Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen želi da izdvoji 100 milijardi evra da pomogne zemljama Unije koje i dalje u mnogome zavise od fosilnih goriva da pređu na izvore energije sa manjim emisijama štetnih gasova.
Fon der Lajen koja je ovog meseca preuzela vođstve Evropske komisije, izdvojila je borbu protiv klimatskih promena kao glavni prioritet svog petogodišnjeg mandata.
Ona je obećala da će napraviti da EU bude prvi ugljenično neutralan kontinent do 2050. u okviru Evropskog zelenog pakta.
Predviđeni fond treba da pomogne zemljama EU koje će biti najteže finansijski pogođene tranzicijom u čistije industrije. Među njima su Mađarska, Češka i Poljska koje se oslanjaju u velikoj meri na elektrane na ugalj, i još se nisu obavezale na cilj EU da imaju nultu emisiju ugljendioksida do 2050. godine.
Novi klimatski fond za pomoć, čiji puni detalji treba da budu predstavljeni u januaru, mogao bi da pomogne da se ubede vođe te tri zemlje da se pridruže tom cilju.
"Cena tranzicije će biti velika, cena nedelovanja će biti mnogo veća", rekla je fon der Lajen u Briselu.
Taj trošak raste svake godine, rekla je ona. Ukazala je da poplave koštaju građane EU više od pet milijardi evra godišnje, a da svake godine privreda Unije gubi gotovo 10 milijardi evra zbog suše, za šta poljoprivrednici plaćaju veliku cenu, prenosi Frans pres.
"I to nije početak. Ali to nije ni kraj, možemo da pružimo otpor.. i krajnje je vreme da to uradimo i nije suviše kasno", rekla je ona.
Cilj o postizanju nula emisije štetnih gasova biće razmatran sutra na sastanku šefova vlada i država EU u Briselu.
Plan će zavisiti od raznih izvora finansiranja, od zajmova privatnog sektora do Evropske investicione banke, uz sredstva iz dugoročnog budžeta EU, koji tek treba da se odobri.
Fon der Lajen koja će u martu predstaviti Evropski klimatski zakon, želi da taj blok smanji emisije ugljenika za najmanje 50 odsto do 2030. u odnosu na nivo 1990. godine, što je više od sadašnjeg cilja od 40 odsto. Ukoliko je moguće ona bi htela da cilj za 2030. bude čak 55 odsto, i to na način koji neće naškoditi privredi bloka.
Prema EU između 1990. i 2018. godine emisije gasova sa efektom staklene bašte već su smanjene za 23 odsto, dok je privreda porasla 61 odsto.
"Želim da se dogovorimo oko posvećenosti da EU postane klimatski neutralna do 2050. godine", rekao je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel u pismu vođama EU. Kako je rekao, to bi predstavljalo veliki znak iz Evropskog saveta da će EU preuzeti globalnu ulogu o tako važnom pitanju.
On je rekao da će se ekonomijama sa nižim emisijama štetnih gasova otvoriti mogućnosti za ekonomski rast, ali da EU mora da uvidi da ta promena može da bude teža za neke zemlje.
