Više od trećine malih i srednjih preduzeća na Zapadnom Balkanu je privremeno zatvoreno u prvom naletu pandemije, dok se oko dve trećine njih suočilo sa smanjenom likvidnošću, pokazuje predstavljeno istraživanje Evropske investicione banke (EIB), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Svetske banke. Kao najveće prepreke u poslovanju kompanije su navodile političku nestabilnost, visoke poreske stope kao i edukaciju radne snage.
Firme u regionu zaostaju i u pogledu zelenih investicija, a dve trećine njih ne vidi mere energetske efikasnosti kao prioritet.
Na panelu "Uticaj pandemije na mala i srednja preduzeća u 2021.godini i perspektive za narednu godinu" šef delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre je u pozdravnoj poruci istakao da je u trenutku izbijanja pandemije kovida, Evropska unija izdvojila je 93 miliona evra pomoći, koja je, osim podrške zdravstvu, pružila finansijsku pomoć malim i srednjim preduzećima kako bi im pomogla da prebrode teška vremena.
"Mala i srednja preduzeća ključna su za svaku ekonomiju kao osnova za zdrav i održiv ekonomski rast. EU je u poslednjih dvadeset godina uložila više od 250 miliona evra u razvoj ovog sektora", istakao je Žofre.
Šef predstavništva Evropske investicione banke za Zapadni Balkan Alesandro Bragonci je podsetio je da je za više od 40 godina poslovanja u Srbiji ta banka privatnom sektoru namenila više od 2,5 milijarde dolara, istakavši da za ekonomiju budućnosti postoje dva puta: jedan je digitalizacija, a drugi zelena tranzicija.
Prema njegovim rečima, kako bi podržala napore MSP u ovoj tranziciji, EIB je uvela nove finansijske instrumente za region.
"Međutim, finansijska podrška neće biti dovoljna da bi privreda bile konkurentnija i otpornija. Zbog toga zajedno sa Evropskom komisijom razvijamo novo partnerstvo i inicijativu u Srbiji i regionu radi unapređenja tehničke podrške za projekte klimatske i energetske efikasnosti mežu malim i srednjim preduzećima", rekao je Bragonci.I Simon Savšek iz ekonomskog odeljenja EIB-a smatra da će ulaganja u zelenu ekonomiju, digitalizaciju i obrazovanje biti ključna za rast privatnog sektora u Srbiji.
"Istraživanja EIB-a pokazuju da preduzeća koja su ulagala u te oblasti bolje podnose pandemiju u smislu pada prodaje i zato je očigledno da treba da nastave da ulažu u sve ove važne oblasti kako bi bili još otpornije kada dođe sledeća kriza. Saradnja privatnog i javnog sektora će biti veoma značajna, kao i da dijalog između vlade i nas, finansijskih institucija i malih i srednjih preduzeća", ocenio je on.
Prema rečima Marka Danona iz Jedinice za konkurentnost NALED-a srpska privreda se pokazala prilično otpornom i u mnogim sektorima je promenila i prilagodila procese, tako iz ove godine izlazi sa snažnom stopom rasta koja predstavlja svojevrsni oporavak.
Istakao je da je fokus NALED-a na sledećoj godini i na izvorima nestabilnosti koji mogu da se pojave, a koji dolaze iz međunarodnog okruženja, poput stope inflacije, prekinutih lanaca snabdevanja ili teškoća da se dođe do pojedinih proizvoda.
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov je rekao da paketi državne pomoći malim i srednjim preduzećima načelno jesu bili dovoljni, ali da je mogao da se postigne isti efekat sa manjim rashodima, uz bolji odabir onih kojima je pomoć bila najpotrebnija.
Ocenio je da privreda sigurno neće biti ista kao pre korone i moraće da se transformiše, pogotovo u najpogođenijim sektorima koji će morati da prođu kroz trajnu promenu privredne strukture.
Vladimir Radovanović iz Privredne komore Srbije je rekao da su predviđanja da će stopa nezaposlenosti u Srbiji u narednom perodu biti smanjena na ispod ciljanih 10 odsto, da će kreditni rejting zemlje biti uvećan, kao i priliv direketnih stranih investicija.
