Među odanim minijaturistima se smatra da je sav maksimalan prostor, "odobren" za iskazivanje svojih zamisli 100cm/2 ili 10cm X 10cm. Veći format je nezadovoljavajući, a sve drugo - što manjeg formata, sa što više detalja - to se više vrednuje.
Antička umetnost ne poznaje minijaturni izraz, osim u vidu gema i kameja, koje pripadaju plastičnom, skulpturalnom izrazu, i druge tragove, sem ovih, o minijaturama nije ni ostavila (ukoliko tu ne računamo izradu novca kao likovni izraz).
Teško je tačno utvrditi ko je i gde počeo prvi da udovoljava novoj potrebi, na tržištu umetničkih ostvarenja, obzirom na prisustvo minijatura u svakoj kulturi, sa različitim namerama i iz različitih pobuda. U svakom slučaju, izrazitija potreba za minijaturama ispoljiće se sa ranim hrišćanstvom i hodočasnicima.
Polaznici na "sveti put" do zemalja Hristovog obitavanja želeće da sa sobom ponesu dragi sveti lik, neminovno, on će biti u prikladnom formatu za putovanje - u minijaturi. Tako će, kroz uznemireni svet srednjeg veka, putovanjima hodočasnika i pohodima krstaških "osvetnika svetog groba", sve do u ovo, moderno doba, do našeg vremena, minijatura navršiti više od hiljadu godina svoga trajanja, i kao zanatski rad i kao umetnički izraz.
Zanatski gledano, minijatura je precizan rad oštrih i tankih četkica. Mada, široka četka može da proglasi i brljotinu minijaturom apstraktnog izraza, nekoj isto takvoj pameti, koja će tu nešto "apstraktno" i da prepozna.
Vrlo često se dešava da se - pogrešno! - minijaturom proglasi i neki prenaglašen, uvećani detalj, te tako pojedini prizori izgledaju samo kao isečci iz neke slike velikog formata. Minijatura, pak, zahteva kompozicionu celovitost, potpunost prizora i pre svega uspelost atmosfere kakvu ostvaruje i ma koja druga - uspela - slika velikog formata.
Najveći čuvari zbirki minijatura su Muzej minijatura u Dalasu i Muzej minijatura u Amsterdamu, koji svake godine dopunjuju svoje zbirke novim delima. Izlagački, minijature su vrlo zahvalne jer se mogu predstavljati i "vitrinski" po grupama, sistematizovanim prema naklonosti kustosa koji je koncipirao izložbu.
Više od jedne deceniju, na prelomu 80-ih i 90-ih godina minulog veka, Toronto je bio svetski značajan centar za izlaganje minijatura. Svake godine, tokom novembra i decembra, održavala se Svetska izložba minijatura u galeriji Del Belo, u to vreme na uglu ulica Kvin i Džordž, gde je predstavljano preko hiljadu radova dospelih iz celog sveta.
U tom smislu, izložba minijatura u organizaciji Galerije Srpske nacionalne akademije je važan poduhvat. Pošto je ispred SNA, upravnik galerije Vladimir Stjepanovoć najavio, u ime umetnika izložbu je kratkim, prigodnim govorom otvorila Meri Armstrong, umetnički fotograf. Učešće na izložbi uzelo je osamnaestoro umetnika: Hana Mraz, Meri Armstrong, Ciba Karišik, Branko Mioković, Slavica Ćirić, Stanislav Plavšić, Miloš Bojović, Nikolet Jakovac, Tatjana Crnjanski, Taša Damjanović, Mila Durić, Juliana Durić, Rut Komfort, Danijela Mrdak, Dubravka Matić - Mandić, Vladimir Stjepanović, Stefan Stjepanović i Đuro Lubarda.
Svaki u svom stilu i svojom tehnikom slikari su predstavili, u izrazu minijature, zaokupljenosti svojim temama. Mora se istaći da su radovi Hane Mrazove zaista vanredno bogati detaljima i maštovitošću prizora i time se i izdvajaju.
Nadajmo se da je ovo početak velike avanture Galerije SNA i da će ova izložba prerasti u svetsko okupljanje, koje će Toronto vratiti na mapu svetskog predstavljanja ovog, ako ništa drugo, ono ljupkog i intimnog slikarskog izraza. Srpska nacionalna akademija ima svakako potencijal za tako nešto.
