Ako Evropska unija želi da utiče na autokrate u zemljama kandidatima za članstvo, mora da uspostavi snažnu kulturu nezavisnih medija unutar sopstvenih granica, objavio je briselski portal Politiko u analizi stanja medijskih sloboda. Portal navodi da španski premijer kao da je svoju strategiju uticaja na medije prepisao iz priručnika srpskog predsednika Aleksandra Vučića.
Posle meseci ćutanja pred neviđenim antivladinim protestima u Srbiji, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen konačno je kritikovala Beograd zbog neuspeha da sprovede reforme neophodne za pristupanje EU, podsetio je Politiko.
Portal navodi da je Fon der Lajen pozvala Srbiju da „preduzme odlučne korake ka slobodi medija, borbi protiv korupcije i izbornoj reformi“.
“Predsednik Srbije Aleksandar Vučić – bivši ministar informisanja – već deset godina učvršćuje vlast svoje partije, agresivno uspostavljajući kontrolu nad medijima u zemlji. U oktobru 2023. godine, Vlada Srbije usvojila je dva kontroverzna zakona koja omogućavaju državnim preduzećima da uđu na medijsko tržište, uklanjajući zaštitne mehanizme uvedene nakon pada Miloševićevog režima.
Ovi zakoni dodatno su narušili medijsko okruženje, koje se već nalazilo pod snažnim uticajem vlasti, dok je EU ignorisala upozorenja medijskih udruženja koja su predviđala njihov antidemokratski uticaj”, podseća portal.
Dodaje da je Evropska unija prekinula ćutanje tek posle masovnih protesta protiv Vučića i njegove vlasti, kao i fizičkih napada na nekolicinu preostalih nezavisnih novinara.
U teoriji, agenda reformi u okviru procesa pristupanja EU trebalo bi da obezbedi Komisiji određeni uticaj. Međutim, poslednjih godina, nekoliko zemalja kandidata, uključujući Srbiju, Tursku i Gruziju, sprovodi neke od najdrastičnijih obračuna s nezavisnim medijima, piše Politiko.
Dodaje da nije iznenađenje što ove zemlje veruju da takve mere neće ugroziti njihov put ka članstvu u EU pošto pojedine članice Unije čine isto.
Na primer, Mađarska je prošle godine tužila EU pred Evropskim sudom pravde zbog donošenja Zakona o slobodi medija (EMFA) — prvog pokušaja EU da uskladi zakone o medijskom pluralizmu i nezavisnosti.
Mađarska u tužbi tvrdi da taj zakon prevazilazi ovlašćenja EU i zalazi u suverenitet država članica.
U međuvremenu, premijer Robert Fico je u Slovačkoj raspustio je javni servis RTVS i formirao novu televizijsku stanicu STVR, čime je omogućena smena rukovodstva i veća kontrola nad uređivačkom politikom.
Ali nisu samo Orban i Fico, koje Politiko naziva “dugogodišnjim provokatorima EU”, ti koji daju loš primer.
“Neke od najuticajnijih članica bloka takođe idu u pogrešnom pravcu”, odnosno nazaduju kada je u pitanju sloboda medija, piše portal pozivajući se na izveštaj iz marta organizacije “Civil Liberties Union for Europe”.
Izveštaj posebno izdvaja Italiju zbog „neviđenog nivoa političkog mešanja“ u rad javnog servisa, a vladu premijerke Đorđe Meloni označava kao jednu od pet najgorih u EU po pitanju slobode medija.
U Španiji, najnoviji potezi premijera Pedra Sančeza kao da su prepisani iz Vučićevog priručnika, piše Politiko.
Sančez je u julu 2024. godine najavio reformu zakona o medijima u cilju suzbijanja „pseudomediji“, ali je u praksi iskoristio EMFA da ograniči spisak organizacija koje mogu da dobijaju javna sredstva.
Španska vlada je prošle godine kupila 10 odsto udela u španskom telekomunikacionom gigantu Telefonica i postavila direktora lojalnog vlasti. Mediji navode da vlada sada koristi taj položaj da utiče na glasanje akcionara u kompaniji Promontora de Informaciones SA (PRISA), vlasniku najvećeg španskog lista El Pais, kako bi smenila rukovodstvo i pokrenula provladinu televiziju.
Zemlje članice EU koje teže kontroli medija i usmeravanju političkog narativa pažljivo prate kako Unija reaguje na selektivnu primenu EMFA u problematičnim državama poput Mađarske i Slovačke, navodi Politiko.
Dodaje da se očekuje da će EU pokrenuti postupke zbog kršenja pravila, verovatno koristeći Orbana i Fica kao primere da odvrati druge lidere poput Meloni i Sančeza od manipulacije zakonom u sopstvenu korist.
“A ako EU želi da utiče na Vučića i druge buduće autokrate u zemljama kandidatima, ključne članice moraju prve dati dobar primer. Građani Srbije koji protestuju vide EU kao svetionik nade za demokratiju. Blok ne sme da ih izneveri”, zaključuje briselski portal.
