Vašington priprema alternative u slučaju neuspeha pregovora sa Iranom
SAD sa saveznicima aktivno pripremaju alternative iranskom nuklearnom sporazumu ukoliko ne uspeju pregovori o njegovom oživljavanju, izjavio je šef američke diplomatije Entoni Blinken (Anthony) u Džakarti gde se nalazi u sklopu turneje po regionu jugoistočne Azije.
"Uskoro će biti kasno jer Iran još uvek nije uključen u prave pregovore", rekao je Blinken novinarima i dodao da će bez brzog napretka, međunarodni sporazum o iranskom nuklearnom programu biti "prazna ljuštura".
Prema njegovim rečima, Iran gubi dragoceno vreme braneći stavove koji su "nespojivi" za oživljavanje sporazuma iz 2015. godine.
Blinken je rekao da zbog toga SAD i saveznici rade na alternativama tom sporazumu ali nije naveo druge detalje.Posredni pregovori Irana i SAD putem Evropske unije, nastavljeni su krajem novembra u Beču.
Sporazum o iranskom nuklearnom programu, čiji je zvanični naziv Zajednički sveobuhvatni akcioni plan (JCPOA), potpisali su u Beču u julu 2015. godine Iran i "grupa 5 plus 1", koju je činilo pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN (Kina, Francuska, Rusija, Velika Britanija, SAD) i Nemačka, kao potpisnica u ime EU.
SAD su napustile sporazum za vreme predsednika Donada Trampa (Trump), dok je aktuelni predsednik Džozef Bajden (Joseph Biden) spreman da se zemlja vrati sporazumu ako Teheran ponovo poštuje obaveze prema tom dokumentu.
Bajden imenovao Karolinu Kenedi za ambasadorku SAD u Australiji
Predsednik SAD Džo Bajden imenovao je Karolinu Kenedi, ćerku ubijenog predsednika Džona Kenedija, za američku ambasadorku u Australiji, objavila je sinoć Bela kuća.
Ova dugo očekivana objava je stigla gotovo godinu dana od dolaska Bajdena na mesto predsednika, u vreme dok senatori iz Repubikanske stranke odlažu potvrde za ključne diplomatske položaje.
Preostalo je još da Karolina Kenedi, bivša američka ambasadorka u Japanu za vreme predsedništva Baraka Obame dobije potvrdu Senata o imenovanju.
Kenedi će u Kamberi imati zadatak da ojača, kako se navodi, zajednički front SAD i Australije, u vreme tenzija sa Kinom u Indo-Pacifiku.
Šezdesetčetvorogodišnja Karolin Kenedi je kćerka Džona i Džeki Kenedi. Njen brat Džon Kenedi mlađi je 1999. poginuo u udesu aviona kojim je sam upravljao. To je bila tragična smrt, jedna u nizu tragedija u porodici Kenedi, do te mere da se govori o kenedijevom prokletstvu.
Karolina Kenedi je više decenija odbijala pozive Demokratske stranke da uđe u politiku, mnogo je pisala, posebno o građanskim slobodama, a radila je i u renomiranom Metropoliten muzeju u Njujorku.
Ona se vratila u žižu javnosti tokom predsedničke kampanje 2008. godine kada je podržala kandidata Baraka Obamu, opisujući ga kao inspirativnu osobu koja je podseća na njenog oca.
Često je posećivala sevoroistok Japana, razoren u zemljotresu i cunamiju u martu 2011, pre nego što je postala ambasadorka u toj zemlji. Ambasadorka u Tokiju je bila od 2013. do 2017. godine.
Karolina Kenedi je kasnije imenovana u upravni odbor aeronautičkog giganta Boing.
Svetska banka izdvojila 93 miliona dolara za finansiranje najsiromašnijih zemalja
Svetska banka objavila je da je njena institucija Međunarodno udruženje za razvoj (IDA) dobilo rekordnih 93 milijardi dolara za pomoć zemljama sa malim budžetima da se suoče sa krizom korona virusa i da se podstakne njihov ekonomski rast.
Kako je sinoć saopštla Svetska banka radi se o najvećoj sumi dodeljenoj dosad IDA-i, koja daje zajmove za 74 zemalja, većinom iz Afrike.
IDA je udruženje grupe Svetske banke koja pomaže najsiromašnijim zemljama na svetu dajući im subvencije i zajmove sa niskim kamatama ili bez kamata za projekte i programe koji podstiču eknomski rast, smanjuju siromaštvo i poboljšavaju život siromašnih.
To udruženje se uglavnom finansira iz doprinosa zemalja članica, a donatori se okupljaju svake tri godine da je ponovo ojačaju.
Sredstva o kojima su podaci objavljeni sinoć, data su za period do jula 2022. godine.
"Velikodušno angažovanje naših partnera je važna faza da se podrže siromašne zemlje u njihovim naporima da se oporave od krize kovida-19" rekao je predsednik Svetske banke Dejvid Malpas u saopštenju.
Blinken prekinuo turneju po Aziji
Šef američke diplomatije Entoni Blinken (Anthony) prekinuo je turneju po jugoistočnoj Aziji zbog jednog potvrđenog slučaja kovida-19 u delegaciji SAD. Treća etapa turneje trebalo je da bude u Bangkoku, gde su u četvrtak bili planirani sastanci sa tajlandskim zvaničnicima.
Prema rečima Blinkenovog portparola, ti sastanci su otkazani da bi se smanjio rizik zaraze i državni sekretar će se vratiti u Vašington.
Blinken je izrazio žaljenje zbog toga što ove sedmice neće moći da boravi na sastancima u Bangkoku.U okviru turneje po jugoistočnoj Aziji, Blinken je pre otkazivanja posete Tajlandu boravio u Džakarti i Kuala Lumpuru.
U Indoneziji zemljotres jačine 7,3, upozorenje na mogući cunami
Zemljotres jačine 7,3 stepena po Rihterovoj skali pogodio je istočnu Indoneziju, saopštio je američki Institut za geofiziku (USGS) dok je Centar za upozorenje na cunami izdao uzbunu na mogućnost opasnih talasa.
Potres se dogodio u 3.20 po srednjoevropskom vremenu u Floreskom moru u Pacifiku, oko 100 kilometara od grada Maumere, na dubini od 18,5 kilometara, naveo je USGS.
"Opasni talasi mogući su duž obala oko 1.000 kilometara od epicentra" zemljotresa, saopštio je Centar za upozorenje na cunami u Pacifiku.
USGS je procenio da je mali rizik da je u potresu bilo žrtava ali je naglasio da su nedavni potresi doveli do sekundarnih opasnosti kao što su cunami i klizišta, koji mogu da izazovu žrtve.
Dodaje se da plitki potresi imaju tendenciju da naprave više štete od dubokih zemljotresa.
Indonezija, arhipelag od 17.000 manjih i većih ostrva, nalazi se na prelazu tri velike tektonske ploče. Ta zemlja se nalazi na Vatrenom pojasu Pacifika, gde je velika vulkanska aktivnost i česti su jaki zemljotresi.
U toj zemlji je u velikom zemljotresu i cunamiju 2004. godine stradalo 170.000 ljudi.
Blinken pozvao je Kinu da obustavi agresivne akcije u indo-pacifičnom regionu
Šef američke diplomatije Entoni Blinken (Anthony) pozvao je Kinu da prekine svoje "agresivne akcije" u indo-pacifičkom regionu.
"Odlučni smo da garantujemo slobodu plovidbe u Južnom kineskom moru, gde agresivni postupci Pekinga ugrožavaju trgovinu vrednu više od 3.000 milijarde dolara godišnje", rekao je Blinken u govoru na Univerzitetu Indonezije, gde se nalazi u poseti u okviru turneje po regionu jugoistočne Azije.
Blinken je ponovo potvrdio privrženost Vašingtona "miru i stabilnosti u Tajvanskom moreuzu", gde su tenzije između dve svetske ekonomije.
Američki ministar, koji je insistirao na jačanju saveza sa državama regiona, obavezao se da će SAD "zaštititi pravo tih zemalja da izaberu sopstveni put, bez bilo kakvog pritiska ili zastrašivanja".
Blinken je optužio Kinu da "polaže pravo na otvoreno more kao sopstvenu teritoriju", da "ugrožava otvoreno tržište kroz subvencije svojim državnim preduzećima" i da "odbija izvoz ili ukida sporazume sa zemljama čiju politiku osporava".
"Zemlje regiona žele da se to ponašanje promeni, a i mi", dodao je šef američke diplomatije.Peking smatra da je celokupno Južno kinesko more deo kineske teritorije, ali delove tog mora svojim smatraju i Vijetnam, Filipini, Tajvan, Malezija i Brunei.
Posle Indonezije, Blinken će boraviti u poseti Maleziji i Tajlandu.
UN potvrdile rekordnu temperaturu od 38 stepeni u junu 2020. na Arktiku
Svetska meteorološka organizacija (SMO) potvrdila je rekordnu temperaturu od 38 stepeni Celzijusa na Arktiku u ruskom gradu Verhojansk 20. juna 2020. godine i to predstavlja još jedan signal za uzbunu o klimatskim promenama.
"Taj novi rekord na Arktiku deo je zapažanja prijavljenih SMO-u o meteorološkim i klimatskim ekstremnim prilikama, i predstavlja alarm o promenama klime", izjavio je generalni sekretar te agencije UN Peteri Talas (Petteri Taalas) i dodao da je 2020. na Antarktiku zabeležen rekord od 18,3 stepeni Celzijusa.
Verhojansk se nalazi oko 115 kilometara severno od arktičkog polarnog kruga i temperatura se na tom području meri od 1885. godine.Taj region istočnog Sibira ima veoma suvu kontinentalnu klimu, što rezultira veoma hladnim zimama i veoma toplim letima.
"Istraživanje govori o porastu temperature u regionu, a to je važno za ostatak sveta sa klimatske tačke gledišta. Zbog toga je važno da se ta temperatura stalno prati", izjavio je izvestilac SMO-a Rendal Serveni (Randall Ceverny).
