Švajcarska ukida većinu antikovid mera
Švajcarska je objavila da ukida gotovo sve mere uvedene u borbi protiv kovida-19, i samo će do kraja marta ostati obavezno nošenje maske u javnom prevozu i zdravstvenim ustanovama i izoloacija obolelih.
Pristup prodavnicama, restoranima i kulturnim ustanovama, prostorima otvorenim za javnost i za javne događaje ponovo je moguć bez maske i potvrde o kovidu, saopštio je Savezni savet (vlada).
Obavezno nošenje maske, osim u javnom prevozu i zdravstvenim ustanovama, i preporuke za rad od kuće takođe se ukidaju.
Ukida se i obavezno dobijanje dozvole za velike manifestacije, restrikcije vezane za privatne susrete kao i restrikcije o kapacitetu u maloprodajnim radnjama.
Prema saveznim vlastima epidemiološka situacija nastavlja da se razvija pozitivno u Švajcarskoj "zahvaljujući visokom imunitetu stanovništva" i "preopterećenost zdravsvenog sistema je malo verovatan, uprkos i dalje jakom cirkulisanju virusa".
Vlada je zaključila da su prema tome za nju ispunjeni uslovi za brzu normalizaciju društvenog i ekonomskog života.
Austrija 5. marta ukida glavne mere protiv kovida
Austrijska vlada saopštila je da planira da 5. marta ukine glavna ograničenja u državi uvedena zbog borbe protiv korona virusa, dok će korišćenje maski na nekim mestima ostati obavezno.
Kancelar Karl Nehamer je upozorio da pandemija nije završena iako situacija omogućava Austriji da mere ukida korak po korak.
U prvom koraku koji počinje od subote kovid propusnica više neće biti uslov za prisustvovanje skupovima, odlazak u restorane, barove ili frizerske salone i druge aktivnosti. Za to će biti dovoljan samo negativan test.
Većina ograničenja će biti ukinuta 5. marta kada će ponovo biti otvoreni noćni klubovi i prestati da važe ograničenja radnog vremena restorana i barova.
Nehamer je rekao da će obaveza korišćenja zaštitnih maski ostati na snazi tamo gde je neophodno zaštititi najugroženije, uključujući javni prevoz, prodavnice i apoteke.
Ratovi u Evropi retko počinju sredom
Ruski ambasador u EU Vladimir Čižov odbacio je američka upozorenja na mogući napad Rusije na Ukrajinu."Što se Rusije tiče, uveravam vas da neće biti napada ove srede. Niti će biti daljnjih eskalacija u narednoj nedelji, ni u nedelji posle, niti sledećeg meseca", rekao je Čižov u komentaru objavljenom u nemačkom dnevniku Velt (Die Njelt), prenela je Hina."Ratovi u Evropi retko počinju u sredu", dodao je.
Čižov je odbacio američke tvrdnje o mogućem napadu na Ukrajinu."Kada optužujete - posebno vrlo ozbiljne optužbe protiv Rusije - takođe ste odgovorni da pružite dokaze. U suprotnom je to kleveta... Pa gde su dokazi?", rekao je.
Čižov je ponovno pozvao Zapad da ozbiljno razmotri zabrinutost Rusije za sigurnost.
"Kad naši partneri konačno poslušaju naše legitimne zabrinutosti, proces smirivanja neće se dugo čekati. To će biti u interesu svih Evropljana od Lisabona do Vladivostoka, ali i drugih država u svetu", rekao je ambasador Rusije u EU.
Kremlj zahteva da NATO ograniči sve aktivnosti u istočnoj Evropi i obeća da neće primiti bivše sovjetske republike - kao što je Ukrajina - kao nove članice. Moskva takođe zahteva zabranu raspoređivanja oružanih sistema, uključujući američki protivraketni sistem, blizu ruskih granica.
SAD optužuje Kinu da ne ispunjava trgovinske obaveze
Sjedinjene Američke Države optužile su Kinu da nije ispunila svoje obaveze prema Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) i saopštile da istražuju nove načine za borbu protiv agresivne kineske trgovinske prakse.
Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika saopštila je u svom godišnjem izveštaju o usklađenosti Kine sa pravilima STO da se Kina drži datih obećanja pri pridruživanju 2001. godine.
Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika saopštila je da je Kina umesto da otvori svoja tržišta stranoj konkurenciji zadržala i proširila svoj netržišni pristup privredi i trgovini.
Navodi se i da kineska politika i praksa dovode u pitanje premisu pravila STO i nanose ozbiljnu štetu radnicima i preduzećima širom sveta.
SAD su ponovile dugogodišnje optužbe da Kina koristi subvencije da favorizuje svoje kompanije na račun stranih, da preplavljuje svetsko tržište jeftinim čelikom i aluminijumom i primorava strane kompanije da svoju tehnologiju predaju kao cenu pristupa kineskom tržištu.
Američka trgovinska kancelarija saopštila je da nastavlja razgovare sa Kinom o postizanju stvarnih promena u njenom ekonomskom i trgovinskom režimu.
Navodi se i da SAD istražuje nove načine i koriste strateške alate domaće trgovine po potrebi kako bi postigle ravnopravnije uslove u odnosu na Kinu za američke radnike i kompanije.
Izražavajući pritužbe na Kinu bivši predsednik SAD Donald Tramp je uveo poreze na oko 360 milijardi dolara vredan kineski uvoz a te poreze nameće i Bajdenova administracija.
Da bi smanjile tenzije SAD i Kina su u januaru 2020. postigle takozvani trgovinski sporazum prve faze u kome su se Kinezi složili da povećaju kupovinu američkog poljoprivrednog izvoza.
Petersonov institut za međunarodnu trgovinu izračunao je u prošlonedeljnom izveštaju da je Kina kupila samo 57 odsto američkog izvoza od onoga na šta se obavezala.
Mornarički inženjer priznao da je pokušao da proda strogo čuvane tajne SAD
U slučaju s detaljima kao iz lošeg romana u kojem su pomešane međunarodne intrige i dosadan život iz predgrađa, bivši nuklearni inženjer mornarice SAD priznao je da je pokušao da proda drugoj zemlji neke od najstrože čuvanih tajni o američkim nuklearnim podmornicama, prenosi Radio slobodna Evropa pisanje svetskih medija.
Džonatan Tobi je na sudu u Zapadnoj Virdžiniji u ponedeljak, 14. februara, priznao da je kriv po optužbi da je planirao da informacije o američkim nuklearnim podmornicama dostavi stranoj vladi u paketima, između ostalog sa sendvičem od kikiriki putera, ističe Tajms.
Nuklearni inženjer iz Anapolisa u Merilendu mogao bi da dobije do 17 i po godina zatvora pošto je uhapšen u oktobru sa svojom suprugom Dajanom, nakon što je neimenovana strana vlada obavestila FBI da je Tobi (43) pokušao da joj proda informacije.
Agenti FBI-ja su potom kontaktirali Tobija koji im je ostavljao memorijske kartice s podacima sakrivene u sendviču, omotu od flastera ili žvakaćih guma.
Dajana Tobi se nije pojavila na sudu i negira da je deo plana za koji se Tobi nadao da će mu doneti pet miliona dolara u kriptovaluti.
Pomoćnik državnog tužioca Metju Olsen, koji je i najviši zvaničnik u Ministarstvu pravde za nacionalnu bezbednost, rekao je da su informacije o podmornicama na nuklearni pogon jedna od najčuvanijih tajni američke vlade, preneo je Asošiejtid pres.
FBI je naveo da je slučaj počeo u aprilu 2020. kada je Tobi poslao paket dokumenata mornarice jednoj stranoj vladi i napisao da je zainteresovan da toj zemlji proda operativna uputstva, izveštaje o performansama i druge osetljive informacije.
Taj paket je FBI dobio u decembru 2020. preko pravnog atašea nenavedene strane zemlje. To je pokrenulo višemesečnu tajnu operaciju u kojoj je agent koji se predstavljao kao predstavnik strane zemlje uspostavio kontakt s Tobijem, na kraju plativši 100.000 dolara u kriptovaluti u zamenu za informacije koje je Tobi nudio.
Tobi, koji je prošao strogu bezbednosnu proveru u Ministarstvu odbrane, pristao je da u okviru sporazuma o priznanju krivice pomogne saveznim zvaničnicima da lociraju i pronađu sve poverljive informacije koje su u njegovom posedu, kao i oko 100.000 dolara u kriptovaluti koje mu je platio FBI.
Agenti FBI-a koji su pretražili kuću bračnog para u Anapolisu pronašli su kesu za đubre s iseckanim dokumentima, hiljade dolara u gotovini, važeće dečije pasoše i torbu za hitan odlazak u kojoj se nalazio USB fleš disk i rukavice od lateksa, navedeno je na sudu prošle godine.
Slučaj mornaričkog inženjera koji je pokušao da proda neke od najstrože čuvanih tajni o američkim podmornicama privukao je veliku pažnju, otvarajući pitanje kako je par iz predgrađa Anapolisa mogao da se uplete u međunarodnu špijunsku zaveru, piše Njujork tajms.
Neki detalji slučaja kao da potiču iz lošeg romana, ističe list, ukazujući na navode FBI-ja kako je Tobi ostavljao memorijske kartice u sendviču i omotima.
Drugi aspekti slučaja izgledaju kao neugodan spoj međunarodnih intriga i monotonije života u predgrađu, sa špijunima iz predgrađa koji traže dadilju kako bi mogli da ostavljaju pakete s informacijama u Zapadnoj Virdžiniji.
Jedno od ključnih otvorenih pitanje je, ukazuje Njujork tajms, kako će Tobijev dogovor o priznanju krivice uticati na njegovu suprugu, bivšu nastavnicu u privatnoj školi u Anapolisu. Dogovor pokazuje da je Tobi sam smišljao plan, ali je priznao da je supruga bila deo zavere za prodaju tajni i da je čuvala stražu dok je ostavljao pakete s podacima.
Optužbe protiv Dajane Tobi iznenadile su njene kolege i bivše učenike i mnogi se pitaju da li je nezadovoljstvo koje je u učionici izražavala o američkoj politici dobilo mračan obrt. Na prvom saslušanju za pritvor, njen advokat je rekao da se ona jeste žalila na bivšeg predsednika Donalda Trampa, ali je insistirao da nije izdala svoju zemlju.
U sudskim podnescima i tokom saslušanja, tužioci su Džonatana i Dajanu Tobi prikazali kao naizgled običan par iz predgrađa koji je godinama pažljivo planirao da drugoj zemlji proda tajne o nuklearnim podmornicama klase "Virdžinija", ukazuje Vašington post.
Dok je Džonatan Tobi bio uključen u projekat mornarice vredan više milijardi dolara za podmornice koje bi mogle da ostanu pod vodom i neotkrivene najduže moguće vreme, Dajana Tobi je u školi bila poznata kao savesna nastavnica društvenih nauka koja je zastupala liberalnu politiku i terala učenike da budu otvorenog uma.
U sudskim dokumentima se navodi da je Tobi radio skoro deset godina za mornaricu na nuklearnom pogonu za podmornice, tehnologiji koju su SAD nedavno pristale da prodaju Australiji. Ranije su SAD delile tu tehnologiju samo s Velikom Britanijom koja je takođe partner u dogovoru s Australijom. Taj sporazum je 2021. poništio dogovor Australije s Francuskom, što je izazvalo diplomatski spor između Vašingtona i Pariza.
Pozivi da se svešteničko seksualno zlostavljanje istraži i u Italiji
Posle niza istraga širom sveta o slučajevima zlostavljanja koja su počinili katolički sveštenici, aktivisti u Italiji traže da se slična akcija sprovede i u toj zemlji koja se dosad opirala takvim pozivima i u kojoj Rimokatolička crkva ima posebnu težinu, pišu svetski mediji, prenosi Radio slobodna Evropa.
Italija je "Pandorina kutija" skrivenog seksualnog zlostavljanja kojeg su počinili sveštenici, tvrdi visoki zvaničnik Vatikana dok aktivisti traže istragu zbog sumnji da su sveštenici zlostavljali do milion žrtava, navodi Tajms.
Devet grupa za borbu protiv zlostavljanja pokrenulo je kampanju za istragu pod nazivom "Iza velike tišine" koju vodi Frančesko Zanardi, koga je sveštenik zlostavljao dok je bio tinejdžer. On je rekao da je situacija kritična i da "ako Italija to ne učini sada, to se možda nikada neće dogoditi".
Poziv je usledio nakon što je istraga u Nemačkoj otkrila 497 slučajeva zlostavljanja od Drugog svetskog rata. Prošle godine je, dodaje Tajms, francuska istraga izvestila da je više od 200.000 dece zlostavljano od strane sveštenika u poslednjih sedam decenija.
Otac Hans Zolner, koji je glavni papin stručnjak koji se bavi pitanjima zlostavljanja u crkvi, rekao je da istrage u Francuskoj i Nemačkoj moraju biti popraćene sličnim akcijama u Italiji.
Kampanja konzorcijuma italijanskih grupa je najnoviji potez u svetu kojim se Katolička crkva prisiljava da utvrdi punu skalu seksualnog zlostavljanja od strane sveštenstva koje ju je koštalo milione dolara odštete žrtvama, ukazuje Rojters, ističući da su biskupi u Italiji podeljeni oko toga kakvu istragu treba sprovesti.
Grupe žrtava kažu da je hiljade slučajeva skriveno u crkvenim arhivima i da kampanjom pod heštegomItalyĆurćToo želi da se izvrši pritisak na italijansku vladu da istraži zlostavljanja u Crkvi ili da Crkva naruči nezavisnu istragu.
U maju bi trebalo da bude doneta odluka o izboru novog predsednika Italijanske biskupske konferencije i svaka istraga bi trebalo da se sprovede tokom njegovog petogodišnjeg mandata.
Papa Franja izrazio je sram zbog nesposobnosti Crkve da se nosi sa slučajevima seksualnog zlostavljanja i rekao da Crkva mora biti "sigurna kuća za sve". Bivši papa Benedikt priznao da je došlo do grešaka u rešavanju slučajeva seksualnog zlostavljanja dok je bio nadbiskup u Minhenu i tražio je oprost.
Predstavnici žrtava seksualnog zlostavljanja u italijanskim crkvama priznali su da je za razliku od istraga u drugim evropskim država, kontekst daleko komplikovaniji u Italiji s obzirom na ogromnu političku, ekonomsku i društvenu težinu koju crkva ima u papinom dvorištu, ističe Asošiejtid pres.
Uticaj crkve rezultirao je oklevanjem tužilaca da istraže slučajeve zlostavljanja koje su počinili sveštenici, odbijanjem poslanika da podrže parlamentarne istrage i nezainteresovanošću italijanske javnosti, rekli su organizatori kampanje
ItalyĆurćToo.
Osećajući sve veći pritisak, italijanska biskupska konferencija je počela da raspravlja o nekoj vrsti istrage. Međutim, odlazeći šef konferencije, kardinal Galtiero Baseti smanjio je ta očekivanja, insistirajući više na "kvalitativnoj" istrazi nego na kvantitativnoj, naglašavajući da konferencija u celini mora da se složi s tim.
Organizatori kampanje ItalyChurchToo rekli su da sumnjaju da će bilo kakva istraga koju je preduzela italijanska crkva dati prave brojke. Sadašnji predlog bi obuhvatio podatke po novom eparhijskom programu za saslušanje žrtava, dok program vode italijanski biskupi i verski poglavari.
U brojnim zemljama — uključujući Australiju, Francusku, Irsku i SAD — crkva je dozvolila izvesnu kontrolu njenih postupaka, ali se dosad crkva u Italiji odupirala pozivima na nezavisnu istragu, čak i nakon što je papa Franjo 2019. održao značajan sastanak o seksualnom zlostavljanju sveštenika i pozvao na "okrutnu borbu protiv zlostavljanja maloletnika", piše Njujork tajms.
Istraga bi bila "prvi korak ka pravdi na koju žrtve i porodice imaju pravo", rekla je Ludovika Euđenio, novinarka katoličkog nedeljnika koji je deo novoformirane grupe koja u kampanji koristi hashtag
ItalyĆurćToo.
Komitet Ujedinjenih nacija za prava deteta je 2019. godine kritikovao Italiju zbog nedovoljne zaštite maloletnika od seksualne eksploatacije. Komitet je posebno izrazio zabrinutost "zbog brojnih slučajeva seksualnog zlostavljanja dece od strane verskog osoblja Katoličke crkve" i "malog broja istraga i krivičnog gonjenja" tih zločina.
Kompanije Viza i Amazon napravile sporazum o plaćanju širom sveta
Kompanije Viza (Visa) i Amazon objavile su sporazum koji omogućava korisnicima da plaćaju Viza karticama proizvode sa sajtova Amazona širom sveta bez dodatnih naknada.
Kompanije su se takođe složile da sarađuju na proizvodnim i tehnološkim inicijativama kako bi pronašle inovativne načine plaćanja, saopštila je Viza.
Naknade za plaćanje kreditnim karticama su bile izvor velikih napetosti između Amazona i Vize.Prošle godine Amazon je korisnicima koji koriste Viza kreditne kartice u Australiji i Singapuru počeo da naplaćuje naknadu od 0,5 odsto.
Prema sporazumu Amazon internet stranica u Britaniji (amazon.co.uk) odustala je od plana da ne dozvoli plaćanje Viza kreditnim karticama izdatim z Britaniji a kupci u Australiji i Singapuru više neće plaćati naknade ukoliko plaćaju Vizom.
Amazon je ovaj potez najavio novembru i okrivljujući Vizu zbog visokih naknada koje naplaćuje za obradu transakcija kreditnim karticama. Svaka transakcija kreditnom karticom uključuje različite naknade, kao što je naknada za razmenu koju banka kupca plaća banci prodavca i druge troškove kao što su troškovi usluga i tehnologije.
