Briselu, gde su glavna sedišta Evropske unije i NATO nesumnjivo se priželjkivao drugačiji ishod američkih izbora, a sada kada je Donald Tramp osvojio drugi mandat koji preti da bude još više remetilački od prvog, postavlja se pitanje da li su bezbednost i zajedništvo Evrope u opasnosti, piše dnevnik Noje cirher cajtung (NZZ).
"Kada je Tramp pobedio 2016. godine Evropa je bila potpuno zatečena. Sada tvrdi da je bolje pripremljena i prikazuje se optimističnom. Ali da li postoji osnova za to?", piše švajcarski dnevnik.
List navodi da zvaničnici u Evropi nastoje da smire stvari, da su lideri EU i NATO odmah uputili čestitke Trampu, i da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila da se "raduje snažnim transatlantskim odnosima", a predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel naveo da između SAD i EU "postoji istorijska veza" i da se raduje "nastavku konstruktivne saradnje".
"Ali diplomatski protokol ne može da sakrije da u Briselu vlada veliki nemir. Nije više tako zatečen kao prilikom Trampove prve povede u novembru 2016. godine već se pripremio na scenarije njegove moguće ponovne pobede", ocenjuje dnevnik.
NZZ dodaje da je uz to bilo i jasno da će, bez obzira na ishod američkih izbora, odnos EU i SAD morati da bude postavljen na nove osnove.
"I pod (Trampovom demokratskom suparnicom) Kamalom Haris, pogled SAD bi se više pomerio u pravcu Pacifika i sistemskog neprijatelja Kine. Ipak, administracija sa Kamalom Haris na čelu bila bi predvidljivija", piše NZZ.
Za ekonomske odnose EU i SAD Trampov mandat će vrlo verovatno biti izazov, piše dnevnik, podsećajući da je on i tokom prvog mandata pokazao da se ne ustručava da uvodi carine i druge trgovinske prepreke, a da je i sada u izbornoj kampanji najavio paušalne carine za robu čak i iz zemalja koje su strateški partneri SAD.
Međutim, više od ekonomskih posledica, EU strahuje od bezbednosnih posledica Trampove vladavine. "Horor scenario je da bi SAD mogle da napuste NATO, ali bi za to bila potrebna dvotrećinska većina u Senatu, ili da znatno smanji svoj finansijski doprinos i broj osoblja u tom vojnom savezu", piše dnevnik.
Dodaje da se NATO trudi da te scenarije predstavi kao jezive priče za plašenje dece i da Tramp prepoznaje važnost transatlantskih odnosa za bezbednost samih SAD.
Novi generalni sekretar NATO Mark Rute nastoji da pokaže opuštenost i kad je u pitanju stav Trampa prema ratu u Ukrajini, pa je tako sredinom oktobra rekao "koliko znam, on se potpuno slaže sa nama da se borba u Ukrajini tiče i američka bezbednosti", piše NZZ.
I jedan neimenovani diplomatski izvor rekao je za NZZ da u sedištu NATO nema nikakve panike i da su SAD, iako su ubedljivo najvažniji član alijanse, posebno s obzirom na pretnju na Pacifiku svesne da su sa evropskim partnerima jače nego što bi bile da su same.
Suprotno tome, jedna "dobro obaveštana osoba" u sedištu EU rekla je da se od kraja Trampovog prvog mandata računalo sa njegovim povratkom ili neke slične osobe i da su na vreme preduzete sve pripreme, i to tako da se prilikom donošenja važnih odluka više ne mora po svaku cenu gledati preko Atlantika.
Jedan od primera za to je, piše NZZ, i "Strateški kompas" koji je EU usvojila 2022. i koji treba da osnaži njenu bezbednosnu i odbrambenu politiku i da omogući da brzo reaguje, bilo sa partnerima, ili sama. Osim toga, uz pojačanu saradnju sa NATO, previđeno je i bilateralno partnerstvo EU sa državama slične orijentacije.
Međutim u EU vlada velika bojazan da će se izbor Trampa odraziti negativno na Klimatsku politiku, a i da bi SAD mogle da se povuku iz Klimatskog sporazuma iz Pariza. Jedan portparol Evropske komisije je zato 6. novembra rekao da bi se zaštitom klime trebalo baviti u okviru zajedničke bezbednosne politike, i da oba partnera imaju interes da se posvete borbi protiv klimatskih promena, čije su se posledice nedavno pokazale i u SAD i u Evropi, piše NZZ.
"U kojoj su meri te optimistične izjave opravdane, pokazaće se možda već i na Svetskoj konferenciji o klimi, koja počinje sledeće sedmice u Bakuu", piše dnevnik.
