U Briselu 5.000 ljudi protestovalo protiv kovid propusnica i obavezne vakcinacije
Oko 5.000 ljudi, prema podacima policije, protestovalo je u Briselu protiv obavezne vakcinacije zdravstvenih radnika i kovid sertifikata.Protest je organizovao pokret "Zajedno za slobodu", koji okuplja više grupa koje se protive kovid merama.
Demonstracije protiv zdravstvenog sertifikata, neophodnog za pristup restoranima i kulturnim događajima, održavaju se redovno već nekoliko nedelja u belgijskoj prestonici.
Za razliku od prethodnih protesta kada su se demonstranti sukobljavali sa policijom, današnji je protekao mirno, iako su policajci u jednom trenutku intervenisali kako bi rasterali grupu koja ih je gađala "projektilima" nedaleko od zgrada evropskih institucija.
Uhapšeno je tridesetak ljudi, saopštila je policija, koja je i pre početka protesta uhapsila 11 osoba zbog posedovanja pirotehničkih sredstava.Učesnici su nosili transparente "ne diktaturi vakcina" i "dalje ruke od naše dece", u vezi odluke belgijskih vlasti da dozvole vakcinaciju dece uzrasta od pet do 11 godina."To je potpuno apsurdno upravljanje krizom, koje u velikoj meri podriva slobode i vodi nas ka sistemu koji liči na kineski, ako to dozvolimo", rekla je za AFP jedna učesnica.
Belgijski ministar zdravlja Frank Vandenbruk rekao je za RTL da se zalaže da što hitniju raspravu u Saveznom parlamentu o obaveznoj vakcinaciji i uvođenju propusnica kao u Francuskoj.
Na demonstracijama protiv korona mera u Beču oko 40.000 ljudi
Oko 40.000 ljudi protestovalo je u Beču protiv vladinih kovid mera, uključujući i planove o obaveznoj vakcinaciji.Austrijska policija objavila je da je protest prošao uglavnom mirno, prenosi Hina.
Ipak, u nekom trenutku policija je morala da prekine marš jer su neki demonstranti pokušali da se probiju kroz policijsku barikadu.Nekoliko njih je pritvoreno.
Nekoliko desetina hiljada ljudi na ulicama nemačkih gradova zbog kovid mera
Nekoliko desetina hiljada ljudi protestovalo je širom nemačke protiv politika vlade vezanih za borbu protiv epidemije korona virusa.Najviše ljudi okupilo se u Hamburgu - 13.700, saopšteno je iz policije, prenosi nemačka agencija dpa.
Protest je održan pod sloganom "Dosta je! Dalje ruke od naše dece". Organizatori su pozvali okupljene da nose maske i drže distancu, što mnogi nisu poštovali.
Jedan od prisutnih nosio je Davidovu zvezdu sa natpisom "nevakcinisan", navedeno je iz policije i dodato da se taj incident istražuje.
Nekoliko hiljada ljudi okupilo se i u Diseldorfu pozivajući na okončanje "kovid diktature".U Frankfurtu je na ulicama bilo oko 8.000, Triru 6.000, a u Vetclaru oko 2.000 demonstranata.
U Berlinu je formiran konvoj automobilima i biciklama. Policija je saopštila da je bilo oko 100 vozila i oko 70 bicikala.Više hiljada ljudi izašlo je na ulice još nekoliko desetina manjih gradova širom zemlje.
U Kazahstanu prošle nedelje privedeno oko 8.000 ljudi
Vlasti Kazahstana su saopštile da je gotovo 8.000 ljudi pritvoreno tokom protesta prošle nedelje.Ministarstvo unutrašnjih poslova Kazahstana saopštilo je da je širom zemlje pritvoreno ukupno 7.939 ljudi.
Komitet za nacionalnu bezbednost, obaveštajna i antiteroristička agencija, je saopštio da se situacija u zemlji stabilizovala i da je pod kontrolom.
U toj zemlji je dan žalosti zbog pogibije 164 ljudi u nasilnim protestima, uključujući troje dece.Kazahstan je prošle nedelje pogođen najnasilnijim protestima otkako je zemlja stekla nezavisnost od Sovjetskog Saveza 1991. godine.
Protesti su počeli na zapadu zemlje zbog naglog poskupljenja goriva, ali su se ubrzo proširili i ukazali na šire nezadovoljstvo situacijom u zemlji kojom ista partija vlada od sticanja nezavisnosti.
Aung San Su Ći osuđena na još četiri godine zatvora
Sud u Mjanmaru osudio je svrgnutu liderku Aung San Su Ći na još četiri godine zatvora zbog ilegalnog uvoza i posedovanje voki-tokija i kršenje ograničenja uvedenih zbog pandemije korona virusa, saopštio je pravni zvaničnik.Su Ći je u decembru osuđena po još dve tačke optužnice na četvorogodišnju zatvorsku kaznu, koju je šef vojne vlade smanjio na dve godine.
Dobitnica Nobelove nagrade za mir 76-godišnja Su Ći, koja je u pritvoru otkako su generali izveli državni udar i zbacili njenu vladu u februaru prošle godine, suočava se sa desetak optužbi.
Ako bude proglašena krivom po svim optužbama, mogla bi da bude osuđena ukupno na više od 100 godina zatvora.Pristalice Su Ći i nezavisni analitičari kažu da su optužbe protiv nje smišljene da legitimizuju vojni puč i spreče je da se vrati politici.
Informacije o današnjoj presudi koja je doneta u glavnom gradu Nejpjidu saopštio je pravni zvaničnik koji je insistirao na anonimnosti iz straha da će biti kažnjen jer je vojna hunta zabranila njenom pravnom timu da govori za medije ili međunarodne organizacije.
Medijima nije dozvoljeno da prisustvuju suđenju koje se odvijalo iza zatvorenih vrata u Specijalnom sudu.Stranka Su Ći ubedljivo je pobedila na opštim izborima 2020, ali je vojska preuzela vlast zbog navodne prevare birača. Međutim, nezavisni posmatrači ocenili su da su izbori većinom
bili slobodni i pošteni.
Ukrajina ima pravo da se brani, Rusiju će skupo platiti ako napadne
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg upozorio je da Ukrajina ima pravo da se brani i da će Rusija skupo platiti ako se odluči da upotrebi silu.
"Moramo da dođemo do političke rezolucije i izbegnemo rat. Ali moramo da budemo spremni i da Rusija ponovo izabere da upotrebi oružanu silu, izabere sukob umesto saradnje.
I zato moramo poslati veoma jasnu poruku Rusiji da smo jedinstveni u stavu da će u tom slučaju skupo platiti", izjavio je on pred sastanak Komisije NATO-Ukrajina na konferenciji za novinare sa potpredsednicom ukrajinske vlade Olgom Stefaničinom.
Oslobođena saudijska princeza Basma bint Saud nakon tri godine pritvora bez optužnice
Saudijska princeza Basma bint Saud i njena ćerka oslobođene su iz pritvora u kom su držane tri godine bez optužnice.
Princeza (57) je pritvorena u martu 2019. godine kada se pripremala da ode u Švajcarsku radi lečenja, prenosi BBC.Nepoznato je zašto je pritvorena, a ni protiv nje ni protiv njene ćerke Suhoud nije podignuta nikakva optužnica za krivično delo.
Spekulisalo se da je pritvaranje povezano sa njenim zastupanjem za poštovanje ljudskih prava i za promenu ustava.Njena porodica je u dopisu Ujedinjenim nacijama navela da veruju da je pritvorena zbog javne kritike sistema.
