Pitanje izbora novog generalnog sekretara NATO u vreme kada je zapadni vojni savez suočen s brojnim izazovima, izazvalo je podele u Alijansi pošto članice s istoka Evrope žele da naslednik Jensa Stoltenberga bude iz tog regiona koji je posebno dobio na značaju s ruskom invazijom na Ukrajinu, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
Izbor novog generalnog sekretara NATO biće jedno od težih pitanja s kojim će se suočiti 31 članica Alijanse na samitu u julu u Litvaniji, zajedno s pitanjima kakve bezbednosne garancije treba ponuditi Ukrajini i odobrenja članstva Švedskoj, piše Vašington post.
Trka za Stoltenbergovog naslednika zahuktala se poslednjih nedelja kako se približava kraj njegovog mandata u oktobru.
Izbor generalnog sekretara NATO-a zasniva se na neformalnim konsultacijama svih članica, premda stavovi SAD, koje imaju daleko najveću vojsku u Alijansi, imaju posebnu težinu. Amerikanac je uvek dosad bio vojni komandant alijanse, a generalni sekretar iz neke evropske države.
Diplomate iz članica NATO-a rekli su da su među kandidatima danska premijerka Mete Frederiksen, britanski ministar odbrane Ben Volas, holandski premijer Mark Rute i španski premijer Pedro Sančes.
Kandidatura Frederiksen je dobila na zamahu, ističe Vašington post, dodajući da je ona nedavno posetila Belu kuću i da ju je Stoltenberg opisao kao "jednog od najkompetentnijih premijera u Evropi".
Međutim, s druge strane, već skoro 15 godina generalni sekretar Alijanse je iz skandinavskih zemalja, pošto je pre Norvežanina Stoltenberga, koji je na čelu NATO-a od 2014, tu funkciju od 2009. obavljao Danac Anders Fog Rasmusen.
Kandidaturu Frederiksen moglo bi da zakomplikuje i činjenica da Danska ne ispunjava dogovor u NATO da svaka članica odvaja najmanje dva odsto svog bruto domaćeg proizvoda na odbranu.
Iako je Frederiksen favoritkinja za sledećeg šefa Severnoatlantskog saveza, ona se suočava s protivljenjem Poljske, što ističe razdor među članicama Alijanse oko njene budućnosti u trenutku kada je ruska invazija na Ukrajinu u 18. mesecu, ukazuje Volstrit džurnal.
Otpor Varšave, kako navodi američki list, mogao bi da košta kandidaturu danske premijerke, pošto generalni sekretar mora biti izabran konsenzusom 31 članice.
Evropski zvaničnici kažu da su među razlozima protivljenja Poljske želja da na čelo Alijanse dođe lider iz istočnog krila NATO-a, neispunjavanje obaveze Danske u pogledu izdvajanja za odbranu, kao i nevoljnost da generalni sekretar opet bude iz neke skandinavske zemlje.
Iako se smatra da većina članica za NATO-a želi da Frederiksen zameni Stoltenberga, sve veći broj država na istočnom krilu NATO-a brine da bi njen izbor, iako uveliko zaslužen, podrio potrebe Alijanse koja je suočena s ruskom invazijom na Ukrajinu, dok su te zemlje posebno ranjive, rekli su američki i evropski zvaničnici.
Četiri zemlje s istoka Evrope – Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska – nalaze se među samo desetak članica NATO-a koje ispunjavanju obavezu o izdvajanju za odbranu, ukazuje list, dodajući da to pitanje pojačava zabrinutost među pripadnicima istočnog krila da Evropa nije dobro opremljena za dugoročno vojno suočavanje s Rusijom.
Poljska, kao i druge zemlje bliže Rusiji, veruje da bi Alijansa poslala snažnu poruku Moskvi postavljanjem generalnog sekretara NATO-a iz zemlje koja je nekada bila deo Sovjetskog Saveza. Utoliko je nekoliko zemalja predložilo estonsku premijerku Kaju Kalas kao alternativu za Frederiksen.
Međutim, ukazuje Volstrit džurnal, nekoliko zapadnih zemalja brine da bi imenovanje generalnog sekretara iz istočnog krila bilo previše provokativno, jer dovodi vođstvo Alijanse na prag Rusije.
Usred podela i sve većeg pesimizma da će NATO uspeti da se dogovori oko novog generalnog sekretara uoči samita u Litvaniji, lideri članica naginju ka mogućnosti produženja Stoltenbergovog mandata, piše Fajnenšl tajms.
Intenziviranje debate o tome ko bi trebalo da nasledi Stoltenberga dolazi u izazovno vreme za NATO, ocenjuje britanski list. Rusija pokazuje povećanu ratobornost prema Zapadu i okupirala je oko petinu Ukrajine, dok u Alijansi postoje podele oko budućih odnosa s Kijevom, a Kina se pojavljuje kao globalna vojna sila.
Opcija produženja Stoltenbergovog mandata pojavila se pošto Frederiksen i Volas dosad nisu uspeli da dobiju jednoglasnu podršku. Mnoge zemlje su se založile da žena prvi put bude na čelu NATO-a, dok pojedine članice kažu da bi kandidat iz istočne Evrope odrazio povećan značaj tog regiona, kao i važnost rata u Ukrajini.
Francuska i Nemačka su stale iza Frederiksen i predstavile je kao preferiranog kandidata Evrope, uprkos bojaznima u nekim istočnoevropskim državama, rekli su zvaničnici. Međutim, kako su dva izvora rekla za Fajnenšl tajms, Bajden nije pružio punu podršku Frederiksen na njihovom sastanku u Beloj kući prošle nedelje, što je dovelo u pitanje njenu kandidaturu.
Dok je Evropa već mesecima zaokupljena beskrajnim salonskim igrama oko pitanja naslednika Stoltenberga, SAD primetno ćute, samo ukazujući da se Bajden još nije odlučio, dok snažno hvali Stoltenbergov rad, ukazuje Politko.
Budući da podrška Bele kuće u izboru šefa NATO-a ima veliku težinu, to odugovlačenje drži NATO u neizvesnosti, zbog čega su sve oči okrenute ka Vašingtonu dok sat otkucava do samita u julu kada bi Alijansa trebalo da donese odluku o svom sledećem lideru ili produženju mandata sadašnjem.
