Čelnici NATO su u Briselu najoštrije osudili rusku vojnu invaziju Ukrajine, zatražili od ruskog predsednika Vladimira Putina da odmah povuče trupe iz te zemlje i upozorili da je ruskom invazijom uzdrman mir u Evropi i zaprećeno svetskoj bezbednosti.Lideri NATO su istakli rešenost da naoružanjem i svim drugim sredstvima pomognu Ukrajini, ali ne i slanjem NATO trupa ili aviona iz straha da se sukob ne prelije na susedne zemlje.
Kako je novinarima rekao generalni sekretar Jens Stoltenberg, NATO će imajući u vidu moguće opasnosti od "ruskog uplitanja", pružiti podršku i Gruziji i Bosni i Hercegovini.
Šefovi država ili vlada NATO, medju kojima je bio i američki predsednik Džozef Bajden, naglasili su da Rusija u pregovorima s Ukrajinom mora odmah da primeni obustavu sukoba i "pozvali Rusiju da se konstruktivno uključi u verodostojne pregovore s Kijevom kako bi se postigli opipljivi rezultati, počev od trajnog prekida vatre i postepenog povlačenja svih trupa s ukrajinske teritorije".
Oni su stavili do znanja rešenost da učine sve, zajedno s drugim činiocima u svetu, da se oštrim sankcijama Rusija kazni za "pokušaj razaranja temelja medjunarodne bezbednosti" i pozvali Kinu da se uzdrži od podrške ruskom ratu i pomogne Moskvi da zaobidje sankcije.
Vodji Atlantskog saveza su odlučili da ojačaju bezbednost svojih članica u blizini Rusije i još četiri borbene grupe NATO razmeste u Bugarskoj, Rumuniji, Madjarskoj i Slovačkoj.
Generalni sekretar Atlantskog saveza Jens Stoltenber je novinarima rekao da će NATO pojačati i prisustvo vojnih brodova i podmornica u morima blizu Rusije.
Stoltenberg je, na konferenciji za štampu, podvukao da NATO u Ukrajinu neće slati trupe, niti mirovne snage, jer NATO nikako ne želi da se ukrajinski vojni sukob s ruskom vojskom prelije na susedne zemlje.
Lideri Atlantskog saveza su u saopštenju osudili "ruske razorne napade na civile" i saopštili da će "delati zajedno s medjunarodnom zajednicom da snose posledice odgovorni za kršenje medjunarodnog i humanitarnog prava, uključujući ratne zločine".
"Ukrajinci su nadahnuli svet junačkim otporom brutalnom osvajačkom ratu Rusije", naveli su vodji NATO u saopštenju samita i ponovili podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine.
Oni su istakli da Ukrajina na osnovu Povelje UN ima pravo na samoodbranu i stavli do znanja da je NATO "pružio znatnu pomoć Ukrajini da bi ona bila u stanju da ostvari to pravo".
NATO je, kako je saopštio i generalni sekretar Stoltenberg, obučio na desetine hiljada ukrajinskih vojnika, isporučio im savremeno oružje, uključujući protivtenkovske i rakete zemlja-vazduh, kao i oružje za uništavanje dronova, tako da je ukrajinska vojska mnogo spremnija nego 2014. godine kad je izbila ukrajinska kriza.
