Dvadeset hiljada ljudi demonstriralo je večeras u Tbilisiju, glavnom gradu Gruzije protiv izglasavanja spornog zakona o "stranom uticaju", kojeg kritičari porede s represivnim zakonom Rusije i smatraju "ubistvenim za slobodu".
Demonstranti su se okupili ispred Parlamenta odakle su otišli ka kancelariji premijera te kavkaske zemlje koja pretenduje da se pridruži Evropskoj uniji čemu je, kako se smatra, jedna od prepreka najavljeni zakon o "stranim agentima".
Predlog zakona koji je izazvao masovne mitinge od početka nedelje, je dostigao veliku zakonodavnu prekretnicu dobijanjem u prvom čitanju odobrenja poslanika iz vladajuće partije Gruzijski san tokom glasanja koje je bojkotovala opozicija.
Trebalo bi da uslede još dva čitanja što bi moglo da potraje nedeljama, a gruzijska predsednica Salome Zurabišvili, proevropski orijentisana i u sukobu s vladom, bi mogla da stavi veto.
Poslanici bliski vlasti, međutim, imaju dovoljnu većinu da i to prevaziđu.
"Ne ruskom zakonu!" - uzvikivali su demonstranti uz zvuke gruzijske himne i "Ode radosti" - simbola EU.
Predloženi zakon se poredi s ruskim propisom o "stranim agentima" kojeg Kremlj koristi od 2014. da progoni disidente, nevladine organizacije i nezavisne medije.
U ponedeljak i utorak organizovani su i drugi skupovi. Interventna policija jurila je demonstrante, tukla i hapsila. Gruzijski mediji kažu da je policija takođe loše postupala s novinarima.
Ako zakon prođe, organizacije koje dobijaju više od 20% svojih sredstava iz inostranstva biće prinuđene da se registruju kao "organizacije koje ostvaruju interese strane sile" ili će se suočiti s kaznama.
EU koja je u decembru Gruziji dodelila status kandidata za prijem, pozvala je na odustajanje od donošenja zakona, rekavši da je u suprotnosti sa programom reformi koje ta država mora preduzeti da bi napredovala na putu ka prijemu.
Šef diplomatije EU Žozep Borel i evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji rekli su da je današnje glasanje "veoma zabrinjavajuće".
"Konačno usvajanje tog zakona imalo bi negativne posledice" po evropske ambicije Gruzije - rekli su oni, smatrajući da takav zakon "nije usklađen" sa vrednostima EU.
Vašington je izrazio sličnu zabrinutost.
Gruzijska vlada uverava da je cilj zakona samo više "transparentnosti" u finansiranju organizacija.
Premijer Irakli Kobahidze koji je inicirao predlog zakona, optužio je neke grupe civilnog društva da pokušavaju da uvuku Gruziju u rat u Ukrajini i da žele da pokrenu revoluciju.
"Napred, dostojanstveno, ka Evropi!" - rekao je on tvrdeći da zapadni lideri kritikuju predlog zakona bez ikakvih argumenata.
Ovaj nedavno imenovani lider iz "Gruzijskog sna" već je optuživao EU i Sjedinjene Države da žele da uvuku njegovu zemlju u sukob Kijeva i Moskve.
Uprkos neprijateljskim izjavama o Zapadu, Irakli Kobahidze je rekao da će mu članstvo u NATO-u i Evropskoj uniji biti prioritet.
Poslanički izbori koji se smatraju testom njegove vlasti, planirani su u Gruziji za oktobar.
Predsednica Zurabišvili je rekla da je predlog zakona protivan "volji stanovništva" i da je "direktna provokacija, ruska strategija destabilizacije".
Gruzija je godinama težila da produbi odnose sa Zapadom, ali vladajuća stranka je optužena da, naprotiv, želi da tu zemlju s 3,7 miliona stanovnika približi Rusiji.
U ponedeljak su se poslanici vlade i opozicije sukobili tokom razmene teksta, što je izazvalo tuču u skupštinskoj sali.
Prva verzija tog zakona napuštena je u martu 2023. posle masovnih protestnih demonstracija koje je policija rasterala suzavcem i vodenim topovima.
