Pojedini saveznici bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa pozvali su ga da odloži objavu o ulasku u predsedničku trku 2024, nakon što je njegova Republikanska stranka na izborima za Kongres ostvarila lošije rezultate od očekivanih.
Na tzv. izborima na polovini mandata američkog predsednika (Midterm Elections), održanim 8. novembra, nije došlo do očekivanog "crvenog talasa", odnosno ubedljive pobede republikanaca, koji je Trampu trebalo širom da otvori vrata ka kandidaturi na predsedničkim izborima u novembru 2024.
Umesto toga, razočaravajući rezultati za republikance podstakli su pitanja o izgledima bivšeg predsednika SAD, koji je podržao brojne kandidate na ovonedeljnim izborima, i istovremeno dali novi zamah guverneru Floride Ronu De Santisu, najmoćnijem potencijalnom rivalu Trampa unutar stranke.
De Santis je u utorak reizabran za guvernera Floride, čime je učvrstio status republikanske zvezde u usponu.
Takozvane "međuizbore", na kojima su Amerikanci birali svih 435 članova donjeg, Predstavničkog doma Kongresa SAD, 35 od 100 članova gornjeg doma, Senata, i guvernere 36 od 50 saveznih država, Tramp je pokušao da iskoristi kao šansu da pokaže da je i dalje veoma uticajan, uprkos porazu na predsedničkim izborima 2020. od kandidata Demokratske stranke Džozefa Bajdena.
Uoči izbora, Tramp je najavio "objavljivanje važne odluke" 15. novembra, a mnogi su ocenili da će tada reći da ulazi u novu trku za predsednika SAD.
Tramp je na ovonedeljnim izborima podržao više od 330 kandidata. Neki od njih su zabeležili ubedljive i važne pobede, ali su mnogo jači utisak ostavili porazi drugih, u nekoliko ključnih trka, na primer na izborima za senatora Pensilvanije.
Mnogi kandidati koje je Tramp podržao poraženi su u nekim od ključnih trka za Senat ili za guvernerske pozicije, dok su nešto bolji rezultat postigli na izborima za Predstavnički dom.
Posle takvih rezultata, neki saveznici su pozvali Trampa da odloži objavu o ulasku u predsedničku trku 2024. godine, navodeći da izbori za senatora Džordžije, za koje će biti održan drugi krug, treba da bude u fokusu svakog republikanca u zemlji. Ti izbori bi mogli da imaju presudan uticaj na većinu u Senatu SAD.
Iako su zabeležili slabije rezultate od očekivanih, republikanci su i dalje na dobrom putu da osvoje većinu u Predstavničkom domu, a imaju šanse da preuzmu i Senat.
Prema do sada poznatim rezultatima, republikanci su na izborima u utorak osvojili u Predstavničkom domu 207 mandata, a demokrate 184, dok je za većinu potrebno 218.
Kad je reč o izborima za Senat, republikanci mogu da računaju na 49 članova, a demokrate na 48, a ishod izbora je neizvestan u tri savezne države. Republikancima je za većinu potreban 51 senator, a demokratama 50, pošto u slučaju nerešenog glasanja presuđuje glas potpredsednice SAD Kamale Haris, koja po funkciji predsedava Senatu.
Ishod izbora odlučuje o tome koliko će manevarskog prostora u preostale dve godine mandata imati predsednik Bajden. Ako republikanci osvoje većinu u jednom ili oba doma Kongresa, druga polovina Bajdenovog mandata biće obeležena blokadama i unutarstranačkim borbama i biće mu mnogo teže da sprovodi svoj politički program.
Bajden je izjavio da su njegove demokrate ostvarile "jak rezultat" na izborima u utorak i ponovio da namerava da se kandiduje za drugi predsednički mandat, a odluku o tome najavio je za početak naredne godine.
