Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) ratifikovala je akreditive članova ruske delegacije, pet godina pošto je Rusiji ukinuto pravo glasa u tom telu.
PSSE je glasala za ratifikaciju akreditiva ruske delegacije na plenarnom zasedanju u Strazburu, navodeći da je ostala "posvećena dijalogu kao sredstvu postizanja trajnih rešenja", saopštio je Savet Evrope.
Međutim, PSSE je pozvala Rusiju da ispuni niz nedavnih preporuka tog tela, navodeći između ostalog oslobađanje ukrajinskih mornara, saradnju u privođenju pravdi odgovornih za obaranje aviona na letu MH17 i preduzimanje mera za okončanje kršenja prava pripadnika LGBTI populacije, naročito u ruskoj republici Čečeniji.
Članovi PSSE ukazali su u rezoluciji da je ta skupština mesto gde može da se pokrene pitanje odgovornosti ruske delegacije, na osnovu vrednosti i principa te organizacije.
PSSE je navela da očekuje da njena "jasna ponuda za dijalog" bude recipročna i da dovede do konkretnih rezultata. Odlučila je da najkasnije u aprilu 2020. godine razmotri izveštaj o ispunjavanju obaveza Rusije.
Ruski zvaničnici su pozdravili odluku PSSE da ratifikuje akreditive članova delegacije te zemlje, dok je sedam država, među kojima je i Ukrajina, objavilo da povlači svoje delegacije sa zasedanja PSSE u znak protesta, navodi Asošiejted pres.
Rusiji je pre pet godina oduzeto pravo glasa u PSSE zbog pripajanja ukrajinskog poluostrva Krim.
Ruski poslanik Leonid Slucki rekao je da je povratak delegacije u PSSE "prvi značajan korak ka priznanju Krima kao ruskog od zemalja Saveta Evrope".
Ukrajinski delegat Leonid Jemec objavio je na Fejsbuku saopštenje delegacija Estonije, Gruzije, Letonije, Litvanije, Poljske, Slovačke i Ukrajine, u kojem se navodi da "Savet Evrope gubi poverenje ljudi koje treba da štiti".
PSSE je jedan od organa Saveta Evrope i u njemu sede delegacije parlamenata 47 država članica. Ona nema moć da daje obavezujuće naloge, ali može da daje preporuke i da od nacionalnih vlada zahteva da polože račune o ljudskim pravima i demokratiji. Od 2014. godine je i arena sukoba Ukrajine i Rusije.
Posle oduzimanja prava glasa Rusiji 2014. godine, Moskva je najpre odgovorila bojkotom PSSE, a od 2017. godine i prestankom plaćanja godišnjeg doprinosa budžetu Saveta Evrope.
Moskva je zapretila i istupanjem iz Saveta Evrope, što bi bio prvi takav slučaj. Ruski građani u tom slučaju više ne bi mogli da se obraćaju Evropskom sudu za ljudska prava, sudskom ogranku Saveta Evrope.
Takvu ekstremnu mogućnost većina zemalja je želela da izbegne, iako neke, poput Ukrajine, baltičkih država i Velike Britanije, smatraju da je otvaranje vrata Rusiji prva pukotina u zapadnim sankcijama Moskvi, uvedenim posle pripajanja Krima.
