Galaktički "oreol" mase veličine 600 miliona sunaca oko Mlečnog puta, u kojem je i Zemlja, uglavnom čine ostaci sudara od pre deset milijardi godina s drugom galaksijom, saopštili su u sredu naučnici.
Astronomi su dugo pokušavali da utvrde da li se Mlečni put "ugojio" od nekoliko sudara s "malim" galaksijama, ili je porastao posle sudara sa samo jednom, velikom.
Da bi se proverile različite teorije o tome, astronomi su analizirali podatke koje je prikupio Evropski svemirski teleskop "Gea" koji je Evropska svemirska agencija 2013. godine lansirala u orbitu oko Zemlje.
Teleskop-satelit je napravio trodimenzionalnu mapu skoro 1,7 milijardi zvezda u galaksiji Mlečni put, od kojih je za mnoge bilo moguće odrediti udaljenost od Zemlje i brzinu.
"Nismo očekivali da većina zvezda koje čine 'oreol' imaju zajedničko poreklo", rekla je Amina Helmi, astronom Univerziteta u Groningenu, u Holandiji, koautorka studije objavljene u sredu u magazinu "Nejčr" (Nature). Ali se ispostavilo da te zvezde "formiraju prilično homogenu grupu".
Povrh toga, "njihov 'hemijski potpis' se jasno razlikuje od 'prvobitnih' zvezda Mlečnog puta", dodala je ona.
Istraživači su mogli da u tri dimenzije rekonstruišu dolazak tih zvezda tokom vremena. "Ti video-zapisi (rekonstrukcije) omogućavaju astronomima da prouče kako se naša galaksija formirala i kako se razvila", napisala je u komentaru studije Kim Ven, astronom Univerziteta u Viktoriji, u Kanadi.
Amina Helmi i njene kolege su uspele da utvrde da se sudar s drugom galaksijom desio pre 10 milijardi godina, oko 3,8 milijardi godina posle "Velikog praska".
Tim je tu galaksiju nazvo "Gea-Enkelad" - po teleskopu "Gea" i gigantu iz grčke mitologije Enkeladu (Enkeladosu, Enceladusu) koji je, po antičkom predanju, kao poražen u jednoj borbi giganata zatrpan ispod vulkana Etna, na Siciliji, odakle i danas pokušava da se iskobelja, te meškoljenjem izaziva zemljotrese.
Video sudara galaksija možete videti ovde: https://apod.nasa.gov/apod/ap130514.html
