NATO ponovo pruža ruku Rusiji
Generalni sekretar Jens Stoltenberg izjavio je u Briselu da Alijansa "ponovo pruža ruku" Rusiji i poziva je na dijalog, ali odbija da se odrekne prava pristupa novih članova, i priprema se za najgore.
"Pisani predlozi 30 saveznika NATO-a, koji su predati Rusiji, pokrivaju širok spektar različitih pitanja. Još jednom se obraćamo Rusiji da pokušamo da nastavimo dijalog, ali se takođe pripremamo za najgore", rekao je Stoltenberg na konferenciji za novinare.
Rusija je poslednjih meseci rasporedila desetine hiljada vojnika na granice Ukrajine, izazivajući strah od invazije. Iako Moskva negira bilo kakav takav projekat, Kremlj insistira na pisanim garancijama za svoju bezbednost, uključujući obećanje da Kijev neće ući u NATO.
Kijev i Moskva će nastaviti razgovore za dve nedelje
Rusija i Ukrajina će nastaviti svoje razgovore uz francusko-nemačko posredovanje za dve nedelje u Berlinu, saopšteno je u Parizu gde je održan sastanak predstavnika Francuske, Nemačke, Rusije i Ukrajine.
Ruski specijalni izaslanik za rešavanje ukrajinskog sukoba Dmitrij Kozak izjavio je da razgovori u Parizu "nisu bili jednostavni".
"Uprkos razlikama, prekid vatre mora da poštuju" pripadnici ukrajinskih snaga bezbednosti i proruski pobunjenici na istoku Ukrajine, dodao je Kozak posle sastanka održanog u Jelisejskoj palati.
Rusija je 2014. godine pripojila ukrajinsko crnomorsko poluostrvo Krim, dok je na istoku Ukrajine u toku sukob između ukrajinskih snaga bezbednosti i proruskih pobunjenika. U tom sukobu je poginulo više od 13.000 ljudi.
Kijev i Zapad optužuju Moskvu da vojno i finansijski podržava proruske separatiste, što ona demantuje.Sastanak u Parizu održan je pošto su SAD i NATO pismeno odgovorile na ruske zahteve o smirivanju tenzija.
Evropsko regulatorno telo odobrilo Fajzerovu antikovid pilulu
Evropska agencija za lekove (EMA) odobrila je antikovid pilulu proizvođača Fajzer (Pfizer) koja se prodaje pod imenom Pakslovid (Padžlovid) i koja će postati prvi oralni antiviralni lek protiv te bolesti odobren u Evropskoj uniji.
"Pakslovid je prvi antiviralni lek koji se primenjuje oralno koji je preporučen u EU za lečenje kovida-19", navela je EMA u saopštenju.
Studije su ukazale da taj lek znatno smanjuje hospitalizacije i smrtnost kod pacijenata koji rizikuju da razviju težak oblik bolesti, i trebalo bi da bude efikasan i protiv omikron soja virusa.
Antiviralni lekovi deluju tako što smanjuju kapacitet virusa da se replicira i time koče bolest.Ova vrsta leka mogla bi da označi korak ka kraju pandemije zato što je laka za upotrebu, može da se uzima kod kuće sa čašom vode.
Evropsko regulatorno telo preporučilo je da se odobri upotreba Pakslovida za lečenje kovida-19 kod odraslih kojima nije potreban dodatni kiseonik i koji imaju povećan rizik od razvijanja teškog oblika bolesti.
SAD, Kanada i Izrael su među malim brojem zemalja koje su već odobrile upotrebu ove Fajzerove antikovid pilule.
Tokom probe pilula je data pacijentima u pet dana posle pojave simptoma i u toku narednog meseca samo 0,8 odsto od 1.039 razmatranih slučajeva su završili u bolnici, u odnosu na 6,3 odsto kod osoba koje su primile placebo.
Nije bilo smrtnih slučajeva u grupi koja je primila Pakslovid, dok je bilo devet umrlih u grupi koja je primila placebo, navela je EMA.
EMA će sada svoje preporuke proslediti Evropskoj komisiji koja treba da donese odluku o odobrenju leka da bi mogla da se primeni u svim zemljama Unije. Odobrenje Evropske komisije obično bude brzo posle odluke EMA, od nekoliko sati do nekoliko dana.
EMA je u decembru već odobrila upotrebu Pakslovida u hitnim slučajevima.Evropski regulator još razmatra sličan zahtev za odobrenje antikovid pilule američkog proizvođača lekova Merk (Merck).
Savet EU postigao dogovor o univerzalnom punjaču
Zemlje EU usvojile su zajednički stav o predlogu o univerzalnom punjaču za elektronske uređaje, čiji je cilj između ostalog da se smanji količina elektronskog otpada.
Na sastanku stalnih predstanvnika država članica (Coreper) 26. januara postignut je dogovor o pregovaračkom mandatu koji Savetu EU omogućava da počne pregovore sa Evropskim parlamentom, kada to zakonodavno telo usvoji svoj mandat, saopštio je Savet EU.
Evropska komisija je u nacrtu zakona, predstavljenom u septembru, predložila da svi pametni telefoni, tableti, digitalne kamere, slušalice, prenosni zvučnici i konzole za video igre imaju zajednički, standarni priključak tako da ne bi morao da se kupuje punjač svaki put kada se kupuje novi uređaj.
U predlogu Komisije navedeno je da će USB-C postati standardni port za punjenje svih uređaja bez obzira na brend, kao i da će brzina punjenja biti ista za sve kompatibilne uređaje.
Novim zakonom bi prodaja punjača bila odvojena od prodaje elektronskih uređaja, tako da novi punjač ne bi bio nužno uključen u kupovinu uređaja.Time će se smanjiti količina elektronskog otpada povezanog s proizvodnjom, prevozom i odlaganjem punjača.
Procenjuje se da bi se smanjenjem proizvodnje i odlaganja novih punjača količina elektronskog otpada smanjila za gotovo hiljadu tona godišnje.
Savet EU je u cilju bolje informisanosti potrošača predložio i stavljanje piktograma sa informacijom da li se uređaj nudi zajedno s punjačem, kao i oznake sa specifikacijama punjenja, prenosi EURACTIV.rs.
Posle donošenja zakona industrija će imati prelazni rok od dve godine da se prilagodi pre početka primene.U EU je 2020. godine prodato oko 420 miliona mobilnih telefona i drugih elektronskih uređaja.
Potrošači imaju u proseku oko tri punjača za mobilne telefone, od kojih dva koriste redovno. Uprkos tome, 38 odsto potrošača je izjavilo da su bar jednom imali problem da napune telefon jer dostupni punjačni nisu bili kompatibilni.
Potrošači godišnje potroše oko 2,4 milijarde evra na samostalne punjače koji ne dolaze s elektronskim uređajima. Procenjuje se da od odloženih i nekorišćenih punjača godišnje nastaje do 11.000 tona elektronskog otpada.
Poljska počela izgradnju zida na granici sa Belorusijom
Poljska je počela izgradnju zida na istočnoj granici sa Belorusijom kako bi sprečila ilegalni ulazak migranata na teritoriju EU.
Metalni zid visine 5,5 metara, sa bodljikavom žicom na vrhu, koštaće više od 350 miliona evra i protezaće se duž 180 kilometara kopnenog dela granice sa Belorusijom, koju čini i reka Bug.
Dve građevinske kompanije gradiće zid danonoćno, a radovi bi trebalo da budu završeni do juna.
Poljska je počela izgradnju zida u vreme kada evropske države diskutuju o jačanju zaštite spoljnih granica i o propisima za vraćanje u zemlje porekla migranata koji nemaju dozvolu za ostanak u EU.
Kritičari i ekolozi navode da zid neće zaustaviti migrante i da će naneti štetu Bjalovješkoj šumi, jednoj od poslednjih netaknutih šuma u Evropi.
Severna Koreja po šesti put ispalila dve rakete
Severna Koreja ispalila je dve balističke rakete u more, što je šesto testiranje tog oružja ovog meseca, saopštila je vojska Južne Koreje.Eksperti su kazali da je Severna Koreja pojačala svoje balističke raketne aktivnosti, verovatno da bi izvršila pritisak na administaraciju američkog predsednika Džofeza Bajdena zbog uvedenih sankcija.
Pandemija korona virusa dodatno je oslabila severnokorejsku ekonomiju prouzrokovanu sankcijama koje su uvele SAD.
Južnokorejski združeni štabovi saopštili su da su rakete, najverovatnije kratkog dometa, lansirane u razmaku od pet minuta iz blizine Hamhunga, na istočnoj obali Severne Koreje i letele oko 190 kilometara i do visine 20 kilometara pre pada u more.
Američka komanda za indopacifičko područje je saopštila da poslednja lansiranja, iako naglašavaju destabilizujući uticaj severnokorejskog programa naoružanja, ne predstavljaju neposrednu pretnju osoblju DSAD.
Dijalog Pjongjanga i Vašingtona je u zastoju posle neuspeha razgovora Kim Džong Una i tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa, 2019. godine.
Hiljade ljudi zavejano u snežnoj oluji u Istanbulu
Spasilačke i druge ekipe i čiste zavejane glavne saobraćajnice u Istanbulu koji je pogođen snežnom olujom.
Auto-putevi i drugi putevi u Istanbulu, koji ima oko 16 miliona stanovnika, bili su delimično blokirani nakon što je napadalo u pojedinim delovima grada i oko 80 centimetara snega.
Hiljade ljudi je tokom noći bilo zavejano u automobilima, a neki su morali da ih ostave i kući odu gradskim prevozom.
Guverner Istanbula Ali Jerlikaja pozvao ih je da se vrate po svoje automobile.Od početka nevremena potrošeno je 40.000 tona soli. Oko 1.500 vozila i 7.000 ljudi je na terenu i čisti puteve.
