Na putu za Ukrajinu oko 1.000 dobrovoljaca
Predsednik Čečenije, regiona u sastavu Rusije, Ramzan Kadirov, izjavio je da je oko 1.000 čečenskih dobrovoljaca krenulo da ratuje u Ukrajini, tri nedelje od početka ruske invazije na tu zemlju.
Kadirov je na Telegramu naveo da je jedan od njegovih bliskih saradnika, Apti Alaudinov "na čelu hiljadu čečenskih dobrovoljaca" koji su na putu da učestvuju "u specijalnoj operaciji denacifikacije i demilitarizacije Ukrajine" - kako invaziju naziva Rusija.
Čečenski lider je u ponedeljak naveo da se i on nalazi u Ukrajini uz ruske snage na zauzetom aerodromu kod Kijeva. Medjutim, ta informacija nije potvrdjena iz nezavisnih izvora, dok ukrajinske vlasti izražavaju sumnju u tačnost te vesti.
Kadirov koga medjunarodne nevladine organizacije kritikuju zbog teškog kršenja ljudskih prava u Čečeniji, lojalni je pristalica ruskog predsednika Vladimira Putina.
Na početku ruske ofanzive društvenim mrežama su kružile fotografije na kojima se vidi trg u Groznom, glavnom gradu Čečenije, ispunjen vojnicima koji govore da su spremni da odu u Ukrajinu.
Snage pod kontrolom Kadirova optužene su za brojne zloupotrebe u Čečeniji.
Litvanija se pridružila pozivu za uspostavljanje zone zabrane letova nad Ukrajinom
Litvanski parlament je jednoglasno usvojio rezoluciju kojom poziva na uspostavljanje zone zabrane letova iznad Ukrajine pridružujući se zajedničkom apelu država medju kojima su Estonija i Slovenija.
U rezoluciji se navodi da bi zona zabrane letova omogućila mirovnim snagama Ujedinjenih nacija otvaranje humanitarnih koridora i očuvanje bezbednosti ukrajinskih nuklearnih elektrana i objekata za skladištenje nuklearnog otpada.
NATO je kategorički odbacio bilo kakvu ulogu alijanse u uspostavljanju i nadziranju zone zabrane letova iznad Ukrajine koja bi zaštitila Ukrajinu od vazdušnih napada Rusije.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da bi taj postupak alijanse mogao trenutni konflikt pretviriti u punopravni rat izmedju NATO-a i Rusije.
Ukrajinski rat će prepoloviti nemački rast za 2022.
Rat u Ukrajini će znatno pogoditi ekonomski oporavak i prepoloviti očekivani rast bruto domačeg proizvoda (BDP) zemlje, ocenio je Institut za svetsku privredu iz Kila (IfW Kiel).
Ovogodišnji rast BDP-a Nemačke, prve evropske privrede, se sada očekuje da će biti 2,1 odsto.
Posledica sukoba će, kako se očekuje, amputirati BDP za oko 90 milijardi evra ove godine i iduće godine" i "odložiti do drugog polugodišta vraćanje nemačke privrede, na nivo pre kovida", ocenili su ekonomisti koji su do sada prognozirali rast od četiri odsto za 2022.
Zelenski pozvao nemačku da ne dozvoli da novi zid podeli Evropu
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je Nemačku da ne dozvoli da novi zid podeli Evropu i zatražio podršku za članstvo Ukrajine u NATO i Evropskoj uniji.U obraćanju nemačkom parlamentu, Zeleski je optužio Nemačku da je uoči ruske invazije na Ukrajinu dala prednost ekonomiji u odnosu na bezbednost.
On je kritikovao i podršku nemačke vlade projektu gasovoda Severni tok 2 koji bi trebalo da doprema prirodni gas iz Rusije.
U onlajn obraćanju poslanicima Bundestaga Zelenski je takođe ukazao na oklevanje Nemačke kada je reč o uvođenju nekih od najstrožih sankcija Rusiji zbog straha da bi to moglo da naškodi nemačkoj ekonomiji.
UNESKO će novinarima u Ukrajini poslati šlemove i pancir prsluke
Organizacija UN za obrazovanje, kulturu i nauku (UNESKO) obezbediće prvu seriju od 125 šlemova i pancira sa natpisom "Press" kako bi najveći mogući broj novinara u Ukrajini mogao da ima tu opremu, saopštila je ta organizacija sa sedištem u Parizu i dodala da je to deo hitnih mera zaštite novinara koji pokrivaju sukob u toj zemlji.
Od početka rata u Ukrajini ubijeno je pet novinara od kojih tri Ukrajinca, jedan francusko-irski novinar i jedan Amerikanac.
"Svakodnevno novinari i svi predstavnici medija rizikuju svoje živote u Ukrajini kako bi informisali lokalno stanovništvo i ceo svet o realnosti ovog rata", rekla je generalna direktorka Odre Azule (Audrey Azoulay).
Prema njenim rečima, hiljade novinare rade na terenu u Ukrajini, često bez neophodne zaštitne opreme ili obuke. To je posebno slučaj za ukrajinske novinare koji pokrivaju lokalne dogadjaje i odjednom su postali ratni izveštači bez prethodne pripreme za rizike kojima se izlažu.
Odre Azule je rekla da će UNESKO sa partnerima razgovarati kako bi što veći broj novinara dobio opremu, dok će organizacija imati i onlajn obuku za rad u ratnoj zoni.
Rusija odbacila odluku Medjunarodnog suda pravde
Kremlj je odbacio odluku Medjunarodnog suda pravde (MSP), najvišeg suda UN, koji je naredio Rusiji da odmah prekine svoje vojne operacije u Ukrajini.
"Ne možemo da uzimamo u obzir tu odluku", rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
On je rekao da je bilo potrebno dve strane, Rusija i Ukrajina budu saglasne da se ta odluka sprovede a, kako je rekao," u ovom slučaju nikakav dogovor ne može biti postignut".
MSP je naložio Rusiji da odmah obustavi svoje vojne operacije u Ukrajini.
"Rusija mora odmah da obustavi vojne operacije koje je započela 24. februara 2022. na teritoriji Ukrajine", izjavila je Džoan Donohju (Joan Donoghue), sudija koja predsedava MSP-om čije je sedište u Hagu.
Sud se izjasnio u sklopu hitnog postupka koji je pokrenut nekoliko dana posle početka ruske invazije na Ukrajinu. Ukrajina je tražila od najvišeg suda UN da naloži Moskvi da odmah prekine invaziju, dok se ne donese presuda o pozadini sukoba dve zemlje, a taj postupak bi mogao da traje godinama.
Presude MSP-a su obavezujuće i na njih se ne može uložiti žalba, ali taj sud nema načina i sredstva da navede zemlje da sprovedu te presude.
