Hipersonične rakete, brže od zvuka, za koje Iran danas tvrdi da je proizveo jednu verziju, predstavljaju jednu od glavnih inovacija u vojnoj balistici poslednjih godina, a da njihov strateški uticaj nije još uvek savršeno jasan.
Mnoge zemlje već nisu u stanju da spreče napad izuzetno brzim krstarećim balističkim projektilima, mada podzvučne brzine, ako lete na maloj visini.
"Mi smo više na evoluciji nego na pravoj revoluciji u vojnom smislu (...) Ima mnogo fantazije", ocenio je nedavno u podkastu "Le Collimateur" pukovnik vazduhoplovno-kosmičkih snaga Dejvid Papalardo, iz Instituta za Strateška istraživanja Vojne škole (IRSEM).
Hipersonične rakete dostižu najmanje pet maha, ili pet puta veću brzinu od zvuka (više od 6.000 kilometara na sat). Neke potencijalno mogu ići i do 25.000 kilometara na sat.
Ali pre svega, oni mogu da manevrišu u letu punom brzinom, što otežava njihovo presretanje. Po rečima pukovnika Papalarda, to oružje posebno omogućava da se "napravi profil leta manje izložen sistemima detekcije i presretanja, da se omami protivnik" i da putanja bude nepredvidiva.
Hipersonične krstareće rakete putuju kroz atmosferu poput konvencionalnih projektila, ali mnogo brže. Hipersonične "jedrilice" se, s druge strane, lansiraju balističkom raketom, a zatim puštaju da uđu u gornju atmosferu i klize ka svom cilju.
Na početku rata u Ukrajini, Rusija je tvrdila da je tamo koristila "Kindžal" što bi bila prva poznata borbena upotreba tog sistema. U avgustu je objavila da je rasporedila hipersonične rakete u enklavi Kalinjingrad.
Moskva je time napravila korak napred s "Kindžalom", ali i s "Cirkonom", za koji je u oktobru 2021. objavila da je uspešno testiran sa podmornice, ili je napredovala čak i s "projektilom-jedrilicom" "Avangard".
Sjedinjene Države još nemaju hipersonične rakete, ali rade na njima. DARPA - naučni ogranak američke vojske, potvrdio je ubrzo posle ruske objave da je uspešno testirao svoju hipersoničnu raketu HAWC, koja za sagorevanje koristi kiseonik u atmosferi.
Pentagon takođe razvija hipersoničnu jedrilicu pod nazivom ARRV, ali njegov prvi potpun test nije uspeo.
Kina ima nekoliko projekata sličnih ruskim programima - po studiji američkog Kongresnog istraživačkog centra. Ona kaže da je testirala "projektil-jedrilicu" sa dometom od 2.000 km sposobnu da izvede "ekstremne manevre".
Francuska, Nemačka, Australija, Indija, Japan, Izrael i Južna Koreja posebno nastoje da razviju takve sisteme. Severna Koreja je tvrdila da je uspešno testirala hipersoničnu "jedrilicu".
Američka Korporacija Rand je 2017. godine primetila da je Iran 2014. nabavio hipersonični aerotunel i da stoga "više ne mora da šalje svoje modele na testiranje u inostranstvu" što je korisno jer smanjuje troškove i nužnu zaštitu svoje tehnologije.
Ali analitičari razmatraju tu skupu tehnologiju, čiji strateški značaj tek treba da se dokaže. S obzirom na obim sankcija Iranu, pitanja iizaziva njegova sposobnost da postigne te svoje ciljeve, a već razvija program obogaćivanja uranijuma.
Imajući u vidu dostupne informacije o istraživanjima Islamske Republike na terenu i njenom programu balističkih raketa, "veoma mi je teško da verujem da je Iran na bilo koji način blizu" "hipersoničnoj jedrilici", prokomentarisao je u četvrtak na Tviteru Džon Krzizaniak, iz Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS) u Londonu.
To je za AFP potvrdio Džejms Ekton, stručnjak Fondacije Karnegi za međunarodni mir: "Bio bih veoma iznenađen kada bi Iran razvio brz i veoma sposoban manevarski sistem... ali sumnjam da bi to mogla biti balistička raketa sa nekim sistemom manevrisanje same bojeve glave".
Iranske izjave pojačavaju strah od širenja hipersoničnog oružja bez računanja na posledice.
"Strateška pitanja izazvana rasporedom hipersoničnih sistema (...) daleko su od toga da su sva rešena", ocenio je prošle godine Džozef Henrotin, istraživač Instituta za komparativnu strategiju (ISC). On je opisao "sisteme koji procenjuju iznenađenje, brutalizuju procese odlučivanja, zamagljuju percepciju".
Pukovnik Papalardo smatra da "hipersonični problem ne stvara nove probleme, već samo naglašava postojeće".
To novo raketno orudje za sada "ostaje prerogativ nekoliko velikih sila", uverava on, odbacujući ideju da treba potpuno izmeniti "mape svetske bezbednosti".
