Nove američke carine za proizvode iz desetina zemalja danas su stupile na snagu ocrtavajući novi svetski trgovinski poredak po želji predsednika SAD Donalda Trampa.
Nove tarife stupile su na snagu u 6.01 po srednjeevropskom vremenu (ponoć po vremenu u Vašingtonu) nedelju dana pošto je američki predsednik SAD potpisao ukaz menjajući za veliki broj zemalja carinu od 10 odsto koja je od aprila primenjena na takoreći sve proizvode koji ulaze u SAD.
Za američkog predsednika radi se o ponovnom uspostavljanju ravnoteže u razmeni između SAD i njihovih partnera, koji prema njemu "profitiraju" od Amerike, prve svetske privrede.
"Ponoć je. Milijarde dolara carina sada dolaze ka SAD", napisao je Tramp na svojoj mreži Trut soušal.
Carine su određene u širokom rasponu od 15 do 41 odsto a nekima je određeno i više. Evropska unija, Japan i Južna Koreja koje spadaju u glavne trgovinske partnere SAD sada će imati carine od najmanje 15 odsto.
Uslediće i nove pošto Tramp namerava da uvede dodatne carine i za uvozne farmaceutske proizvode i poluprovodnike. On je najavio juče da će uvesti carine od 100 odsto na poluprovodnike i čipove.
Neke zemlje poput Švajcarske pokušavale su do poslednjeg trenutka da sklope dogovor da izbegnu visoku određenu tarifu. Švajcarska je uoči roka u Vašington poslala predsednicu Karin Keler-Zuter i ministra ekonomije Gija Parmelena.
Iako je američka vlada davala uveravanja da su "desetine sporazuma" potpisane poslednjih meseci, objavljeno je samo sedam, među kojima sa Evropskom unijom, Japanom i Velikom Britanijoim.
Najčešće se radi o predugovorima koji treba da se formalizuju, uz obećanja o velikim ulaganjima u SAD od strane zemalja ili blokovima o kojima je reč.
Kao redak izuzetak Meksiko je izbegao nove povišene carine. Tramp je produžio na 90 dana carinske uslove koji se trenutno primenjuju na tu zemlju, odnosno 25 odsto na proizvode koji ulaze u SAD a ne potpadaju pod severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini, dajući dodatno vreme da se postigne novi trgovinski dogovor.
S druge strane Kanadi nije pružena takva mogućnost, i njoj su 1. avgusta uvedene carine od 35 odsto na njene proizvode koji ulaze u SAD, a ne potpadaju pod severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini.
Kanadski premijer Mark Karni je relativizovao uticaj te dodatne carine ocenjujući da više od 85 odsto kanadskog izvoza u Ameriku nije pogođeno.
Trampova administracija posebno je čvrsta prema nekim zemljama.
Tako je prošle nedelje potpisao ukaz kojim se uvodi 50 odsto carine Brazilu i to je stupilo na snagu u sredu. I tu je zbog brojnih izuzetaka pogođeno manje od 35 odsto proizvoda.
Indija treba da računa sa carinama od 25 odsto koje će za tri nedelje preći na 50 odsto za jedan broj proizvoda pošto Tramp zamera Nju Delhiju to što mu nije otvorena privreda i to što kupuje rusku naftu koja je pod sankcijama.
Zemlje počinju da se prilagođavaju. Brazil koji je uložio žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji hoće da pomogne kompanijama da diverzifikuju svoj izvoz.
Kanada i Meksiko hoće da prošire ekonomsku saradnju da bi bile manje zavisne od SAD, rekla je juče meksička predsednica Klaudija Šainbaum.
Predsednik Tramp je hvalio već postignute sporazume koji povećavaju javne prihode američke privrede, koja je već u velikim dugovima.
Carine međutim i dalje zabrinjavaju ekonomiste koji očekuju da će uticati na inflaciju u SAD, koja je u junu porasla 2,6 odsto i predstavljaju rizik da će usporiti privredni rast.
Za robu koja je otpremljena brodovima do 7. avgusta, a stigne u SAD do 5. oktobra, nove carinske stope neće se primenjivati, saopšteno je iz Bele kuće.
