Uprkos gašenju medija i usvajanju zakona koji je Moskvi dao veća ovlašćenja za suzbijanje nezavisnog novinarstva radi kontrole narativa oko invazije na Ukrajinu, pojedine medijske kuće ali i obični Ukrajinci odbijaju da budu ućutkani, pronalazeći kreativna rešenja za suzbijanje cenzure, pišu svetski mediji a prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).
Rusija je 4. marta strože ograničila vesti i slobodu govora nego u bilo kom trenutku tokom 22 godine vlasti predsednika Vladimira Putina, blokirajući pristup Fejsbuku i glavnim stranim novinskim kućama i donošenjem novog zakona kojim kažnjava svakog ko širi "lažne informacije" o njenoj invaziji na Ukrajinu, ukazuje Njujork tajms.
Odluka dolazi u trenutku kada Kremlj, kako pojašnjava list, nastoji da obuzda nezadovoljstvo zbog rata i da kontroliše narativ i dok se Rusija suočava s najtežom ekonomskom krizom poslednjih decenija izazvanom zapadnim sankcijama.
Putin je potpisao zakon koji sa do 15 godina zatvora kažnjava svako javno protivljenje ili nezavisno izveštavanje o ratu protiv Ukrajine. Zakon bi mogao biti iskorišćen protiv svakoga ko na društvenim mrežama, u novinskom članku ili programu rat nazove "ratom", a ne kako Kremlj kaže "specijalnom vojnom operacijom".
Ruski zvaničnici tvrde da, dodaje Njujork tajms, novinari koji kritički pišu o ratu — ili ga nazivaju "ratom" ili "invazijom" — potkopavaju nacionalni interes, a čak ih nazivaju izdajnicima.
Pod pritiskom države, 3. marta ugasili su se stubovi ruskih nezavisnih elektronskih medija, radio stanica Eho Moskve i televizijski kanal TV Dožd.
Dan kasnije vlada je saopštila da će blokirati pristup Fejsbuku, društvenoj mreži popularnoj među urbanom srednjom klasom na kojoj su mnogi objavili žestoke kritike na račun Putina, kao i medijima na ruskom jeziku koji se proizvode van zemlje: sajtovima Glasa Amerike, Radija slobodna Evropa, Bi-Bi-Sija (BBC), Dojče velea i popularnog informativnog portala Meduza, čije je sedište u Letoniji.
Kao razlog je navedena sistematska distribucija "lažnih informacija o specijalnoj vojnoj operaciji na teritoriji Ukrajine".
Rusi će i dalje moći da dođu do blokiranih medija preko aplikacije za razmenu poruka Telegram, na kojoj mnoge novinske kuće imaju svoje naloge i analitičari očekuju da će dalje suzbijanje povećavati važnost te aplikacije koju je Kremlj neuspešno pokušao da blokira 2018.
U svetlu ruskog obračuna sa nezavisnim i međunarodnim medijima, pojedine medijske kuće su najavile korišćenje tehnologije za zaobilaženje cenzure, preusmeravajući publiku na VPN, šifrovani pretraživač Tor, pa čak i staromodni radio, piše Vašington post.
