Zemlje Zapadnog Balkana i Istočnog partnerstva moraju da ulože dodatne napore da zauzdaju ilegalnu migraciju i u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, navodi se u izveštaju Evropske komisije o ispunjavanju zahteva za viznu liberalizaciju tih osam zemalja.
Svih osam zemalja su preduzele mere da reše problem ilegalnih migracija, međutim, potrebni su dalji napori kako bi se obezbedili bolji i održivi rezultati, ocenila je Komisija navodeći da ilegalna migracija iz Ukrajine, Srbije i Bosne i Hercegovine u EU ostaje velika.
Istovremeno bojazni izaziva sve veći broj neosnovanih zahteva za azil u EU moldavskih i gruzijskih građana.
Komisija je istakla da je potrebno veće angažovanje kako bi se obezbedilo puno usklađivanje sa viznom politikom EU i navela da je Srbija ukinula bezvizni režim sa Iranom ali da postoje bojazni oko drugih zemalja sa bezviznim pristupom Srbiji.
Saradnja u readmisiji i povratku odvija se bez problema sa svim zemljama ali ima prostora za unapređenje, posebno kod readmisije državljana trećih zemalja, naročito u Srbiji, ocenjuje se u izveštaju.
Za Albaniju se kaže da je preduzela efikasne mere da odgovori na problem neregularne migracije, što je doprinelo smanjenju broja zahteva za azil za 32 odsto u prvoj polovini 2018. Kako se dodaje, taj posao treba da se nastavi i dalje unapređuje.
Komisija je ocenila da će bolja saradnja Fronteksa i partnera sa Zapadnog Balkana doprineti boljem upravljanju neregularnom migracijom.
Albanija je, kako se navodi, prva potpisala sporazum o saradnji sa Fronteksom, Makedonija i Srbija su parafirale nacrte a procedure oko sporazuma sa Crnom Gorom i BiH su u završnoj fazi.
Kada je reč o borbi protiv organizovanog kriminala, uprkos preduzetim merama, potrebni su dodatni napori svih osam zemalja a od Moldavije i Ukrajine traži se i hitna akcija u borbi protiv korupcije.
Kako se navodi, organizovane kriminalne grupe iz osam zemalja bave se trgovinom nedozvoljenim proizvodima, pranjem novca, trgovinom ljudima, trgovinom drogom, krijumčarenjem migranata i sajber kriminalom.
Izveštaj Komisije odnosi se na Albaniju, Srbiju, BiH, Makedoniju i Crnu Goru, kao i zemlje Istočnog partnerstva - Gruziju, Moldaviju i Ukrajinu.
Komisija će i dalje pratiti ispunjavanje zahteva za viznu liberalizaciju i izveštavati o tome Evropski parlament i Savet najmanje jednom godišnje.
