Uništena ukrajinska vojna baza u kojoj su obučavani strani borci
Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je raketama iz vazduha uništilo ukrajinsku vojnu bazu u kojoj su obučavani strani borci. Portparol ministarstva Igor Konašenkov rekao je da se centar za obuku nalazi u Žitomirskoj oblasti u centralnoj Ukrajini, oko 125 kilometara zapadno od Kijeva.
Iz Ukrajine nema još komentara na ruske tvrdnje.Rusija naziva strane borce koji su se pridružili ukrajinskim trupama u ratu "plaćenicima".
Konašenkov je rekao da su ruske rakete takodje uništile skladište municije i protivvazdušni sistem na drugim mestima u Ukrajini.
Ruska duma zakonima omogućila nepoštovanje presuda Evropskog suda za ljudska prava
Ruski parlament usvojio je set zakona koji omogućavaju Moskvi da ne poštuje presude Evropskog suda za ljudska prava.Tom odlukom formalizovan je prekid veza Rusije sa Savetom Evrope.
Prema usvojenim zakonima usvojenim u Državnoj dumi, donjem domu ruskog parlamenta, vlasti Rusije više nisu u obavezi da poštuju presude Evropskog suda za ljudska prava donete nakon 15. marta, kada je Rusija objavila da se povlači iz Saveta Evrope.
Predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin je sud nazvao "alatom" političke borbe protiv Rusije u "rukama zapadnih političara".
Proteklih godina, hiljade Rusa tražile su pomoć od evropskog suda, nakon neuspeha pred ruskim sudovima u slučajevima u vezi sa ljudskim pravima, od političkih progona do nasilja u porodici.
Rusija spremna da u saradnji s Turskom garantuje bezbednost ukrajinskih brodova
Moskva je "spremna" da garantuje bezbednost brodova sa žitaricama koji napuštaju ukrajinske luke, uz saradnju s Turskom, rekao je u Ankari ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
"Spremni smo da garantujemo bezbednost brodova koji napuštaju ukrajinske luke... u saradnji sa našim turskim kolegama", rekao je Lavrov na zajedničkoj konferenciji za medije sa svojim turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom.
Lavrov je sinoć stigao u Ankaru na razgovare o uspostavljanju bezbednosnih koridora da bi se olakšao izvoz žitarica u Crnom moru.
Na zahtev Ujedinjenih nacija, Turska je ponudila svoju pomoć za pratnju konvoja iz ukrajinskih luka uprkos opasnosti od mina koje su tu postavljene zbog ruske invazije Ukrajine.
Čavušoglu je rekao da je plan UN "razuman i ostvarljiv" i da "Ukrajina i Rusija treba da ga prihvate".
Ukrajina je četvrti svetski izvoznik kukuruza i bila je na putu da postane treći svetski izvoznik žita pre rata. Zbog rata koji je počeo 24. februara cene žitarica su skočile i prete da izazovu glad u zemljama koje zavise od te hrane, posebno u Africi i na Bliskom istoku.
Čavušoglu je takodje ocenio da je "legitimno" ukidanje sankcija koje se odnose na ruski izvoz poljoprivrednih i nekih drugih proizvoda.
"Ako treba da otvorimo ukrajinsko medjunarodno tržište, mislimo da je legitimno ukloniti prepreke za ruski izvoz", rekao je Čavušoglu. On je konkretno naveo izvoz ruskih "žitarica i djubriva" koji nije pogodjen zapadnim sankcijama prema Moskvi ali je zapravo sprečen zbog suspenzije bankarskih i finansijskih transakcija sa Rusijom.
Neposredno pre rata Kijev je izvozio mesečno 12 odsto žita, 15 odsto kukuruza i 50 odsto suncokretovog ulja na svetskom nivou.
"U ovom trenutku imamo blokirano izmedju 20 i 25 miliona tona. Na jesen to bi moglo da dostigne izmedju 70 i 75 miliona tona", upozorio je ranije ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
Medvedev o ruskim neprijateljima: Mrzim ih, oni su kopilad i ološ
Jedan od najbližih saradnika ruskog predsednika Dmitrij Medvedev oštro je kritikovao protivnike Moskve, i to neobično grubim jezikom, odražavajući sve veće tenzije između Rusije i Zapada u vreme rata u Ukrajini.
"Mrzim ih. Oni su kopilad i ološ. Oni žele da Rusija i svi mi umremo. Dok budem živ, činiću sve što mogu da nestanu", rekao je za neprijatelje Moskve Medvedev, zamenik predsednika Saveta za nacionalnu bezbednost Rusije i bivši ruski predsednik i premijer.
Medvedev je bio predsednik Rusije od 2008. do 2012. godine, kada se na razočaranje Zapada, gde je smatran liberalom, povukao da bi svom mentoru, ruskom lideru Vladimiru Putinu, omogućio da ponovo preuzme funkciju šefa države. Potom je bio premijer osam godina, a od 2020. je drugi čovek Saveta za nacionalnu bezbednost Rusije.
U poslednje vreme sve više kritikuje Zapad.
Zelenski traži isključenje Rusije iz FAO
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zatražio je isključenje Rusije iz UN Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), uz optužbe Kijeva da Moskva blokira i krade ukrajinske žitarice.
"Ne može biti govora o produženju članstva Rusije u FAO. Kakvo bi bilo mesto Rusije ako ona izaziva glad za najmanje 400 miliona ljudi, mošda čak milijardu, rekao je Zelenski u video obraćanju na ministarskom sastanku Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), prenosi agencija Frans pres.
On je rekao takodje da ruska invazija na njegovu zemlju predstavlja pretnju za životnu sredinu i može da dovede do opasnog zagadjenja Azovskog i Crnog mora, prenosi AP.
Zelenski je u obraćanju ministrima naglasio potrebu da se države odvoje od ruskog gasa i opredele za zelenu energiju.
Erdogan upozorava Grčku da demilitarizuje ostrva u Egejskom moru
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan upozorio je Grčku da demilitarizuje ostrva u Egejskom moru, rekavši da se "ne šali" kada to kaže.
"Pozivamo Grčku da prestane da naoružava ostrva koja imaju nevojni status i da deluje u skladu sa međunarodnim sprazumima. Ne šalim se, govorim ozbiljno", rekao je Erdogan poslednjeg dana turskih vojnih vežbi u blizini Izmira, na turskoj obali Egejskog mora.
Erdogan je naveo da "upozorava Grčku da ne preduzima akcije zbog kojih će žaliti" i dodao da Turska "neće odustati od svojih prava u Egejskom moru".
Turska tvrdi da Grčka pojačava vojno prisustvo na Egejskom moru i da time krši sporazume koji garantuju demilitarizovan status ostrva. Ankara navodi i da su ta ostrva ustupljena Grčkoj pod uslovom da ostanu demilitarizovana.
Grčka uzvraća da Ankara namerno pogrešno tumači sporazume u vezi sa oružanim snagama na istočnim grčkim ostrvima i tvrdi da ima pravne osnove da se brani od neprijateljskih poteza Ankare.
Epl zvanično pokreće uslugu - Kupi sada, plati kasnije
Kompanija Epl (Apple) najavila je ulazak na tržište usluge "Kupi sada – plati kasnije" (Buy now - Pay later), koja je postala veoma popularna tokom pandemije korona virusa.
U SAD će od ove jesen oni koji koriste Epl Pej (Apple Pay) moći da odaberu kupovinu u četiri rate tokom šest nedelja "bez kamate ili druge naknade".
Usluga će zavisiti od mreže Masterkard (Mastercard), dodala je kalifornijska kompanija koja nije prva koja nudi takvu uslugu. Od ranije to čine Pejpal (PayPal) i Afirm (Affirm) koji je partner Amazona.
"Kupi sada - plati kasnije" počela je za vreme epidemije korona virusa i tada su se umnožila partnersta Epla sa trgovcima.
