Samim ulaskom u Galeriju SNA imala sam osećaj da preko tog praga ulazim u jedan drugi svet, svet detinjstva. Sa zidova me gledaju nežne šarenolike siluete konja u raznim bojama, koji kao da trče u nekom bezvazdušnom prostoru. Imam osećaj kao da sve te figure lebde, tu negde oko nas, u želji da nas vrate u neka bezbrižna vremena, jer samo je u dečijoj glavi moguće obojiti svet Marijinim bojama.
Polako razgledam sliku po sliku koje kao omnibus pričaju svoje priče. Svaka nova slika, novi lik, novi “prijatelj”. Na momenat pomislim da su radovi nekog mališana sa časa likovnog. Sve je tako jednostavno, toplo, pomalo i nestvarno. Međutim, baš u toj jednostavnosti se prepoznaje velika umetnica koja znalačkim pokretima i maštovitošću stvara nestvarne slike. Način na koji se igra bojama kao i umeće sa kojim oslikava svaki pokret, svaki mišić, svaki njegov trzaj u nekom treptaju trenutka su zadivljujući.
Na otvaranju Marijine izložbe u petak 29. septembra 2
107 Ljiljanom Otašević, koja je organizator i promoter ove izložbe, je rekla:
"Da mi je neko rekao - tada tinejdžerki i studentu likovnih umetnosti - pre trideset godina, da ću ja, danas, predstaviti prvu samostalnu izložbu akvarela uetnice Marije Čolić - tada slatke četvorogodišnjakinje, to bi mi zvučalo nadrealno, u najmanju ruku.
Da mi je neko rekao - pre trideset godina - da ću imati zadovoljstvo da predstvim Marijine radove na izložbi ali 11,000 kilometara dalje od mesta gde smo se upoznale - pitam se da li bih bila oduševljena ili bih se od te pomisli uplašila?
Kako god da je, ova izložba je odličan razlog da proslavimo sve neočekivane životne okolnosti onako kako dođu, jer sve se dešava s razlogom. Treba da ostanemo otvoreni i mladi u srcu, da zadržimo svežinu i iskrenost - sve ono čime Marijini radovi zrače.
Njeni ružičasti konji i prizori sa igrališta donose nam neprocenjiva sećanja na detinjstvo. Marijine "fleke" i "mrlje" oživljavaju pegaze i jednoroge, zagrljaje i dečije poljupce, a čiji život ne počinje sa tim?"
Svakako zastanete i zapitate se odakle tolika ljubav pre
ma konjima. Evo i odgovora.
"Još kao sasvim mala devojčica zavolela sam konje; učinilo mi se da su to savršena stvorenja i to osećanje me nikada nije napustilo!Već tada konji su postali mera kojom sam ocenjivala svet oko sebe. Majci sam govorila da lepo miriše - kao konj. Za neku lepu osobu bih rekla da je lepa kao konj! Snagu nekog junaka bih uporedila sa snagom konja! Brzinu, hrabrost, dobrotu, čestitost... sve bih upoređivala sa konjem! Samo konji nisu imali mana! Svaki komad odela, patike ili čarapice koji bi slučajno imali nacrtanog konja, roditelji su morali da mi kupe.
Čim sam se dohvatila bojica i papira, na mojim crtežima i slikama su uglavnom bili konji!
I na njima, na tim mojim prvim likovnim radovima, dimenzije i boje sveta mešale su se sa temama na poseban način, upravio onako kako mašta u detinjstvu nalaže: ima tu konjića veličine pčela koji lete iznad cveća, ima velikih konja ljubičaste boje, ima konja u senu ili pred vetrenjačama, ima konja kojima iz srca izlazi prepoznatljiva šara EKG-a... Ima konja sa krunama, sa flasterima, usamljenih konja, i onih koji u društvu trče, lete, dremaju, pasu...
Svi najraniji crteži, nastali su između moje četvrte i sedme godine . Mnogo godina kasnije meru sveta iz detinjstva nisam zaboravila. To je i danas stalni motiv mojih radova; čudesna bića - konji," priča Marija Čolić.
Teška srca sam napustila Galeriju, ne želeći da izađem iz te bajke, koju nam je omogućila Marija svojim gostovanjem u Torontu.
* * * * * * * *
Marija 
Čolić je rođena i odrasla u Srbiji. Prvo je studirala filozofiju na beogradskom univerzitetu. Tokom 2009. je odlučila da konkuriše na odsek za slikarstvo na beogradskom fakultetu likovnih umetnosti. Diplomirala je na odseku za grafiku fakulteta likovnih umetnosti 2012., a zatim je i magistrirala 2014. Aktivno je izlagala u Srbiji i u Evropi od 2011. Učestvovala je na brojnim kolektivnim izložbama u Italiji, Mađarskoj, Švajcarskoj, Indiji i Srbiji. Ovo joj je prva samostalna izložba i prvo izlaganje u Kanadi.
