Bajden i drugi svetski lideri na otvaranju vanrednog samita NATO-a
Predsednik SAD Džozef Bajden i drugi svetski lideri otvorili su prvi od tri samita u Briselu usmerena na pritisak na Rusiju da okonča agresiju na Ukrajinu.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je na početku vanrednog samita alijanse ocenio da je ona odlučna da nastavi da nameće pritisak na Rusiju, kako bi došlo do kraja ovog brutalnog rata.
U Briselu će se, nakon vanrednog samita NATO-a, održati i samit Grupe sedam najrazvijenih zemalja sveta (G7) i sastanak 27 članica Evropske unije.
Bajden će prisustvovati svim sastancima, počev od samita NATO-a.
Belorusija neće ostati po strani ako bi mirovnjaci NATO došli u Ukrajinu
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je da ukoliko u Ukrajinu dodju mirovnjaci NATO, postoji opasnost od trećeg svetskog rata, a da u tom slučaju Belorusija neće ostati po strani.
"Vi vidite da su ti Poljaci poludeli, oni već predlažu, pozvali su tog (predsednika SAD Džozefa Bajdena) preko okeana, i sad mu pune glavu da se stvore mirovne snage od 100.000 ljudi i da ih preko Lavova uvedu u Ukrajinu. Vi razumete da je to treći svetski rat. I vi šta mislite, da će Belorusija ostati po strani i tako prefinjena?", rekao je Lukašenko, prenosi agencija Belta.
Poljska je pozvala da se u Ukrajinu uvedu mirovne snage NATO, o čemu je 16. marta govorio premijer Jaroslav Kačinjski.
Kineski ministar spoljnih poslova u poseti Kabulu
Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji doputovao je u Kabul, u prvu posetu Avganistanu otkako su talibani preuzeli vlast, potvrdili su lokalni zvaničnici.Vang je u Kabul stigao iz Islamabada, glavnog grada Pakistana, gde je prisustvovao sastanku Organizacije islamske saradnje.
Šef kineske diplomatije je u poseti Kabulu nedelju dana uoči sastanka zakazanog u Pekingu sa zvaničnicima zemalja koje se graniče sa Avganistanom, a na kojem će biti reči o pomoći novom talibanskom režimu.
Kina deli granicu od 76 kilometara na velikim nadmorskim visinama sa Avganistanom, ali Peking strahuje da bi ta zemlja mogla da postane baza za separatiste iz lokalne etničke zajednice Ujgura.
Talibani su preuzeli vlast u Avganistanu u avgustu 2021.
Prihvatićemo 100.000 izbeglica iz Ukrajine
SAD će prihvatiti do 100.000 izbeglica iz Ukrajine, izjavio je jedan američki zvaničnik.Bela kuća je ranije već saopštila da će SAD prihvatiti izbeglice iz Ukrajine, ali zvaničnici su očekivali da će većina želeti da ostane u Evropi, blizu svoje domovine ili članova porodica u Istočnoj Evropi.
Iz Ukrajine je dosada izbeglo više od 3,5 miliona ljudi.
Agencije za izbeglice pozvale su Bajdenovu administraciju da učini više, rekavši da bi SAD mogle da ubrzaju ulazak Ukrajinaca koji su već aplicirali za ulazak kroz program za izbeglice ili da poveća gornju granicu broja Ukrajinaca koji mogu da udju.
Bajdenova administracija je ranije postavila gornju granicu broja izbeglica za 2022. godinu na 125.000, nakon što je smanjena na rekordno niskih 15.000 za vreme bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa.
Nova nemačka železnička linija dostavlja pomoć Ukrajini
Nemačka je saopštila da je poslala oko 10.000 metričkih tona pomoći Ukrajini koristeći nedavno napravljen "železnički most" izmedju dve zemlje.
Ministarstvo saobraćaja saopštilo je da je železnička veza uspostavljena pre dve nedelje kako bi se iz Nemačke u Ukrajinu dopremala neophodna hrana, piće i proizvodi za higijenu i da je veliki deo robe koja je vozom poslata u Ukrajinu donirana.
Nemački "Deutsche Bahn" posebno je organizovao dodatne vozove za prevoz izbeglica sa poljsko-ukrajinske granice u Nemačku.
Talibani naredili zatvaranje škola za devojčice u Avganistanu
Nove avganistanske vlasti su odlučile da ipak ne dozvole devojčicama da pohadjaju više razrede osnovne škole i njihov povratak u klupe prvog dana nove školske godine, rekao je talibanski zvaničnik.
Mediji su javili da je devojčicama koje su došle na nastavu za starije razrede osnovnih škola i gimnazija rečeno da se vrate kući.
Očekuje se da tu odluku osudi medjunarodna zajednica koja je pravo na obrazovanje za sve učinila glavnom temom u pregovorima o pomoći i priznavanju režima u Avganistanu.
Odluku je donelo Ministarstvo obrazovanja, dok se pripremalo za početak nove školske godine u kojoj se očekivao povratak devojčica zbog ranijeg saopštenja kojim je sve učenike pozvao da dodju u školu.
Čini se da je odlaganje povratka devojčica i devojaka u školske klupe ustupak plemenskoj okosnici talibanskog pokreta u selima, koji se u mnogim delovima zemlje nerado odlučuju da omoguće njihovo obrazovanje.
Devojčicama je zabranjeno da idu u školu nakon šestog razreda u većem delu zemlje otkako su se talibani vratili na vlast sredinom avgusta.
Univerziteti, otvoreni ranije ove godine, su u nekoliko provincija nastavili da pružaju obrazovanje svima dok je većina provincija zatvorila obrazovne ustanove za devojčice i žene.
U glavnom gradu Kabulu privatne škole i univerziteti rade bez prekida.
Curenje hlora u olimpijskom bazenu u Londonu
Oko 29 ljudi odvedeno je u bolnicu posle curenja hlora u olimpijskom bazenu u Londonu, što je dovelo do evakuacije 200 ljudi i masovne mobilizacije službi hitne pomoći.
London Akvatiks centar, izgradjen na istoku Londona za Olimpijske igre 2012, evakuisan je oko 10 sati po lokalnom vremenu (11.00 po srednjeevropskom vremenu) zbog curenja gasa do koga je došlo za vreme isporuke hemijskih proizvoda bazenu, saopštila je uprava objekta.
Tu se nalaze dva bazena, gimnastički klub i obdanište.Služba hitne pomoći saopštila je da je prevezla 29 pacijenata u bolnicu i pregledala 48 osoba na licu mesta.
"Većina pacijenata imala je manje respiratorne teškoće", rekao je isti izvor.Trinaest kola hitne pomoći poslata su do bazena i više specijalizovanih ekipa. Vatrogasci su naveli da je značajna količina hlora oslobodjena u vazduh posle "hemijske reakcije".
Savetovano je stanovnicima kvarta da zatvore prozore, a gradske vlasti su savetovale da se izbegava ta zona gde je bio veliki broj službi za pomoć.
