Između korupcije i stanja demokratije u nekoj zemlji postoji uznemirujuća veza i zemlje sa visokom stopom korupcije imaju slabije demokratske institucije i politička prava, pokazao je novi Indeks percepcije korupcije 2018 koji je objavila organizacija Transparensi internešenel (TI).
Na globalnom nivou, ove godine više od dve trećine zemalja sa liste ima indeks ispod 50, a prosek je 43 i podaci, uz neke izuzetke, pokazuju da većina zemalja nije napravila značajniji proboj u borbi protiv korupcije.
"Korupcija odbacuje demokratiju kako bi napravila začarani krug gde korupcija podriva demokratske institucije a slabe institucije sve manje mogu da kontrolišu korupciju", istakla je direktorka TI Patrisija Moreira.
U grupi zemalja čiji je indeks percepcije korupcije u poslednjih godinu dana pao ili stagnirao su Srbija, Kosovo, Crna Gora, Rusija, Kazahstan i Azerbejdžan.
Najmanje korumpirana zemlja u svetu je Danska sa indeksom 88, a sledi Novi Zeland, dok su na dnu liste Somalija sa indeksom 10 i Sirija i Južni Sudan sa 13.
Najbolje rangirani region je Zapadna Evropa/EU sa indeksom 66 a najgora je Podsaharska Afrika sa indeksom 32.
Srbija je među 180 zemalja na 87. mestu, koje deli sa Kinom, sa indeksom 39 na skali od 0 (veoma korumpirana) do 100 (veoma čista od korupcije).
Pre godinu dana Srbija je sa indeksom 41 bila na 77. mestu među 180 zemalja i teritorija.
Srbija je u regionu Istočne Erope i Centralne Azije u kome samo jedna zemlja ima indeks percepcije korupcije veći od 50 (Gruzija) a sve ostale imaju 45 ili manje.
Ceo region poslednjih godina je u borbi protiv korupcije napravio veoma mali napredak, ocenila je organizacija TI.
Uz Gruziju, indeks iznad svetskog proseka (43) u regionu imaju samo Crna Gora (45) i Belorusija (44).
Organizacija TI navodi da je Albanija, čiji je indeks povećan za pet poena u poslednjih pet godina na 36 u 2018, ove godine izgubila dva poena u odnosu na prethodnu.
