Gledati u Njujorku meksičku seriju na pametnom telefonu proizvedenom u Kini, dok se belgijsko pivo slučajno prosipa po majici proizvedenoj u Vijetnamu - moglo bi uskoro postati stvar prošlosti pošto oštri carinski potezi predsednika SAD Donalda Trampa ponovo pokreću raspravu o budućnosti globalizacije.
Ipak, mnogi stručnjaci smatraju da će otvorenost i međuzavisnost među državama opstati, ali će sve biti manje jednostavno i skuplje. ocenjuje francuska agencija Grans pres (AFP) u analizi pod naslovom "Hoće li Tramp ubiti globalizaciju".
Smanjenje carina, koje je postalo jedan od temelja globalizacije nakon Drugog svetskog rata, učvrstilo se 1947. osnivanjem GATT-a (Opšti sporazum o carinama i trgovini) kao prethodnika Svetske trgovinske organizacije (WTO), koja okuplja 166 članica i obuhvata 98 odsto svetske trgovine.
Mogućnosti delovanja ovog "trgovinskog policajca" međutim danas su veoma ograničene, dok rastu carine pod Trampovim uticajem, piše AFP.
"Talasu globalizacije koji je počeo pre više od trideset godina dolazi kraj", napisao e krajem marta u američkom časopisu Džejkobin (Jacobin) srpsko-američki ekonomista i stručnjak za nejednakost Branko Milanović.
"Ako globalizaciju definišemo kao drastično smanjenje ekonomskih granica i ujedinjenje razmene roba, ali i usluga, podataka i kapitala - onda je taj ciklus zaista završen", potvrđuje i Nikola Baverez (Nicolas) advokat u francuskoj kancelariji za privredno pravo Ogist Debuzi (August Debouzy).
Poslednjih godina, pandemija kovida već je razotkrila ekstremne slabosti proizvodnih lanaca razbacanih širom sveta, a rat u Ukrajini pokazao je rizike zavisnosti od energetski nepouzdanih prijatelja, poput Rusije, navodi francuska agencija.
Tome treba dodati višegodišnje slabljenje sistema i jačanje "blokova" (američkog, kineskog, ruskog, evropskog – kao najvećih) koji se nadmeću koristeći čitav arsenal sredstava, od carine, ograničenja prenosa tehnologije, preko finansijskih sankcija do restrikcije migracija i subvencija.
"Vrlo jasan prekid" Trampove Amerike sa posleratnim pristupom dodatno je zabrinjavajući jer bi moguća carinska eskalacija s trgovinskim partnerima mogla ugroziti budućnost svetske razmene, kaže za AFP Adam Slejter (Slater), ekonomista britanske firme Oksford ekonomiks (Oxford Economics).
Trgovina robom poslednjih godina redovno raste i dostigla je skoro 24.000 milijardi dolara u 2023. godini, prema podacima WTO, od čega 13 odsto otpada na američki uvoz, a 8,5 odsto na izvoz.
Kao i posle kovida, verovatnije je da će prevladati premeštanje (relokacija) proizvodnje u bliske i "prijateljske zemlje", nego vraćanje industrije u razvijene države, gde bi ona bila ili visoko robotizovana (i zapošljavala malo ljudi), ili znatno skuplja nego u državama sa niskim troškovima.
"U određenim sektorima, poput proizvodnje igračaka, tekstila i nameštaja, prednost u troškovima u korist zemalja u razvoju je tolika da ni visoke carine ne mogu učiniti SAD konkurentnima", objašnjava Nil Širing, glavni ekonomista londonske firme Kepital ekonomiks (Capital Economics).
Osim toga, ogromni troškovi premeštanja proizvodnje u SAD, kao i godine promišljanja koje taj proces zahteva, čine Trampovu strategiju rizičnom. "Uprkos Trampovom hvalisanju, samo delić industrije koja je premeštena u inostranstvo ima šanse da se vrati u SAD", zaključuje Širing.
Trampova carinska ofanziva ne predstavlja pretnju za ostatak trgovinskih odnosa, uverava i bivši predsednik STO Paskal Lami (Pascal Lamy) za AFP. "Ako se SAD zatvore, druga vrata će se otvoriti", dodao je.
Nekoliko trgovinskih sporazuma nedavno je ponovo stupilo na snagu. Japan, Južna Koreja i Kina žele da ubrzaju pregovore o sporazumu o slobodnoj trgovini, dok je brazilski predsednik Lula upravo pozvao na partnerstvo između zemalja Merkosura (Argentina, Brazil, Paragvaj i Urugvaj) i Japana.
Kina želi da iskoristi ovu priliku i preuzme ulogu pokretača globalizacije od SAD. Kineski premijer Li Ćiang izjavio je u martu da želi da se "drži ispravnog pravca globalizacije", uprkos trgovinskoj politici koja je često predmet kritika zbog subvencija.
Kina ima sve ekonomske osnove da predvodi globalizaciju, rekao je za AFP i Li Daokui, profesor sa Ekonomskog fakulteta univerziteta Tsinghua u Pekingu, zaključuje AFP u analizi.
