Cene nafte su skočile, dok je vrednost akcija na vodećim svetskim berzama pala, u vreme produbljivanja sukoba u Ukrajini i sve većeg broja poziva na uvođenje oštrijih sankcija Rusiji.
je cena nafte Brent premašila 139 dolara po barelu, da bi se kasnije prodavala za oko 125 dolara po barelu, navodi Asošiejted pres.
Cena referentne američke nafte je porasla za više od pet dolara, na gotovo 121 dolar po barelu. Ona je najskuplja bila julu 2008. godine, kada je barel vredeo 145 dolara.
Vodeći indeksi na svetskim berzama su u minusu. U Evropi je nemački DAX trenutno 0,9 odsto u minusu, francuski CAC 40 je 0,7 u crvenom, a britanski FTSE 100 0,2 odsto.
Na istoku je japanski Nikei 225 pao 2,9 odsto. Više cene goriva su pogubne za Japan koji uvozi gotovo sve energente. Južnokorejski Kospi je pao 2,3 odsto, hongkonški Hang Seng 3,9 odsto, dok je australijski S&P/ASX 200 završio u minusu 1,0 odsto.
Cena zlata je nakratko porasla iznad 2.000 dolara za uncu, pošto investitori kupuju taj plemeniti metal koji se smatra dobrim rešenjem u kriznim vremenima.
Predsednica Predstavničkog doma Kongresa SAD Nensi Pelosi rekla je da to zakonodavno telo istražuje zakonske mogućnosti za dodatnu izolaciju Rusije od globalne ekonomije, uključujući zabranu uvoza ruske nafte i energetskih proizvoda u SAD.
Cene nafte su se našle pod dodatnim pritiskom nakon što je libijska državna naftna kompanija saopštila da je naoružana grupa zatvorila dva glavna naftna polja, što je dovelo do pada dnevne proizvodnje nafte u toj zemlji za 330.000 barela.
U pojedinim izveštajima se navodi da američki zvaničnici možda razmatraju ublažavanje sankcija Venecueli, što bi potencijalno moglo da oslobodi više sirove nafte i da ublaži zabrinutost zbog smanjenih isporuka iz Rusije, navodi AP.
