U Tjenđinu ponovno testiranja svih 14 miliona stanovnika
Vlasti Tjenđina, grada na severu Kine, naredile su drugu rundu testiranja na kovid-19 svih 14 miliona stanovnika posle otkrića 97 slučajeva omikron soja pre tri dana.Stanovnicima je zabranjeno da izlaze dok se ne dobiju rezultati svih testova na nukleinske kiseline, javila je kineska novinska agencija Sinhua.
Do sada je urađeno oko 12 miliona testova, pri čemu je vraćeno 7,8 miliona uzoraka. Infekcije su prvi put prijavljene u subotu u gradu koji je udaljen samo sat vremena od Pekinga - koji će od 4. februara biti domaćin Zimskih olimpijskih igara.
Gradska kancelarija za prevenciju i kontrolu kovida-19 saopštila je da je svi koji su bili pozitivni u početnoj rundi testiranja imaju omikron soj. Kina je do sada prijavuila samo nekoliko slučajeva tog soja korona virusa.
Izvor izbijanja zaraze još nije otkriven i osobe koje eventualno šire omikron soj korona virusa to čine i nesvesno, jer izostaju njegovi simptomi.
Milioni ljudi su pod izolacijom u drugim gradovima u skladu sa striktnom "politikom nultog slučaja" koja je omogućila Kini da u velikoj meri obuzda velike epidemije, uprkos ekonomskim posledicama.
Kina je ukupno prijavila 166 novih slučajeva infekcije kovidom-19 u poslednja 24 sata, od kojih je 33 u Tjenđinu i 118 u provinciji Henan, ali samo osam u gradu Sian, gde su vlasti uvele strogo zaključavanje 23. decembra.
Letonija, Litvanija i Poljska i dalje krše prava migranata
Letonija, Litvanija i Poljska su nastavile da koriste upitne metode za sprečavanje ulaska migranata iz Belorusije i uskraćuju pristup humanitarnim grupama koje žele da pomognu ljudima zaglavljenim u pograničnim oblastima, izjavili su zvaničnici EU i agencije UN za izbeglice (UNHCR).
Oko 8.000 tražilaca azila, od kojih su mnogi iz Iraka, ušlo je u Letoniju, Litvaniju i Poljsku prošle godine. Hiljade su ostale zaglavljene duž granice sa Belorusijom kada je došla zima, a neki su i umrli. Broj pokušaja prelaska granice znatno je smanjen u poslednje vreme.
Evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson rekla je poslanicima Evropskog parlamenta da i u opasnoj i teškoj situaciji u kakvoj su tri članice EU, one moraju imati zakone koji zabranjuju prisilno vraćanje migranata preko međunarodne granice, uz uskraćivanje njihovog prava da podnesu zahtev za azil.Prema međunarodnim sporazumima o izbeglicama i zakonima EU, takvo postupanje prema tražiocima azila je nezakonito.
Johanson nije rekla zašto Evropska komisija ne preduzima nikakve poteze protiv država koje se ne pridržavaju tih pravila.
EU je optužila predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka da koristi migrante za "hibridni napad" na taj blok 27 država, nakon što je Unija uvela sankcije visokim beloruskim zvaničnicima zbog izborne prevare 2020. godine i represije koja je usledila.
Litvanija i Poljska su uvele vanredno stanje na granici sa Belorusijom i izmenile zakone o azilu kako bi otežale ostanak u zemlji ljudi koji su uspeli da uđu. Poljska je iskoristila nove zakone da zabrani pristup pograničnim oblastima ljudima koji tu ne žive, ne rade i ne studiraju.
Snage ODKB počele povlačenje iz Kazahstana
Pripadnici vojnih snaga predvođenih Rusijom počele su jutros povlačenje iz Kazahstana, gde su bili raspoređeni kao podrška režimu suočenom sa protestima i neredima, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.
"Jedinice mirovnih snaga Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) su ispunile postavljene zadatke i počele da pripremaju vojnu i tehničku opremu za utovar u avione ruskog vazduhoplovstva radi povratka u stalnu bazu", navodi se u saopštenju.
Protesti izazvani povećanjem cene goriva prerasli su u nerede tokom kojih su se snage bezbednosti i demonstranti sukobljavali na ulicama širom Kazahstana.
SAD za potvrdu sankcija protiv Severne Koreje
Sjedinjene Američke Države (SAD) će predložiti Savetu bezbednosti UN da se na međunarodnom nivou podrže američke sankcije protiv Severne Koreje posle nedavnih testiranja severnokorejskih balističkih raketa, najavila je američka ambasadorka pri UN Linda Tomas-Grinfild (Thomas-Greenfield).Nakon najave novih finansijskih sankcija protiv petoro državljana Severne Koreje, "SAD predlažu sankcije UN zbog šest lansiranja balističkih projektila iz Severne Koreje od septembra 2021. godine", navela je na Tviteru Tomas-Grinfild.
Kako je istakla, svako lansiranje je prekršilo rezolucije Saveta bezbednosti UN.
U poruci se ne navodi koja vrsta sankcija bi mogla da bude predložena Savetu bezbednosti, gde bi Kina i Rusija, koje imaju pravo veta i koje više od godinu dana traže ublažavanje mera protiv Pjongjanga, mogle da se suprotstave takvom predlogu.
Američke vlasti uvele su finansijske sankcije protiv pet zvaničnika povezanih sa programom proizvodnje oružja za masovno uništenje Severne Koreje.
Vlasti Severne Koreje saopštile su da je njen lider Kim Džong Un nadgledao uspešan test lansiranja hipersonične rakete, za koju je rekao da će značajno povećati nuklearno "odvraćanje od rata".
Makron popularan kod 38 odsto Francuza
Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) uživa popularnost 38 odsto Francuza tri meseca pred prvi krug predsedničkih izbora i njegova popularnost je veća u odnosu na njegove prethodnike u istom periodu, preneo je pariski Figaro (Le Figaro) rezultate nove ankete.
Iako je Makron nedavno izazvao polemiku rečenicom da će zagorčati život onima koji odbijaju da prime vakcinu protiv korona virusa, njegova popularnost nije opala i sa 38 odsto popularnosti Makron je u relativno udobnoj poziciji pred prvi prvi krug predsedničkih izbora iako još zvanično nije kandidat, naveo je Figaro.
Njegovi prethodnici u ovom periodu, odnosno oko tri meseca pred izbore, nisu uživali istu popularnost.Socijalistički predsednik Fransoa Oland (Francois Hollande) bio je popularan samo kod 19 odsto Francuza, dok je desničarski predsednik Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy) imao 29 odsto podrške Francuza.Predsednički izbori u Francuskoj biće održani u dva kruga, 10. i 24. aprila.
Nadoknada medicinarima zbog loših uslova rada na početku pandemije
Španski medicinari dobili su na sudu spor protiv regionalne Vlade Valensije koja će morati da im plati i do 49.000 evra nadoknade jer su morali da rade bez zaštitnih odela tokom prvih meseci pandemije korona virusa.
Tužba koju je pokrenuo lekarski sindikat je prva te vrste koja je dobijena u Španiji, čiji je zdravstveni sistem bio pod velikim pritiskom na početku epidemije.
"Ova presuda je revolucionarna u Španiji", rekao je agenciji AP doktor Viktor Pedrera iz sindikata Valensija CESM-CV koji je podneo tužbu.
Sudija je izjavio da je nedostatak zaštitnih odela bio ozbiljna opasnost po bezbednost i zdravlje svih zdravstvenih radnika.Naložio je Vladi da isplati odštetu od 5.000 do 49.000 evra za 153 lekara koji su bili deo tužbe.
Lekari koji su bili primorani da rade bez odgovarajuće zaštite, a nisu se zarazili niti su bili u karantinu kao kontakt dobiće 5.000 evra. Oni koji su bili u izolaciji kao kontakt dobiće 15.000 evra, 35.000 evra dobiće oni koji su bili zaraženi, ali im nije bila potrebna bolnička nega, dok će oni koji su bili hospitalizovani dobiti 49.000 evra.Sud je saopštio da region Valensija nije primereno zaštitito zdravstvene radnike tokom prva tri meseca epidemije korona virusa.
