Ubistvo kandidata za predsednika Ekvadora Fernanda Viljavisensija, oštrog kritičara korupcije i narko bandi, nanelo je novi udarac toj zemlji već opterećenoj ekonomskim, društvenim i političkim previranjima.
Napad na Viljavisensija pokazao je i snagu i beskrupuloznost kartela u nekada jednoj od najbezbednijih zemalja Latinske Amerike koja je postala važna stanica na rutama kokaina ka Evropi i SAD, prenosi Radio slobodna Evropa pisanje svetskih medija.
Viljavisensio je ubijen 9. avgusta uveče tokom predizbornog skupa u školi u prestonici Kitu, dok političko nasilje preti da ugrozi izbore 20. avgusta, ukazuje Fajnenšel tajms.
Predsednik Ekvadora Giljermo Laso proglasio je dvomesečno vanredno stanje i trodnevnu nacionalnu žalost posle sastanka njegovog kabineta za bezbednost.
Laso, koji je raspisao vanredne izbore kako bi izbegao proces za opoziv u parlamentu pod kontrolom opozicije, rekao je da je atentat osmišljen kako bi se "sabotirao" izborni proces. On je, međutim, poručio da vlast i demokratske institucije neće biti prepuštene organizovanom kriminalu, i pozvao građane da izađu na glasanje kako je planirano 20. avgusta.
Viljavisensio je bio oštar kritičar korupcije i narko bandi koje stoje iza krvoprolića koje je zahvatilo nekada relativno mirnu zemlju, piše Volstrit džurnal.
On je rekao da je nedavno dobio pretnje od lokalne bande, poznate kao Čoneros koja je povezana s meksičkim narko kartelom Sinaloa, za koji stručnjaci za bezbednost kažu da obezbeđuje prolazak pošiljki kokaina iz Kolumbije kroz Ekvador pre nego što krenu na sever ka SAD.
Kao novinar, Viljavisensio je vodio brojne istrage i pisao knjige o korupciji u vladi, posebno tokom mandata Koree, koji je 2020. godine u odsustvu osuđen za korupciju. Viljavisensio je kasnije izabran u parlament i vodio je nadzorni odbor u kojem je istraživao korupciju. Takođe je bio oštar kritičar kineskih kredita Ekvadoru, uključujući i za velike projekte hidroelektrana.
Nekada jedna od najbezbednijih zemalja Latinske Amerike, Ekvador je postao jedna od njenih najopasnijih. Policijski i bezbednosni stručnjaci kažu da su rekordna proizvodnja kokaina u susednoj Kolumbiji i nasilje među ekvadorskim narko bandama koje sarađuju s meksičkim i albanskim kartelima izazvali talas nasilja.
Od 2019. broj ubistava u Ekvadoru je učetvorostručen, dostigavši rekordnih 4.800 prošle godine, što je takođe podstaklo rast migracije, uglavnom u SAD. Nasilje je značajno poraslo od 2020, pretežno u priobalnim gradu Gvajakil, dok se bande bore za kontrolu ruta trgovine kokainom do pomorskih luka. Policija i meštani kažu da bande ubijaju tužioce i policajce, vešaju tela na mostovima i regrutuju decu.
Karteli su pretili i napadali svakoga za koga smatraju da im stoji na putu, ali je ubistvo predsedničkog kandidata na javnom događaju u prestonici najdrskiji napad do sada i šokantno svedočanstvo o snazi bandi, ocenjuje BBC.
Iako se za ubistvo Viljavisensija isprva posumnjalo na bandu Čoneros, koja mu je pretila prošle nedelje, odgovornost je preuzela banda Lobos (Los Lobos – vukovi). Veruje se da je Lobos, nastao odvajanjem od Čonerosa, povezan s meksičkim Halisko kartelom nove generacije, koji trguje kokainom.
Lobos je druga najveća banda u Ekvadoru i ima oko 8.000 članova, od kojih su mnogi iza rešetaka. Ta banda je učestvovala u brojnim nedavnim smrtonosnim zatvorskim sukobima, u kojima je brutalno ubijeno mnoštvo zatvorenika.
Drski napad zaprepastio je Ekvadorce i označio prekretnicu za nekada mirnu zemlju koju je nedavno progutao rekordan nivo nasilja bandi, ističe Vašington post uz ocenu da je ubistvo Viljavisensija podsetilo na ubistava predsedničkih kandidata u Kolumbiji i Meksiku u proteklim decenijama.
Trgovina drogom otrgla se kontroli u Ekvadoru koji se nalazi između Kolumbije i Perua, dve zemlje s najvećom proizvodnjom kokaina.
Meksički i albanski karteli, piše list, doprineli su pokretanju talasa nasilja kakvo nije zabeleženo u istoriju Ekvadora, s rekordnim brojem ubistava, masakara u zatvorima i količinama kokaina poslatim ka Evropi i SAD.
Ubistvo Viljavisensija, koji je bio među najglasnijim kandidatima po pitanju kriminala i državne korupcije, nanelo je veliki udarac zemlji koja je već opterećena dubokim ekonomskim, društvenim i političkim previranjima, piše Njujork tajms.
Zemlja na zapadnoj ivici Južne Amerike prošla je kroz izuzetne transformacije između 2005. i 2015. godine kada su milioni ljudi izašli iz siromaštva, na talasu naftnog buma čiji se profit prelivao u obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i druge socijalne programe.
Međutim, u skorije vreme, zemljom je počela da dominira sve moćnija industrija trgovine narkoticima, ukazuje list i ističe da su strane narko kriminalne grupe udružile snage s lokalnim zatvorskim i uličnim bandama, pokrenuvši talas nasilja kakav nije viđen u novijoj istoriji te zemlje.
Situaciju je dodatno zakomplikovao predsednik Laso kada je u maju raspustio parlament. U odgovoru na ubistvo Viljavivensija, Laso je proglasio 60-dnevno vanredno stanje širom zemlje, što podrazumeva i ograničavanje nekih građanskih sloboda, i rekao je da će snage bezbednosti biti raspoređene širom zemlje.
Međutim, ukazuje Njujork tajms, takve mere su učestale poslednjih godina, ali su malo doprinele da se suzbije porast nasilja u Ekvadoru.
