Dodela Zlatnih znački i Povelja Kulturno-prosvetne zajednice Srbije

Višegodišnja neposredna saradnja Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, (sa sedištem u Beogradu) i Srpske nacionalne akademije Kanade iz Toronta rezultirala je još jednom izuzetno uspešnom godinom.

KPZ Srbije je ove godine po 44 put, širom sveta, dodelila svoja priznanja “Zlatna značka“ za pojedinačni nesebični rad i rezultate na polju kulture i “Povelja“ za doprinos kulturnih grupa i organizacija širenju i očuvanju srpske kulture. Od ukupno  56 ovogodišnje dodeljenih  “Zlatnih značaka“ 5 značaka i 2 povelje su dodeljeno u Torontu. Sva priznanja dodeljena su na osnovu inicijativnih predloga Srpske nacionalne akademije Kanade.

Svečanost ovogodišnje dodele priznanja Kulturno-prosvetne zajednice Srbije u Torontu, 11. septembra u Velikoj sali SKUD Oplenac, otpočela je direktnim javljanjem Generalnog sekretara KPZ Srbije, gospodina Živorada, Žike Ajdačića u program putem video linka. Otvarajući program g. Žika je rekao:

“Želim vam pun uspeh večeras, drago mi je da vidim da ste se okupili u velikom broju. Od posebnog je značaja vaše okupljanje što, posle 44 godine dodeljvanja “Zlatne značke“, po prvi put se svečanost održava prvo u dijaspori, tu kod vas, večeras, pa tek onda u Srbiji u Beogradu, gde je planirano za 01. oktobar.

Žiri, u sastavu Milovan Vitezovć, predsednik, Marija Bišop, Uroš Dojčinović, muzički umetnik, Olga Milojević, iz Ministarstva spoljnih poslova i moja malekost, vršio je izbor između više stotina predloga za “Zlatnu značku“.

Među onima koji su zaslužili priznanje, ove godine je Toronto odneo veliku pobedu, obzirom da veliki broj pojedinaca i organizacija iz Toronta.

Nama, kao Kulturno-prosvetnoj zajednici Srbije veoma je važno da imamo takve ljude koji sa ponosom nose ova velika priznanja KPZ-a Srbije “Zlatna značka“ i “Povelja“.

Verujem da i dobitnicima čini jedno veliko zadovoljstvo što pre svega mogu da i sami konstatuju da dijaspora nije zaboravljena.

Mi nastojimo da pre svega vodimo računa da ljudi, koji bez obzira u kojim mestima žive rade i stvaraju, budu zapaženi po svojim rezultatima i da dobiju ovako značajna priznanja. Ove godine dobitnici su i SAD, iz Francuske, Austrije, iz Nemačke, iz Italije, imamo i što kažu iz našeg okruženja, iz Crne Gore iz Republike Srpske itd.

Činili smo sve da svi koji zaslužuju dobiju zasluženo veliko priznanje. Ja, u ime Kulturno-prosvetne zajednice Srbije svima od srca čestitam i želim da budu ponosni, da osete da mislimo na njih, a i oni da misle na ostale koji treba ponesu ovo veliko priznanje. Hvala! Doviđenja i srećan rad.“ 

Program su vodili i nagrade uručili glumci i članovi humanitarne organizacije "Mali svet Kanada", Gloria Kravos i Duško Avramović.

Nagrađeni “Zlatnom značkom“ su: Ljiljana Otašević, Ljiljana Stošić Marković, Srđan Rajšić, Vladimir Stjepanović i Generalni konzul republike Srbije u Torontu Vasilije Petković (prvi diplomatski predstavnik koji je dobitnik “Zlatne značke“ posle 44 godine).

Nagrađeni  “Poveljom“ Kulturno-prosvetne zajednice Srbije su: Hor “Kir Stefan Srbin“ i SKUD “Oplenac“.

Nakon dodele nagrada, specijalno za "Novine Toronto," dobitnici su izjavili:

Jasmina Vučurević, dirigent hora Kir Stefan Srbin:

"Vrlo smo srećni što je dodelom Povelje horu Kir Stefan Srbin, crkve Svetog Save u Torontu, Prosvetna zajednica Srbije prepoznala i nagradila naš trud, kvalitet i trajanje.

Na veliki put preko okeana, mi smo sa sobom poneli i jedan deo Srbije – onaj tanani i neuhvatljivi – ljubav prema srpskoj horskoj muzici. Negujemo je i čuvamo i trudimo se da svakom, ko poželi da oslušne, otvorimo našu muzičku riznicu i podelimo blago srpskog pevanja i crkvenog pojanja.

Ovo je znak ohrabrenja da nastavimo putem kojim smo krenuli".

Zoran Mileusnić, podpredsednik SKUD Oplenac:

"Za nas je Povelja je vrlo vredno priznanje, u nizu mnogih, i smatramo da je to priznanjem svima koji su učesnici našeg zajedničkog poduhvata u očuvanju kulture kroz srpski folklor, muzičke i dramske sekcije i školu srpskog jezika.

Kroz delatnosti društva brojne generacije naše dece imale su priliku da uče i neguju bogatu srpsku tradiciju i kulturukroz pažljivo osmišljene programe naših odabranih učitelja i da sa nadahnućem to potvrde na brojnim nastupima.

Srdačno se zahvaljujem Kulturno prosvetnoj zajednici Srbije u ime SKUD-a Oplenac, na prepoznatom entuzijazmu i doprinosu koji je naše društvo ostvarilo na polju očuvanja srpske kulturne tradicije do sada u više od tri decenije postojanja. Nadam se da nas i u budućnosti očekuje ne manje plodna aktivnost".

Vasilije Petković:

"Odluka KPZS da mi dodeli priznanje Zlatnu značku, pored uglednih i zaslužnih članova, udruženja i organizacija srpske zajednice u Kanadi, čini veliku čast i privilegiju. Ponosan sam što sam uspeo da široj javnosti u Kanadi približim aktivnosti Generalnog konzulata Republike Srbije u Torontu, jer za vreme trajanja naše službe i mi diplomate smo deo srpske zajednice u rasejanju.  

Činjenica da je ovo priznanje prvi put dodeljeno jednom diplomati naše zemlje u dugoj istoriji postojanja KPZS, predstavlja priznanje ne samo meni lično, već i Generalnom konzulatu Republike Srbije u Torontu i Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije, mojoj matičnoj službi.  

Posebno sam ponosan na cinjenicu da je Generali konzulat Republike Srbije u Torontu uspeo da predstavi deo srpske kulture i kulturnog nasleđa stranim diplomatskim predstavnicima koji su izrazili divljenje onim sto su im kulturno-umetnicka udruzenja u Kanadi predstavila

Činjenica da KPZS svake godine, od ukupnog broja priznanja, znacajan broj dodeli upravo srpskoj dijaspori u Kanadi, govori o tome da je ova zajednica jedna od najaktivnijih, sto predstavlja svojevrsni izazov svim Srbima u svetu.

Kutlurno prosvetna zajednica Srbije predstavlja jaku sponu između otadžbine i Srba u rasejanju. Time sto svake godine dodeljuje priznanja zasluznim građanima u srpskoj dijaspori sirom sveta, istrajno stavlja do znanja da kompetentna institucija u Srbiji prati aktivnosti nasih ljudi u svetu i da im na ovaj nacin odaje zasluzeno priznanje za njhov rad.  Kulturno-prosvetnoj zajednici Srbije i posebno njenom predsedniku g-dinu Živoradu Ajdačiću zelim uspeha u daljem radu".

Ljiljana Stošić Marković

"Srećan sam da je moj pozorišni aganžman primećen i nagrađen. Nagradu "Zlatna značka" doživljavam kao zajedničko priznanje meni, kolegama sa kojima sam radio na mnogobrojnim pozorišnim projektima i publici koja je sve pozorišne projekte rado prihvatila i podržala. Čast je biti u društvu uspešnih pojedinaca iz dijaspore i matice koji su obuhvaćeni ovim priznanjem. Srbija misli na nas, i to daje još veći podstrek za buduće projekte".

Vladimir Stjepanović

"Svakako je lep osećaj kada dobiješ neko priznanje. Hvala članovima uprave SNA koji su se potrudili da se ovo priznanje dobijem.

Mada je obeshrabrujuće saznanje da se priznanja i nagrade uvek nađu u rukama starijih ljudi".

 

PRIZNANjA DUHOVNE AKADEMIJE IZ PARAĆINA

Ovom prilikom dodeljena su i priznanja Duhovne akademije iz Paraćina sa kojom SKUP “Desanke Maksimović“ sarađuje već dugi niz godina.

Srpska duhovna akademija Paraćin dodelila je:

Zlatnu povelju Žarku Brestovcu, velikom dobrotvoru u rasejanju svesrpskom; kulturnom prostoru, sponzoru mnogih kulturnih akcija kako u Kanadi i Americi, tako i u zemlji matici, Predsedniku srpske nacionalne akademije u Kanadi.

Najvišu nagradu “Ravaničanin“ Katarini Kostić, jednoj od najznačajnijih srpskih pesnikinja u celokupnom rasejanju, za ukupan književni, publicistički i novinarski doprinos srpskoj književnosti i kulturi

Specijalnu povelju Gordani Petković Laković za široki spektar otadžbinskog delovanja u svesrpskoj zajednici i rasejanju sa posebnim osvrtom na knjigu proze “Kanadski bluz“ i dva zbornika nacionalnog i životnog preispitivanja “Zašto smo otišli“ i “Na raskrsnici“

 

Ivana Đorđević

Foto: Arhiva "Novine Toronto"

========================

Biografije

HOR „KIR STEFAN SRBIN“ - TORONTO  

Hor „Kir Stefan Srbin” osnovan je maja 2000. godine, a među osnivačima su bili i Jasmina Vučurović, dirigent i Nada i Milan Dimitrijević, iskusni horski pevači koji i danas čine jezgro ovog kulturnog poduhvata Srba u kanadskoj Dijaspori. Za ime Hora je izabrano ime prvog srpskog srednjovekovnog kompozitora, za koga se do sada zvanično zna, Kir Stefana Srbina. 

Članovi Hora su kanađani srpskog porekla koji svojim učešćem u radu Hora doprinose širenju i promovisanju srpske muzičke baštine u Kanadi. U ovoj 2020.-oj godini Hor proslavlja 20-godišnjicu svoga rada jubilarnim godišnjim koncertom „Naša muzika riznica“ - u Koerner Hall-u, najeminentnijoj koncertnoj dvorani u Torontu - za koji su pripreme u punom jeku. 

Tokom minule dve decenije hor je promovisao muzičko bogatstvo, i srpskog nasleđa i sveta, nastupima u Torontu, Miltonu, Otavi, Kičeneru-Vaterlou, Nijagari, Vitbiju, Hamiltonu, Ričmond Hilu i Vindžoru (u Kanadi),  Čikagu, Bostonu, Portlandu i Njujorku (u SAD); Londonu - Velika Britanija; Stokholmu - Švedska i Beogradu - Srbija kao i u Akri, Nazaretu, Jerusalimu i Tel Avivu (u Svetoj Zemlji – Izraelu). Od 2011. godine Hor je ozvaničen i prihvaćen kao Hor Srpske pravoslavne Eparhije kanadske.

U svoje programe Hor je uvrstio preko 200 kompozicija duhovne i svetovne muzike, prvenstveno srpskih kompozitora, od vizantijskog doba do savremenih autora. Ovakvom koncepcijom svojih programa, Hor ispunjava misiju ambasadora srpske kulture na mnogobrojnim nastupima i samostalnim koncertima. Gradeći i proširujući svoj repertoar, Hor takođe u svoje programe uključuje i dela ruskih, bugarskih, grčkih, ukrajinskih, španskih, argentinskih i američkih autora. Hor redovno sarađuje sa muzičarima i muzičkim ansamblima kao i sa drugim horovima i folklornim ansamblima u Kanadi. Hor redovno uzima učešće u svim značajnim proslavama organizovanim od strane srpske zajednice u Kanadi, kao i od strane diplomatskih predstavništava Republike Srbije, među kojim ističemo sledeće:

*Učešće u proslavi povodom 200. godišnjice Prvog srpskog ustanka i stvaranja moderne srpske države na gala koncertu „Vostani Serbije“ u Torontu u organizaciji Generalnog konzulata Srbije i Crne Gore, a u saradnji sa Srpskom pravoslavno Eparhijom kanadskom i srpskim nacionalnim organizacijama i udruženjima;

*Učešće na prvom Saboru srpskih horova iz dijaspore i otadžbine i potpisivanje Povelje o osnivanju Srpskog pevačkog saveza, Beograd, Srbija;

*Učešće na proslavi Dana Kanade u kanadskoj ambasadi u Srbiji, Beograd;

*Učešće na otvaranju multimedijalne izložbe Panorama manastira Hilandar, Robarts Library, University of Toronto (U of T) u organizaciji Srpske nacionalne akademije u Kanadi;

*Učešće na koncertima Sanja Ilić i Balkanika, Srbija od zlata jabuka i Koncert sa braćom Teofilović u okviru Dana srpske kulture u Torontu;

*Učešće na prvoj Ceremoniji podizanja srpske zastave ispred Parlamenta Ontarija, Toronto;

*Učešće na Proslavi 200 godina rođenja Vladike Petra II Petrovića Njegoša, MacLeod Auditorium UofT, Toronto;

*Koncert srpske duhovne i svetovne muzike povodom 150. godišnjice rođenja Stevana St. Mokranjca, Hol konfederacije kanadskog parlamenta i Adam Hall hotela Ćateau Laurier, Otava u organizaciji Ambasade Srbije;

*Snimanje dokumentarne TV emisije o srpskim slavskim običajima sa kanadskom TV stanicom OMNI Television koja se od 2005. i danas prikazuje;

*Učešće u  prezentaciji knjige „Hrišćansko nasleđe Kosova i Metohije: Istorijski i duhovni centar srpskog naroda“ od strane Njegovog Preosveštenstva Episkopa G.G. Maksima, Trinity College Ćapel, UofT, Toronto;

*Učešće u zajedničkom koncertu pravoslavnih horova Veče pravoslavne muzike, u prisustvu Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G.G. Irineja, Svečana sala Crkve Sv. Georgija, Voterlu;

*Učešće na 41. festivalu SOCA (Serbian Orthododž Ćoral Ašociation), Toronto - kao gosti;

*Učešće u Proslavi Dana Državnost Republike Srbije i Svetosavskoj akademiji Blagodarna Srbijo, puna si ljubavi, Isabel Bader Theatre, Toronto;

*Učešće u centralnoj proslavi 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve, Voterlu;

Obzirom na navedeno, a imajući u vidu izuzetan doprinos širom sveta, koji je Hor Kir Stefan Srbin iz Toronta dao u oblasti čuvanja i prenošenja, posebno srpske muzičke kulturne tradicije, na svu zajednicu, a naročito na mlađe naraštaje u kanadskoj Dijaspori, kao i povodom 20 godina rada Hora, Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodeljuje priznanje “Povelja KPZ“ za 2019. godinu, horu „Kir Stefan Srbin“ iz Toronta.

SRPSKO KULTURNO-UMETNIČKO DRŠTVO OPLENAC - TORONTO  

Srpsko kulturno-umetničkog društva Oplenac osnovano je 1987. godine, kao neprofitna organizacija na princima dobrovoljnog udruživanja Srba Toronta.

U početku samo folklorna grupa, SKUD Oplenac je u decenijama svog razvoja preraslo u kulturno-prosvetnu organizaciju srpske Dijaspore u Torontu, tako da danas društvo ima više sekcija kulturno-obrazovno-instruktivnog karaktera sa ciljem da neguje kulturnu i duhovnu baštinu srpskog nasleđa. Posebna aktivnst usmerena je na omasovljvanje rada Društva, kao i na podizanje kvaliteta sardžaja kojima se društvo bavi. Kroz rad svih sekcija godišnje prođe  blizu 400 dece, mladih i odraslih.

Tokom svih godina, u minule preko tri decenije aktivnosti, SKUD Oplenac, redovno organizuje školu srpskog jezika kroz koju je, u tom periodu, prošlo više hiljada srpske dece.

Takođe, u sklopu SKUD, aktivni su hor odraslih, orkestar odraslih kao i dečiji orkestar.

Obzirom na svoje fizičke kapacitete - koji su da je Društvo vlasnik sopstvenog objekta sa prostorima za različite namene, kao i sa banket-salom - SKUD Oplenac je redovni domaćin brojnim drugim srpskim organizacijama. Tu se održavaju i književne večeri udruženja pesnika „Desanka Maksimović“, časopisa i kluba „Ljudi govore“, kao i godišnje veče Srpskog dobročinstva  Jovan Dučić.

Sala SKUD Oplenac redovna je scena Srpskog pozorišta Toronto, koje je, kao samostalna institucija scenske kulture, smešteno u prostorijama Oplenca, a u okviru koga je preko šest godina delovala i trupa dečijeg pozorišta. SKUD Oplenac je redovan predstavnik autentičnih vrednosti srpskog nasleđa na  manifestacijama koje organizuju diplomatska predstavništva Republike Srbije u Kanadi, Ambasada u Otavi i Generalni konzulat u Torontu.

Svi programi SKUD obezbeđuju se donacijama priložnika. Bez široke, dobrovoljne finansijske podrške SKUD Oplenac bi zasigurno zamro u svom radu. SKUD redovno izdaje časopis Glas Oplenca, koji uredno obaveštava o aktivnostima društva i poziva i druge da se pridruže aktivnostima na očuvanju srpskog kulturno-umetničkog identiteta kroz očuvanje nasleđa srpskog naroda.

Posebno priznanje SKUD Oplenac-u je bila je poseta Srpskog nacionalnog ansambla KOLO, 2011. godine., kadda se SKUD iskazao kao izuzetan domaćin masovnom gostovanju (https://oplenac.ca/).

Obzirom na navedeno, a imajući u vidu poseban doprinos koji je SKUD Oplenac dao u oblasti prenošenja kulturne tradicije na srpsku decu i omladinu u kanadskoj dijaspori kao i u očuvanju srpskog jezika i kulture u Dijaspori Toronta, Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodeljuje priznanje “Povelja KPZ“ za 2019. godinu, SKUD Oplenac iz Toronta.

 

VASILIJE PETKOVIĆ, GENERALNI KONZUL REPUBLIKE SRBIJE U TORONTU  

Vasilije Petković je rođen 9. februara 1966. godine u Prištini, Republika Srbija.

Obrazovanje je stekao na Institutu za učenje arapskog jezika za strane studente u Damasku, Sirija.  Diplomirao je arapski jezik na Filološkom fakultetu u Prištini za profesora arapskog jezika i književnost. 

Po otpočinjanju svoje diplomatske karijere u Saveznom ministarstvu spoljnih poslova tadašnje SRJ, završio je Diplomatsku akademiju 1999. godine.

Od 2001. godine do danas službovao je u brojnim konzularno-diplomatskim predstavništvima Republike Srbije po svetu, u različitim svojstvima (ataše, prvi sekretar, drugi sekretar, savetnik, ministar savetnik, otpravnik poslova i t. d.) stekavši tako bogato dugogodišnje iskustvo karijernog diplomate, posebno u konfliktnim sredinama Bliskog istoka.

Po dolasku na funkciju generalnog konzula Republike Srbije u Torontu 2017. godine Vasilije Petković je uspostavio direktne i neposredne kontakte sa svim organizacijama i institucijam srpske dijaspore u Ontariju, posebno se zauzimajući da se ostvari jedinstvenost i zajedništvo u njihovom funkcionisanju.

Naročit angažman Generalni konzul je ispoljio u saradnji sa institucijama i organizacijama kulture, srpske dijaspore, imajući u vidu da kulturne vrednosti jedne zemlje najbolje reprezentuju tu zemlju u očima predstavnika drugih zemalja. Kvalitet i intenzit saradnje koju je generalni konzul Vasilije Petković ostvario sa Srpskom nacionalnom akademijom Kanade, te sa horom „Kir Stefan Srbin“, SKUD „Oplenac“, Akademijom igre „Miroslav Bata Marčetić“, Srpskim pozorištem Toronto, Muzejem srpskog istrojskog nasleđa u Vindžoru kao i brojnim drugim srpskim organizacijama i udruženjima, prevazilazi obavezni minimum koji su u prethodnom dugom periodu ostvarivali ostali generali konzuli zajedno. Angažovanje  generalnog konzula Vasilija Petkovića u ostvarenju te saradnje, u našoj sredini, ne poznaje radno vreme i veoma često je, naročito u protokolarnom delu, vezano za duge večernje sate. Ovo je posebno vidljivo i po brojnosti prisustva konzularnih i diplomatskih predstavnika drugih zemalja na skupovima i manifestacijama srpske zajednice, a koji su svi gosti Generalnog konzula.

Kroz njegov rad sve srpske organizacije ostvaruju i intezivniju saradnju sa Ministatvom spoljnih poslova Republike Srbije kao i sa Ministarstvom kulture i informisanja vlade Republike Srbije, koju generalni konzul Vasilije Petković dostojanstveno i marljivo predstavlja u kanadskoj sredini.

Generalni konzul Vasilije Petković je uzoran suprug i otac dvoje dece. 

S obzirom na navedeno i očit doprinos koji svojim zalaganjem i aktivnostima - koje prevazilaze obaveze njegove dužnosti - daje u prezentovanju srpskih nacionalnih interesa, vrednosti i kulture u kanadskoj sredini, podstičući time posebno mlade naraštaje ovde rođenih Srba da vole narod i zemlju roditeljskog porekla, Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodeljuje priznanje “Zlatna značka“ za 2019. godinu, Generalnom konzulu Vasiliju Petkoviću, navodeći da je ovo prvi diplomatski predstavnik republike Srbije kome je ikada dodeljeno ovo priznanje.

 

LjILjA OTAŠEVIĆ - LIKOVNA UMETNICA

Ljilja Otašević je rođena u Obrenovcu, u Srbiji.

Srednješkolsko obrazovanje je stekla u Školi za industrijsko oblikovanje u Beogradu, a univerzitetsko je završila na beogradskoj Akademiji lepih umetnosti, odsek slikarstvo kod profesora Zorana Pavlovića 1992. godine.U Kanadi Ljilja boravi od 1994. godine.

Po dolasku u Kanadu, Ljiljan se aktivno uključila u likovni život kako kanadske sredine tako i srpske zajednice u Kanadi.  Svoje stvaralaštvo prezentovala je širom sveta, u galerijama i kulturnim institucijama Evrope, SAD, Ujedinjenih arapskih emirata i Kine. 

Član je Izvršnog odbora Udruženja skulptora Kanade, najstarijeg umetničkog udruženja u Kanadi.

Po odlasku iz otadžbine, prvu samostalnu izložbu u Srbiji Ljilja je imala 2017. godine.

Od 2008. godine završila je nekoliko javnih skulptura velikih dimenzija, kao i predmete industrijskog dizajna, širom Ontarija.

U 2016. godini Ljilja je pobedila na konkursu Dizajnerske berze Toronta i njen rad, za javni prostor, bio je izložen na Centralnoj stanici Toronto. Potom, delo je preneto u Montreal, u centralnu zgradu Nusepreso Kanada. Minulih 12 godina Ljiljin glavni interes su radovi u javnom prostoru i trajne instalacije, skulpture na javnim mestima. Njen rad je i deo javne umetničke kolekcije grada Zangđigang, provincije Jangze u Kini.

Ljiljanu posebno inspiriše javno umetničko delo obzirom da je ono pod stalnim nadžorom posmatrača iz sredina različitog kulturnog porekla. Otuda, u svojim radovima ona kombinuje brojne vidove slojeva kulturnog i istorijskog sadržaja. Lično, Ljilja uvek nastoji da istakne, u svojim delima, notu srpskog vizuelnog nasleđa u vidu prepoznatljivih detalja iz narodnog, folklornog dizajna i da ih uključi u svoje delo. Ljiljini radovi (http://www.lillyotasevic.ca) od značaja su za razvoj osećaja za kulturu kod mladih i inspiracija su mladima da u sebi otkriju i oslobode svoje stvaralačke kvalitete.

Uz svoj stvaralački rad Ljilja je aktivna i u srpskoj zajednici Toronta.

Kao član Upravnog odbora Srpske nacionalne akademije Kanade, od 2013. do 2015.  godine, Ljilja je dala nemeriv doprinos utemeljenju, otpočinjanju i razvijanju rada Galerije SNA, kao kustos tematskih  izložbi koje su uključivale učešće umetnika različitih etničkih grupa kanadskog multikulturalnog miljea. Od posebnog značaja bile su izložbe srpskih autora u kanadskoj sredini, a koji stvaraju u kanadskoj Dijaspori.

Obzirom na navedeno i očit doprinos koji svojim radovima i aktivnošću daje u prezentiranju srpske kulture u kanadskoj sredini i srpskoj Dijaspori, Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodeljuje priznanje “Zlatna značka“ za 2019. godinu, Ljiljani Otašević.

 

LjILjANA STOŠIĆ MARKOVIĆ - GLUMICA, AUTOR, DIREKTORKA SRPSKOG POZORIŠTA U TORONTU  

Ljiljana Marković je rođena  u Beogradu.

Srednje i visoko-školsko obrazovanje je stekla u  Beogradu iz oblasti informatike, statistike i bibliotekarstva. Od 1994. godine boravi u Kanadi.

U proteklih 25 godina Ljiljana se posvetila humanitarnom radu na dobrobit srpske zajednice, kao i na realizaciju kulturnih programa sa osnovnim ciljem da se u kanadskoj sredini sačuva srpska jezik i srpska kulturna matrica. U tom smislu Ljiljanin rad uglavnom je bio usmeren na pozorišne aktivnosti i strogo izvođenje pozorišnih komada srpskih autora, nastojeći tako da se u kanadskoj Dijaspori naročito kod mlađih naraštaja čuva srpski jezik i kultura.

Profesionalizam izvođenja predstava Srpskog pozorišta Toronto, odavno je prevazišao nivo rada amaterskih pozorišta. Od osnivanja Srpskog pozorišta u Torontu, koje ove godine slavi svoj 15-godišnji rad, Ljiljana Stošić Marković je njegov aktivni član kao glumica i organizator.

U prestavama, koje su izvođene u celini, iskazujući svoj scenski talenat, Ljiljana je ostvarila i zapažene uloge: ZK - „Ujed ljudskih zuba“; Leposava - „Ženidba i udadba“;  Đenka – „Martonke trče počasni krug“; Miluša – „Jesil to došo da me vidiš“; Simana – „Kamen za podglavu“; Ivana – „Gorski vjenac“; carica Milica – „Zemlja je kao žena“; Tica – „Mi čekamo bebe“;  Anđa (Jerotijeva žena) – „Sumnjivo lice“; majka vojvode Sinđelića – „Boj na Čegru“; služavka – „Ožalošćena porodica“; Kata – „Koštana“; ljubavnica – „Bolje da ne znaš“; Juliška – „Cigani lete u nebo“;  Kaleopa – „Stradija“; učiteljica Magdalena - „Porfirogeneza“; Cica – „Juriš u budućnost“, Rumenka - „Radovan 3“.

Posebno, Ljiljana se iskazala u višegodišnjem organizovanju i režiranju novogodišnjih predstava za decu. Takođe je više godina bila redovni saradnik Srpske Televizije, čiji je osnivač i glavni urednik bio Blagoje Ristić.

Poslednjih pet godina Ljiljana je direktor Srpskog pozorišta Toronto. Kroz rad pozorišta, od prihoda u njenoj organizaciji pružena  je pomoć bolnici u Kraljevu, oboleloj dvojci-pesnikinji u Srbiji, kao i dat doprinos bezmalo svim humanitarnim akcijama srpske zajednice u Torontu.

Pored toga Ljiljana je i iskazani literarni autor, objavila je dve zbirke pesama („Sećanja na zaborav“ i „Džepovi noći“ i jedan kratki roman – „Tajne i traganja“).

Svoj značajan doprinos Ljiljana je dala i redovno daje u akcijama i manifestacijama koje organizuje Generalni konzulat Republike Srbije u Torontu.

Uzorna je majka troje dece: dva sina i kćerka.

Obzirom navedeno i očit doprinos koji je dala očuvanju srpske kulture i prosvete u kanadskoj Dijaspori, Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodeljuje priznanje “Zlatna značka“ za 2019. godinu, Ljiljani Stošić Marković.

 

SRĐAN RAJŠIĆ - GLUMAC I POZORIŠNI REDITELj

Srđan Rajšić je rođen 14. marta 1982. u Karlovcu, tada SFRJ.

Obrazovanje je stekao u Karlovcu, Nišu i Beogradu.

Glumom se bavi od 1998. a od 1999. aktivni je statista u ansamblu Narodnog pozorišta u Nišu.

Glumačko obrazovanje je stekao na Akademiji umetnosti u Prištini, na odseku glume, a diplomirao je 2004. godine sa predstavom „Ovčica“, Nadežde Ptuškine pri ppozorištu „Dadov“.

Od 2002. godine do 2005. godine, režirao je predstave i glumio u predstavama igranim u SKC Niš, pozorištu „Cvetak“ u Beogradu i pozorištu „Dadov“ u Beogradu.

Od 2005. godine boravi u Torontu. Po dolasku u Kanadu odmah se priključio Srpskom pozorištu Toronto. Već prvom ulogom u predstavi „Vašar u Topoli“ ostvario je lik kojim je promenio popularnost pozorišog života u srpskoj Dijaspori Toronta, dajući mu nivo profesionalizma. Do danas, Srđan je: režirao i glumio u predstavi „Naša deca“, (Branislav Nušić), glumio u predstavi „Zemlja je kao žena“ (Gojko Roglić), režirao i glumio u monodrami „žAjd kaži po duši“ (Miroljub Nedović - Riki),  režirao i glumio u predstavi „Kamen za pod glavu“ (Milica Novković), režirao i glumio u predstavi „Gangserbajteri“ (Miroljub Nedović - Riki), režirao predstavu „Trag ljudskih zuba“ (Mirjana Ojdanić), režirao i glumio u predstavi „Mi čekamo bebu“ (Stevan Koprivica); režirao i glumio u predstavi Koštana“ (Bora Stanković), režirao i glumio u predstavi „Sumnjivo lice“ (Branislav Nušić), režirao i glumio u predstavi „Juriš u budućnost“(Miroljub Nedović - Riki), režirao predstavu „Maratonke trče počasni krug“ (Dušan Kovačević), režirao i glumio u predstavi „Radovan III“ (Dušan Kovačević) i dalje živi i radi u Torontu i između ostalog Srđan je Umetnički direktor Srpskog pozorišta Toronto.

Krajnje profesionalnim odnosom prema sceni i pozorišnoj umetnosti, svojim radom u Torontu, Srđan Rajšić je u minulih 15 godina, podigao i ukupni nivo kulturnog miljea srpske Dijaspore. Režirajući i postavljajući komade „domaćih“, srpskih autora Srđan nemerivo je doprineo očuvanju originalne srpske kulturne matrice u Dijaspori.

Obzirom na navedeni, izuzetan doprinos koji je dao očuvanju srpske kulture u kanadskoj srpskoj Dijaspori, Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodeljuje priznanje “Zlatna značka“ za 2019. godinu, Srđanu Rajšiću.

 

VLADIMIR STJEPANOVIĆ - SLIKAR   

Vladimir Stjepanović je rođen 25. septembra 1959. u Bjeljini.

U Kanadi boravi od 1988. sa prekidom kada je bivao na relaciji Beograd - Srbija, Toronto – Kanada; Amsterdam - Holandija, Sidnej, Australija.

U nemirima na svojim slikama izražava potragu za sopstvenim mirom. Svoje slikarske radove uspešno je prezentovao na više desetina kolektivnih izložbi u Srbiji, Republici Srpskoj i Kanadi kao i na četiri samostalne izložbe.

Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije.

Član je Srpske nacionalne akademije Kanade od 2014. godine, a od 2016. godine član je Uprave SNA i upravnik Galerije Akademije. 

U toku minulog četvorogodišnjeg perioda upravljanja Galerijom Srpske nacionalne akademije, a i kao njen kustos, Vladimir je dao izuzetan doprinos aktivnostima srpske zajednice u Torontu.  Od javnosti malo poznatog galerijskog prostora, Vladimir Stjepanović ja načinio aktivan, izuzetan vibrirajući prostor likovnih dešavanja u Torontu. U protekle tri godine Vladimir Stjepanović je priredio i organizovao u Galeriji SNA preko 30 izložbi srpskih i drugih autora Kanade, veći broj susreta umetničkih stvaralaca kroz različite škole i kurseve ove ili one vrste likovne kreativnosti.

U okviru rada Galerije SNA pokrenuo i organizovao likovnu školu za srpsku decu koja redovno okuplja oko 20-oro dece. Polaznici ove škole zapaženi su svojim radovima na redovnoj godišnjoj likovnoj smotri dečijeg stvaralaštva povodom Svetog Save, koju Vladimr Stjepanović organizuje takođe već treću godinu za redom.

Zbog svega navedenog Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodeljuje priznanje “Zlatna značka“ za 219. godinu, Vladimiru Stjepanoviću.