Američka svemirska agencija NASA objavila je odluku da pošalje sondu nalik na kvadrikopter na Titan, najveći Saturnov mesec koji je veći od Merkura i ima sličnosti s drevnom Zemljom.
Misija će se zvati "Vilin konjic" (Dragonfly), lansiranje je planirano za 2026, a sletanje na Titan za 2034. godinu. Titan je od Sunca udaljen 10 puta više od Zemlje i ekstremno je hladan, s prosečnom temperaturom od -179 stepeni.
"Vilin konjic", koji ima osam elisa, leteće nebom Titana. Sonda će potom, tokom dve godine i osam meseci, u etapama analizirati razne delove Saturnovog meseca.
Cilj misije je pronalazak tragova drevnog života da bi se razumelo kako je život nastao.
Do sada su na tela u Sunčevom sistemu, Mars, Veneru, Mesec ili asteroide, sletale samo stabilne sonde ili roveri. Međutim, američki rover Kjurioziti (Curiosity), jedini koji je trenutno aktivan na Marsu, može da pređe samo stotinak metara dnevno, posle čega mora da puni baterije. Tako je prešao 20 kilometara za sedam godina. "Vilin konjic" će preleteti 175 kilometara za manje od tri godine.
Titan ima okeane i tečna jezera na površini. Oni nisu puni vode već metana, u tečnom stanju usled esktremno niske temperature.
"Odlazimo na okeanski svet da bi smo mogli da ostvarimo revoluciju u znanju o životu u svemiru", rekao je šef NASA Džim Brajdenstin.
Prema najavama, Vilin konjic će istraživati brojne pejzaže. Počeće sa dinama sličnim onima u Namibiji a završiće na dnu kratera gde je tečna voda odavno potonula, verovatno tokom desetina hiljada godina.
"'Vilin konjic' će istraživati svet pun velikog broja različitih organskih molekula koji su cigle života i mogli bi nam pomoći da shvatimo poreklo samog života", rekao je nadzornik svih naučnih aktivnosti NASA Tomas Curbuhen.
Titan, kao i Zemlja, ima atmosferu sačinjenu najvećim delom od azota. Međutim, na Titanu su kiše od metana a sneg od drugih organskih molekula.
