Veštačka inteligencija je sve prisutnija u svim oblastima svakodnevnih aktivnosti, a mnogi ljudi deo svojih zadataka prepuštaju uređajima - oslanjaju se na pametne telefone, na alate za pisanje zasnovane na veštačkoj inteligenciji i na digitalne asistente za rešavanje problema, prenosi Net.hr.
Ovaj način funkcionisanja pokazuje se praktičnim, ponekad čak i neophodnim, ali donosi posledice koje se tek sada počinju u potpunosti razumevati.
Posledice korišćenja veštačke inteligencije
Interview Solutions Hub navodi da česta upotreba ovih alata može smanjiti sposobnost samostalnog razmišljanja, pa je važno razviti navike korišćenja tehnologije na način koji pomaže, a ne ugrožava, kontrolu nad sopstvenim umom.
Ograničenja ljudskog mozga
Uprkos svojoj složenosti, ljudski mozak obrađuje informacije brzinom od samo deset bita u sekundi, što je presporo za ogromnu količinu podataka sa kojima se svakodnevno susrećemo.
U današnjem svetu, oslanjanje isključivo na vaš mozak je uporedivo sa bodibildingom bez steroida - pohvalno, ali neefikasno.
Korišćenje alata umesto razmišljanja
Ljudi su oduvek koristili razne alate kako bi olakšali razmišljanje i bolje pamtili informacije – od pećinskih crteža do pisanih zapisa.
Danas, za razliku od svojih predaka, mnogi ljudi delegiraju delove svojih mentalnih zadataka uređajima koji preuzimaju veliki deo njihovog svakodnevnog razmišljanja i pamćenja.
Ogromna baza znanja o veštačkoj inteligenciji
Generativni modeli veštačke inteligencije, kao što su ChatGPT i Copilot, obučeni su na pet puta većoj količini teksta nego što je postojalo u svim knjigama koje su postojale pre 500 godina.
Iako ovi alati povećavaju efikasnost, istraživanja pokazuju da prekomerno prepuštanje mentalnim zadacima može izazvati atrofiju mozga i pad mentalnih sposobnosti.
Strah od suvišnosti
Ljudi se instinktivno plaše da prekomerno oslanjanje na veštačku inteligenciju čini ljudski mozak suvišnim.
Ova spoznaja može podstaći želju za povratkom mentalne nezavisnosti – rešavanjem matematičkih problema, čitanjem knjiga ili čak potpunim odbacivanjem digitalnih alata u pokušaju da se ostane intelektualno aktivan.
Rizici u budućnosti
Iako veštačka inteligencija može biti efikasan alat za donosioce odluka, postoji rizik da će postati previše zavisni od nje i izgubiti poverenje u sopstvene sposobnosti donošenja odluka.
„Gde je granica između osećaja kontrole i manipulacije? Kada koristite uređaj, da li osećate da ga kontrolišete ili on kontroliše vas?“, pita istraživač praktične filozofije Pii Telakivi.
Profesor Sasu Tarkoma dodaje da ćemo postati bolji u davanju instrukcija veštačkoj inteligenciji, ali da možemo izgubiti nešto drugo u tom procesu. Takođe smatra da je ovo važna tema za istraživanje.
„Ako prestanem da razmišljam samostalno, da li to znači da ću prestati da postojim? To znači da će se i čovečanstvo promeniti“, kaže Telakivi.
Samostalno razmišljanje takođe daje smisao životu. Ne bi trebalo da se odreknemo radosti razumevanja, bez obzira na to šta budućnost nosi, piše Univerzitet u Helsinkiju.
