Kada je, 25. maja 1929. godine, premijerno izvedena predstava "Gospođa ministarka", u Narodnom pozorištu u Beogradu, njen autor, Branislav Nušić (1864.-1938.) je imao 65 godina. Publika je bila oduševljena delom, ništa manje nego i današnja, kritika, pak, je našla mnogo zamerki i bezmalo da je delo sasvim odbacila.
Važno, za sagledavanje svakog dela jeste sagledavanje socijalnog miljea u kome ono nastaja. Ta 1929. godina, bila je prva godina nove diktarture. Kralj Aleksandar, naglo i nenadno je ugasio, tek samo jednu deceniju uspostavljeni, demokraski poredak novonastale višenacionalne zajednice. Otvoreno je uspostavio sebe kao neposrednog, vrhovnog sudiju nad svime, uzdižući se kao jedini autoritet. I to je ono što Nušić ovom predstavom ismeva: autoritet.
Kao ozbiljnog, vrsnog, životodobno zrelog autora, njega poreklo autoriteta u krugovima vlasti i moći ne zanima, njegov predmet je leglo autoriteta u običnom, malom čoveku i naklonost običnog za sobom-autoritetom, za autoritetom koji sobom do/nosi pravo na ovu ili onu "otmnenost".
Osnova dela jeste čitav složeni kompleks odnosa sredovečne žene, domaćice, sa svojom okolinom, koja službeni napredak supruga doživljava kao lično ustoličenje sebe u autoritet vlasti i moći. Ona će se, pre svega, posvetiti tome da podigne nivo svoje pojavne slike u malo/varoškoj sredini lokalne prestolnice, koja sva pati od kompleksa niže vrednosti pred evropsko-belosvetskim otmenostima.
Kao tašta, ona će "demokratski čin" ("otišao je u dvor") izbora muža za ministra, odmah nastojati da iskoristi da se o/sveti zetu jer ne zadovoljava njene novonastale ambicije ("tebe da najurimo, a Daru da udamo kako joj priliči"); kao majka nastojaće da "poboljša" svoj ugled podižući navodnu socijalnu važnost svoje ćerke ("zato što se javila jedna vrlo lepa prilika za tebe"), kao i svoga sina ("družićeš se odsad s decom engleskog kozula"); kao strina, tetka... nastojaće, ipak, da sebi da važnost izjednačujući svoj položaj sa vrhovnom vlasti, jer sada ona može sve: - Ja sam gospođa ministarka! Tačno je da je Živka ministarka, kao centralni lik, omamljena moćima autoriteta, ali i svaki lik u predstavi ima svoju ličnu aferu sa autoritetom.
Istinski autor, uskoro vekovnog, uspeha pozorišne predstave "Gospođa ministarka", kroz minulo i sadašnje vreme, u opšte nije pisac ove komične zamisli, Branislav Nušić, već je to "naša", ovom delu odana, publika koja se, iz generacije u generaciju, "obnavlja" u istovetnosti socio-antropoloških uslova svoje ("naše") sredine koja se bori između fašistoidnog društva i društva koje osvaja nove slobode za pojedinca.
Nušićev genije poigrava se sa našim arhetipom koji nam je kulturološki usađen sredinom iz koje potičemo - arhetip tašte i neljubljenog zeta; arhetip (malo, malo pa, ponovo) ulaska demokratije u balkansku sredinu kao izvora povlastica za sebe i bližnje svoje; arhetip društvenog napretka pojedinca preko porodičnih veza; arhetip... sve to, postavljeno na sceni, po Nušićevoj, zamisli postaje smešno, koliko god se u tome, ovako ili onako prepoznavali ili prepoznavali druge iz svoje okoline.
Mi se i danas smejemo Nušiću jer se otuda, iz večnosti dramske priče, sa scene, on smeje nama, i ako je samo na izgled oslikao naše pradedove, u slici smo i mi jer smo u istom vrenju u kome su bili i oni.
"Mali svet Kanada" je humanitarna organizacija grupe entuzijasta, iz Toronta, koja stipendira talentovanu decu u Srbiji i Republici Srpsko. Da bi sakupili prilog za svoj humani cilj "Mali svet" je ovoga puta okupio ekipu glumaca, profesionalaca i amatera.
Dobrovoljno i bez naknade, ovi članovi trupe su žrvovali svoje vreme i sredstva, i organizovali, u režiji Tatjane Čornij izvođenje predstave "Gospođa ministarka" u subotu 20. aprila 2019. u
Izabel Bader teatru, 93 Charles St W, Toronto..
Dođite jer kupovinom karte pomažete stipendiranju talentovane dece, koja nemaju sredstva da se obrazuju.
Dođite da se družim, smejemo i budemo humani!
Gospodin ministar Sima ovdašnji, lično.
