Španija, Irska i Norveška su najavile da će priznati državu Palestinu 28. maja usred međunarodnog nezadovoljstva zbog broja civilnih žrtava i humanitarne krize u Pojasu Gaze prouzrokovanih izraelskom ofanzivom.
Gotovo istovremene odluke dve zemlje Evropske unije i Norveške mogle bi podstaći i druge zemlje EU na priznanje i dalje korake UN, produbuljujući izolaciju Izraela, navodi Asošiejted pres.
Trenutno sedam članica bloka, od ukupno 27 zemalja zvanično priznaje palestinsku državu.
Pet su bivše članice istočnog bloka države koje su priznanje objavile 1988, kao što je učinio i Kipar pre nego što se pridružio bloku. Švedska je objavila priznanje 2014. godine.
SFR Jugoslavija je priznala Palestinu 1989. Republika Češka, članica EU, smatra da se priznanje bivše Čehoslovačke iz 1988, čiji je tada bila deo, ne odnosi na modernu državu, a Slovačka se do sada nije izjasnila.
EU članice Malta i Slovenija su najavile da bi mogle slediti primer zemalja koje su objavile odluku o priznanju. Oko 140 od 190 zemalja članica UN su već priznale Palestinu.
Plan UN iz 1947. godine o podeli Palestine pozvao je na osnivanje jevrejske države uz palestinsku, ali su ga Palestinci i arapski svet odbili, jer bi Palestinci dobili manje od polovine teritorije, iako su činili dve trećine stanovnika.
U arapsko-izraelskom ratu naredne godine Izrael je osvojio još više teritorija, a Jordan je kontrolisao Zapadnu obalu i istočni Jerusalim ,a Egipat Gazu.
U ratu 1967. Izrael je osvojio sve te teritorije, a mirovni pregovori vođeni decenijama često su bili u zastoju i nisu urodili plodom.
SAD, Velika Britanija i druge zapadne zemlje su podržale ideju o nezavisnoj palestinskoj državi uz Izrael, kao rešenje najdužeg bliskoistočnog sukoba, ali su insistirale da to bude deo sporazuma do kojeg bi se došlo pregovorima.
Suštinskih pregovora o miru nije međutim bilo od 2009. godine.
I mada zemlje EU i Norveška neće priznati postojeću državu već samo mogućnost države, taj simbolizam jača međunarodni položaj Palestinaca i jača pritisak na Izrael da započne pregovore o kraju rata.
Diplomatski pritisak na Izrael je porastao u vreme kada rat sa Hamasom traje već više od osam meseci.
Generalna skupština UN je 11.maja glasala velikom većinom glasova za nova prava i privilegije za Palestinu u svetskoj organizaciji, što je znak rastuće međunarodne podrške za puno članstvo.
Palestinska uprava sada ima status posmatrača.
Lideri Španije, Irske, Malte i Slovenije su u martu rekli da razmatraju priznanje palestinske države, kao pozitivan doprinos ka okončanju rata.
I dok su desetine zemalja priznale palestinsku državu, to nije učinila ni jedna velika zapadna sila i zato je nejasno kakve će posledice imati današnji potez tri države.
Uprkos tome priznanje će biti značajno dostignuće za Palestince, koji smatraju da to potvrđuje međunarodni legitimitet njihove borbe.
Kratkoročno međutim malo promena će biti na terenu.
Mirovni pregovori su u zastoju, a čvrstorukaška Vlada Izraela je protiv palestinske države.
Izrael je povukao svoje ambasadore iz Irske, Norveške i Španije.
Vlada Izraela je razgovore o palestinskoj držvanosti osudila i smatra ih nagradom za islamski ekstremistički Hamas, koji je u napadu na jug Izraela ubio oko 1.200 ljudi i oteo više od 250 osoba.
Izrael odbija svaki potez legitimizacije Palestine. Izraelski lideri smatraju da potezi poput današnjeg utiču da palestinska pozicija bude čvršća, što minira proces pregovora.
Ta zemlja insistira da se sva pitanja reše za pregovaračkim stolom.
Neke velike sile su nagovestile da će se njihov stav evoluirati zbog posledica izraelske ofanzive na Gazu u kojoj je ubijeno više od 35.500 Palestinaca.
