Prelet dronova iznad nuklearnih elektrana
Švedska obaveštajna agencija SAPO saopštila je da je preuzela preliminarnu istragu o bespilotnim letelicama koje su viđene iznad ili u blizini tri nuklearne elektrane u zemlji.
Policija je prvobitno prijavila preletanje dronova iznad dve nuklearne elektrane, Forsmark, severno od Stokholma, i Oskaršam, na jugoistoku zemlje.
Obaveštajna služba SAPO navela je potom da je prisustvo drona prijavljeno i kod treće nuklearne elektrane, Ringhals, na zapadnoj obali. Ringhals je najveća od te tri elektrane.
Preleti dronova su takve prirode da je istraga preuzeta od policije radi detaljnije provere tih incidenata, navela je agencija SAPO.
Policiji, koja za sada nema potencijalne osumnjičene, u petak je javljeno za prisustvo dronova, ali ona nije uspela da ih locira.
Švedski mediji navode da su dronovi bili dovoljno veliki da izdrže udare vetra u tom području.
Vakcinacija će biti obavezna od februara u Austriji,
Austrija početkom februara uvodi obaveznu vakcinaciju protiv korona virusa za odrasle, uz pretnju visoke kazne, rekao je austrijski kancelar Karl Nehamer, navodeći da je svestan "osetljive" prirode ovakve odluke, prve takve odluke u Evropi.
"Kao što je predviđeno početkom februara uvodimo obaveznu vakcinaciju za starije od 18 godina", rekao je novinarima šef konzervativne vlade, koju vodi zajedno sa ekolozima.
Vlada je predložila revidiran plan za obaveznu vakcinaciju, koji će se sada odnositi na sve starije od 18 godina, a ne od 14 godina, kao što je prvobitno planirano. Zvaničnici su rekli da će postepeno uvođenje plana dati ljudima dovoljno mogućnosti da se vakcinišu.
Vlada je pre gotovo dva meseca najavila da će početkom ove godine uvesti opštu obaveznu vakcinaciju. Ključni aspekti plana ostaju u konačnoj verziji koja treba da bude razmatrana u parlamentu u četvrtak, ali zvaničnici su rekli da su konsultacije sa dve opozicione stranke i drugim pokazale da su bile potrebne promene u nekim detaljima.
Kancelar Nehamer rekao je da je postojala zabrinutost oko toga da se tinejdžeri kažnjavaju, te je zato napravljena izmena i obavezna vakcinacija se uvodi od 18 godina.
Nehamer je rekao da je predlog zakona tako smišljen da odgovora fleksibilnosti virusa. Plan je da obavezna vakcinacija postane zakon početkom februara.
Cele nedelje vodile su se burne rasprave u Parlamentu oko tog plana u zemlji gde je do sada potpuno vakcinisano 78,5 odsto populacije koje može da se vakciniše. Predlog će se raspravljati u parlamentu u četvrtak. Austrijska vlada ima veliku većinu u parlamentu, pored konzervativaca i Zelenih, šefovi socijaldemokratske i liberalne partije podržavaju ovaj predlog. Protiv njega je samo ekstremno desničarska partija u ime zaštite pojedinačnih sloboda.
Kancelar je rekao da to jeste "osetljiv plan" ali da je "u skladu sa Ustavom" i da ima fazu prilagođavanja kojom se dozvoljava onima koji su oklevali da se vakcinišu do sredine marta.
U subotu je 27.000 ljudi demonstriralo u glavnom gradu Austrije Beču protiv te sporne mere, za koju se smatra da krši pojedinačne slobode.
Početkom februara biće uvedene kontrole i nevakcinisani će moći da budu kažnjeni od 600 do 3.600 evra u slučaju ponavljanja prestupa.
Delovi zakona mogu biti suspendovani uz odobrenje parlamentarnog odbora ako na primer budući sojevi virusa budu blaži, ili stručnjaci ocene da vakcinacija više nije put kojim dalje treba ići.
Severna Koreja lansirala dve rakete kratkog dometa
Severna Koreja ispalila je u more dva projektila, za koje se sumnja da su balističke rakete, objavila je vojska Južne Koreje.
Ovo je četvrto severnokorejsko lansiranje projektila ove godine u očiglednoj demonstraciji vojne moći u vreme zastoja razgovora sa SAD i zatvorenih granice zbog pandemije korona virusa.
Združeni generalštab južnokorejske vojske saopštio je da je Severna Koreja verovatno lansirala dve balističke rakete kratkog dometa u oblasti Sunana, gde se nalazi međunarodni aerodrom Pjongjang.
Projektili su lansirani u razmaku od četiri minuta i leteli su brzinom oko 380 kilometara na maksimalnoj visini od 42 kilometara pre nego što su sleteli u vode kod severnokorejske severoistočne obale, navodi se u saopštenju južnokorejske vojske.
Američka Komanda za Indo-Pacifik navela je da rakete ne predstavljaju neposrednu opasnost za osoblje i teritoriju SAD niti za njihove saveznike ali je ukazala na destabilizirajući uticaj "nelegalnog" programa naoružanja Severne Koreje.
Japanski ministar odbrane Nobuo Kiši rekao je da su rakete pale izvan japanske "ekskluzivne ekonomske zone", a glavni sekretar vlade Hirokazu Macuno osudio je ove akcije Severne Koreje, navodeći da su pretnja miru.
Ukrajinsko tužilaštvo zatražilo 30 miliona evra kaucije za Porošenka
Ukrajinsko tužilaštvo zatražilo je odobrenje suda za hapšenje bivšeg predsednika Petra Porošenka, milijardera osumnjičenog za "veleizdaju", ili da mu sud odredi kauciju od oko 30 miliona evra.
Tužilaštvo je pored kaucije zatražilo da Porošenko nosi elektronsku narukvicu dok je na slobodi. U suprotnom, tužilaštvo traži da mu bude određen pritvor.
Porošenko se vratio u Ukrajinu posle mesec dana odsustva. On se odmah sa aerodroma uputio na sud.
Bivši predsednik Ukrajine je optužen da je 2014. i 2015. godine bio umešan u finansiranje proruskih separatista na istoku Ukrajine kroz kupovinu uglja u Donbasu. Porošenko je odbacio te optužbe.
Istražitelji ga optužuju da je sarađivao sa bogatim proruskim tajkunom Viktorom Medvedčukom, bliskim predsedniku Vladimiru Putinu, kako bi se omogućila kupovina uglja od kompanija koje se nalaze na istoku Ukrajine, gde su proruski pobunjenici u sukobu sa ukrajinskim snagama bezbednosti.
Direktor švajcarske banke podneo ostavku
Direktor švajcarske banke Kredit Svis (Credit Suiše) Antoni Horta-Osorio podneo je ostavku posle unutrašnje istrage koja je pokazala da je prekršio mere karantina u borbi protiv pandemije, saopštila je banka. Horta-Osorija, britansko-portugalskog državljanina koji je preuzeo posao pre jedva osam meseci, zameniće Aksel Leman, švajcarac i bivši izvršni direktor u konkurentskoj banci UBS, koji se u oktobru pridružio odboru Kredit Svisa.
Osorio je na čelo banke došao nakon skandala koji su potresli tu inače uglednu banku, uključujući ulaganje u propali investicioni fond i špijuniranje zaposlenih.
"Žao mi je što su moji lični postupci doveli do poteškoća za banku i ugrozile moju sposobnost da predstavljam banku. Zato verujem da je moja ostavka u interesu banke i njenih klijenata u ovom ključnom trenutku", rekao je Horta-Osorio (57) a navedeno je u saopštenju banke.
Švajcarski mediji su preneli da je Horta-Osorio, prekršio pravila karantina, uključujući putovanje u Britaniju u decembru i odlazak na teniski turnir u Vimbldonu tokom leta.
Stotine monaha pobeglo iz manastira na istoku Mjanmara
Stotine monaha pobeglo je iz svojih manastira na istoku Mjanmara od jakih borbi vojske i pobunjeničkih grupa koje se bore protiv protiv vojne hunte, javili su očevici.
U mestu Loikav na istoku mjanmarske države Kajan, oko 30 manastira je napušteno, a monasi su napustili grad u desetinama kamiona, rekao je jedan očevidac za Frans pres.
Mnogi monasi su takođe pobegli iz mesta Demoso, udaljenog nekoliko kilometara.
Poslednjih nekoliko dana u ta dva grada koja se nalaze 200 kilometara istočno od glavnog grada Najpjidoa pobunjenici vode jake borbe protiv oružanih snaga.
Oružane snage počele su vazdušne i artiljerijske napade.Ujedinjene nacije procenjuju da je polovina stanovnika Loikava primorana da napusti grad i da je gotovo 90.000 ljudi iz države Kajah moralo da pobegne.
Lokalni mediji procenjuju da je oko 170.000 ljudi raseljeno.U Loikavu pobunjenički borci zauzeli su crkve i napuštene zgrade. Oni su takođe provalili u jedan zatvor da podstaknu zatvorenike da im se pridruže, rekao je član lokalne policije.
Mjanmar je u haosu od vojnog puča 1. februara 2021. godine u kome je svrgnuta civilna šefica vlade Aung San Su Ći i okončana decenija demokratske tranzicije.
Pobunjeničke grupe koje često formiraju građani počele su da se bore protiv vojne hunte i borbe su pojačane na istoku zemlje od kraja monsuna.
Ptotesti u Budimpešti protiv vakcinacije
Više od hiljadu ljudi marširalo je u Budimpešti protestujući protiv vakcinacije.
Na skupu koji je organizovao desničarski pokret "Naša domovina", koji vodi žestoku kampanju protiv vakcinacije i migranata uoči parlamentarnih izbora zakazanih za 3. april, preneo je Rojters.
U Mađarskoj je uvedena obavezna vakcinacija za zdravstvene radnike i nastavnike.Nešto više od šest miliona, od skoro 10 miliona građana primilo je najmanje dve doze vakcine, ili 60 odsto.
U Francuskoj pozivi na novi masovni štrajk u školama
Osam francuskih sindikata prosvetnih radnika je, posle prošlonedeljne velike mobilizacije, pozvalo na nove štrajkove smatrajući da je nedovoljna obećana pomoć vlade u borbi protiv korona virusa u školama, preneli su mediji i naveli su štrajkovi zakazani za 20. i 27. januar.
Radio Frans enter (France Inter) preneo je da se škole suočavaju sa đacima zaraženim korona virusom kao i sa inficiranim prosvetnim radnicima kojima nije obezbeđena zamena, zbog čega mnogi đaci ne pohađaju nastavu.
U zajedničkom pozivu sindikati smatraju da vlada nije dovoljno uradila za borbu protiv korona virusa, iako je od protesta održanog prošlog četvrtka ministar obrazovanja Žan-Mišel Blanker (Jean-Mićel Blanljuer) najavio nabavku pet miliona zaštitnih maski tipa FFP2 za školsko osoblje, preneo je list Parizijen (Le Parisien).
Blanker je pored maske najavio uključivanje 8.000 novih prosvetnih radnika, koji će raditi po ugovoru do kraja školske godine, ali sindikati ocenjuju da to nije dovoljno.
Mnogi prosvetnih radnici širom Francuske žalili su se da još nisu dobili obećane maske a neki izražavaju sumnju u dolazak dodatnih 8.000 prosvetnih radnika ističući da je pre korona virusa bilo problema zbog nedostatka osoblja.
Predstavnica sindikata SNES-FSU Sofi Venetite (Sophie Venetitay) izjavila je za radio Frans enfo (France Info) da je cilj aktivnosti "učiniti vidljivom činjenicu da ima još mnogo pitanja koja treba rešiti".
"Štrajk osoblja i svih aktera u obrazovnoj zajednici može da ima veliki uticaj", navela je ona.
Prema navodima sindikata, prošle nedelje je štrajkovalo 75 odsto prosvetnih radnika u obdaništima i osnovnim školama, dok su vlasti navele da je u osnovnim školama štrajkovalo 38,5 odsto profesora.
Do štrajkova dolazi manje od tri meseca pre prvog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj zakazanog za 10. april. Deo opozicije je zatražio smenu Blankera i kritikovao rad predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) koji je, i pored tih kritika, u anketama, favorit na izborima iako se još nije zvanično kandidovao.
