Dok je pažnja svetske javnosti fokusirana na krizu u Iranu, libijski pobunjenici pod vođstvom generala Halife Haftara uz podršku rivalskih stranih sila stežu obruč oko vlade u Tripoliju koju podržavaju UN, povećavajući strahove od krvave završnice sukoba, ocene su svetskih medija koje prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).
Libijska nacionalna armija pod Haftarovim vođstvom zauzela je ključni priobalni grad Sirt, dok su sve glasnije kritike da je povećana uloga stranih sila u haotičnom sukobu podstakla iznenadnu eskalaciju borbi, piše Njujork tajms.
Pad Sirta u ponedeljak bio je značajan udarac za vladu nacionalnog jedinstva u Tripoliju koju podržavaju UN, ocenjuje list, dodajući da su snage lojalne Haftaru zauzele taj grad nekoliko dana pošto je Turska najavila slanje trupa da pomogne vladi u Tripoliju koja je na udaru ofanzive pobunjenika od aprila.
Haftarove nedavne uspehe na terenu pomogle su strane sile koje sve više diktiraju tempo i oblik rata u Libiji, ističe list, navodeći da Haftarove snage podržavaju ruski plaćenici, avioni i dronovi Ujedinjenih Arapskih Emirata, kao i da ima podršku Egipta, Jordana i Francuske. S druge strane, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je poslednji značajan zaštitnik vlade u Tripoliju kojoj je poslao dronove, oklopna vozila i na kraju trupe.
Haos u Libiji je intenziviran nedavnim masakrom 30 regruta snaga lojalnih vladi u napadu dronovima i napredovanjem pobunjenika, dok se devetomesečni napad na libijsku vladu približava krvavom klimaksu, ocenjuje Gardijan, koji ukazuje da je pad Sirta povećao bojazni da bi slično ubrzo moglo da se desi s obližnjom Misuratom koji je ključan za opstanak vlade u Tripoliju.
General Haftar, nekada lojalan diktatoru Muameru Gadafiju, pridružio se pobuni protiv svog bivšeg šefa 2011. i sada se predstavlja kao sekularni lider koji će osloboditi zemlju od islamskog ekstremizma, ukazuje londonski Tajms.
Haftar, kako ukazuje list, tvrdi da je vlada u Tripoliju pod kontrolom Muslimanskog bratstva, međunarodne mreže koja se istakla posle Arapskog proleća i neko vreme bila na vlasti u Egiptu, što je iskoristio kao izgovor za ofanzivu.
On je dobio podršku Rusije i nekoliko arapskih zemalja koje ga smatraju bedemom od Muslimanskog bratstva, navodi Tajms, dodajući da je među tim zemljama Saudijska Arabija s kojom je povezana takozvana 604. brigada koja je prebegla na Haftarovu stranu u Sirtu, posle čega je taj grad brzo pao pod kontrolu njegovih snaga.
