Stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) razmatraće antikovid vakcinu AstraZeneke i univerziteta Oksford pošto se dovodi u pitanje njena efikasnost za starije i protiv južnoafričkog soja virusa, zbog čega je u Južnoj Africi čak prekinuto vakcinisanje tom vakcinom.
Strateški odbor stručnjaka SZO za imunizaciju sastaće se preko video veze danas da donese privremene preporuke o upotrebi ove vakcine.
"Posebna pažnja će biti posvećena razgovorima o primeni vakcine na starijim ljudima", navodi se u najavi SZO.
Vakcinu AstraZeneke i Oksforda, koju je Velika Britanija prva počela da primenjuje masovno u decembru, već je odobrilo više zemalja i Evropska unija.
Neke vlade međutim su preporučile da se ona koristi samo za populaciju mlađu od 65, odnosno 55 godina, zbog toga što nema dovoljno podataka o njenoj efikasnosti na starijem segmentu stanovništva.
Južna Afrika je juče privremeno suspendovala početak svog programa vakcinacije protiv kovida-19 sa ovom vakcinom, posle objavljivanja studije koja pokazuje "ograničenu" efikasnost protiv lokalnog soja virusa.
Prema prvim rezultatima studije ta vakcina efikasna je samo 22 odsto protiv umerenih oblika južnoafričkog soja virusa a još nema rezultata o njenoj delotvornosti na teže oblike.
Portparol AstraZeneke rekao je za Frans pres da oni misle da bi njihova vakcina štitila od ozbiljnijih oblika bolesti.
Prema do sada objavljenim studijama vakcina AstraZeneke ima prosečnu efikasnost od 70 odsto i manja je od vakcina Fajzer/BioNTek ili Moderne čija efikasnost prelazi 90 odsto prema studijama.
Međutim ta vakcina koristi tradicionalniju tehnologiju od ove druge dve, zbog čega je jeftinija, jednostavnija za skladištenje i može da se čuva u frižiderima i ne mora na jako niskoj temperaturi pa je prikladnija za masovne vakcinacije.
Stručnjaci su zabrinuti da bi samostalni napori zemalja koje komercijalnim ugovorima obezbeđuju vakcine protiv kovida 19 mogli da ugroze program Ujedinjenih nacija (UN) Kovaks koji treba da obezbedi imunizaciju svih ljudi širom sveta.
Za razliku od ranijih epidemija, kada su zamlje u razvoju uglavnom čekale da UN i druge organizacije isporuče vakcine, mnoge sada uzimaju stvari u svoje ruke, navodi Asošiejted pres (AP).
Pojedine zemlje, među kojima su Srbija, Bangladeš i Meksiko, nedavno su počele imunizaciju stanovništva vakcinama koje su obezbedile putem donacija ili komercijalnih ugovora, zbog čega bi mogao da se smanji broj doza koje bi bile na raspolaganju programu Kovaks, posebno jer su bogate zemlje već rezervisale većinu ovogodišnje ponude.
Diplomata u južnoafričkoj misiji u Ženevi, naveo je da je očajan zbog širenja novih sojeva virusa i "neizvesnosti kada bi vakcine putem mehanizma Kovaks mogle da stignu". On je izrazio sumnju da će zemlje koje su se prijavile za nabavku vakcina putem Kovaksa "dobiti i 10 odsto potrebnih doza".
Na čelu sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO), Koalicijom za inovacije u pripravnosti za epidemije (CEPI) i Alijansom za vakcine (GAVI) program Kovaks je formiran sa ciljem da obezbedi pravičnu distribuciju vakcina protiv kovid-19.
