Hiljade izraelskih lekara su štrajkovale, a lideri radničkih sindikata su zapretili opštim štrajkom dan pošto je usvojen zakon kojim se ograničavanju ovlašćenja Vrhovnog suda Izraela.
Četiri vodeća izraelska lista su prekrila svoje naslovne stranice crnom bojom, a u dnu objavili samo jednu rečenicu: "Crn dan za izraelsku demokratiju".
Glasanjem u Knesetu (izraelskom parlamentu) usvojen prvi zakon Vlade premijera Benjamina Netanjahua o spornoj reformi pravosuđa.
Zakon je usvojen uprkos masovnim protestima širom Izraela, započetim još početkom januara čim je objavljen plan reforme i Netanjahuovim obećanjima o kompromisu, te upozorenjem protiv takve promene iz SAD, najbližeg saveznika jevrejske države.
Zakon je usvojila jednoglasno vladajuća koalicija, koju čine ultranacionalističke i partije ultraortodoksnih Jevreja, uz Netanjahuov konzervatvni Likud , pošto su opozicioni poslanici izašli iz sale uzvikujući: "Sramota!".
Protivnici reforme su rekli da njihov protest nije završen, a organizacije za građanska prava su podnele peticije Vrhovnom sudu, tražeći da novi zakon bude oboren i da se nastave protesti na ulicama.
"Protesti ne idu nikuda, posebno zato što je Vlada jasno rekla da je to samo prva faza. Ovo je najšire i značajno demokratsko buđenje u istoriji zemlje", ocenio je Johanan Plesner, predsednik izraelskog Instituta za demokratiju.
Stotine hiljada ljudi demonstrirale su pod državnim zastavama protekle noći u Tel Avivu, paleći automobilske gume i petarde.
U centru Jerusalima policija na konjima je rasterivala demonstrante, a korišćeni su i vodeni topovi sa smrdljivom vodom. Uhapšeno je gotovo 40 ljudi.
Hiljade vojnih rezervista najavilo je da se neće više odazivati na dobrovoljnu dužnost, što bi moglo da podrije borbenu gotovost.
Reforma takođe preti da izazove napetost u odnosima sa administracijom predsednika SAD Džozefa Bajdena, ugrozi novo savezništvo s arapskim zemljama i produbi izraelski sukob sa Palestincima, ocenjuju analitičari.
Udruženje koje predstavlja gotovo sve lekare u Izraelu, najavilo je za masovni štrajk, a rade samo službe za hitne i kritične slučajeve.
Predsedavajući tog udruženja Hagai Levin rekao je da većina lekara zna da neće biti u stanju da ispuni svoju zakletvu pacijentima pod režimom koji ne prihvata "ulogu razuma", aludirajući na juče usvojen zakon koji sprečava Vrhovni sud da taj standard koristi kako bi oborio odluke Vlade.
Doktor Levin je rekao da će reforma naneti štetu javnom zdravlju i sistemu zdravstvene zaštite u Izraelu, te da je već više od 1.000 lekara, članova udruženja, tražilo da bude premešteno u inostranstvo posle usvajanja zakona.
Najveće izraelsko udruženje radnika Histadrut, koje predstavlja oko 800.000 zaposlenih, je najavilo pripremu opšteg štrajka.
Glavna sudija Vrhovnog suda i još pet njenih kolega skratilo je posetu Nemačkoj zbog krize i da bi razmatralo peticije protiv reforme, rekao je portparol suda.
Svaki pokušaj suda da obori novi Netanjahuov zakon mogao bi međutim dovesti do ustavne krize i sudije u sukob s Vladom.
Protivnici reforme kažu da će se njome podriti sama demokratija i uništiti jedina kontrola većine u sistemu gde premijer vlada preko koalicije u parlamentu i da će mu se dati kontrola i nad pravsudnim i zakonodavnim granama vlasti.
Takođe smatraju da je reforma podstaknuta ličnim problemima Netanjahua jem mu se sudi zbog prevare, zloupotrebe poverenja i mita.
