Evropskoj uniji rastu nedoumice neće li beloruski predsednik Aleksander Lukašenko posegnuti za žešćom represijom prema opoziciji i pobunjenim građanima, visoki predstavnik EU Žozep Borel je izjavio da "EU ne želi drugu Ukrajinu i zato razgovara s Rusijom da se u Belorusiji situacija preokrene ka demokratizaciji".
Borel je to rekao pošto ga je telefonom pozvao šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, istakavši, u razgovoru sa španskim dnevnikom "Pais" da je cilj razgovora bio "da se ovog puta ne ponovi fijasko kao u Ukrajini".
"Evropska unija ne želi da se tuče s Rusijom oko geostrategijskog nadžora, već samo da podstakne demokratizaciju i pomogne Belorusima koji traže slobodu", objasnio je visoki predstavnik EU.
U ukrajinskoj krizi je postojala geopolitička dimenzija, sukob oko težnje da se zemlja okrene Evropi i želje da se pridruži Rusiji, kaže nezvanični šef diplomatije EU, "dok Belorusi sad traže poredak sloboda i ljudskih prava…i zato EU želi da podstakne političku reformu i izbegne da ispadne remetilački činilac kakav bismo mogli izgledati ruskoj strani".
Jer, kako je predočio Borel, zategnutost između Evrope i Rusije se u slučaju Ukrajine "izrodila u oružani sukob, nasilje i raspad ukrajinske teritorije, što ni danas ne jenjava".
Visoki predstavnik EU je naveo da je namera da se tako nešto izbegne "i zato smo u vezi s Rusijom…da bi se izbegli nesporazumi i da ruska strana ne donese odluke koje bi mogle još više uzdrmati tamošnju situaciju".
Na pitanje "Paisa" da li Lukašenko mora da padne s vlasti, Borel uzvraća da EU Lukašenka ne priznaje kao legitimnog predsednika, ali dodaje da, isto kao što Brisel ne priznaje da je legitimno izabran na izborima venecuelanski predsednik Nikolas Maduro, "sviđalo se to nama ili ne, oni drže vlast i moramo da razgovaramo i s njima".
Zamoljen da oceni kakve odnose EU treba da ima s Rusijom, Borel odgovara da su "odnosi s Rusijom isto tako složeni kao s Kinom".
"Prema Rusiji smo, s jedne strane, zaveli sankcije, ali istovremeno postoji energetska zavisnost koja je za neke evropske zemlje veoma jaka…na Rusiju ne gledaju jednako Litvanci ili Portugalci", ukazuje Borel.
Rusija je činilac u svetskoj politici i, stavlja do znanja visoki zvaničnik Unije, "dopadalo nam se to ili ne, postoje mnogi problemi oko kojih moramo da razgovaramo s Rusijom u pokušaju da ih rešimo, i to od Arktika do Sirije".
Borel ističe da je EU zabrinuta zbog teško narušenog zdravlja ruskog opozicionara Navaljnog, mada napominje da "još dosta tu treba da se razjasni".
A na pitanje "da li (ruski predsednik Vladimir) Putin poštuje Evropsku uniju?", šef evropske diplomatije uzvraća: "Pitate me za Putina ili (američkog predsednika Donalda) Trampa?"
Na opasku da u EU Francuska recimo želi da se više otvori prema Rusiji, Borel to potvrđuje i kaže da to "želi i Nemačka kojoj je savršeno jasno da je Rusija tržište i isporučilac energije".
Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku Unije kaže da je stav Poljske i baltičkih zemalja prema Rusiji različit.
"Imamo različite istorije", dodaje on i kaže da "Poljaci recimo veruju da svoju slobodu duguju Americi i papi i u pravu su".
"Ali ja kao Španac mislim da sam trpeo frankističku diktaturu u dobroj meri zbog podrške SAD i Vatikana frankizmu", zaključio je Borel.
