Druga po redu samostalna izložba Dubravke Matić Mandić, u Galeriji SNA u trajanju od 18. do 31. oktobra 2019. pod nazivom 'Putnici' u potpunosti je bila posvećena temi emigracije, gubljenju identiteta, nestabilnosti i velikim promenama. Izloženo je osam slika većeg formata u tehnici enkaustika, na drvenoj podlozi, kao i dvadeset slika malog formata, rađenog u tehnici ulje, takođe na drvenoj podlozi, koje su tematski potpuno povezane.
"Ova tema je za mene vrlo aktuelna još od '92. kada sam sa porodicom bila primorana da napustim domovinu. Obrađivala sam je još od samog dolaska u Kanadu ali na jedan drugačiji, više apstraktno-minimalistički način, izborom samog materijala, kao i njegovom simbolikom, kombinacijom nečeg što je samom svojom prirodom nekompatibilno (vosak i metal), pokušala da prenesem ideju nestabilnosti, razgradnje i promjenjljivosti. To se najbolje ogledalo u skulpturi pod nazivom Točak(ili Krug), gdje sam na drvenu konstrukciju obloženu metalnom mrežom nanosila vosak od ostataka svijeća paljenih sa mišlju na nekog koji je ostao negdje tamo daleko", kaže Dubravka Mandić.
Ovu skulpturu kao i mnoge druge manjeg formata Dubravka je izlagala po samom dolasku davne '93. u Gallery 7 na Yorkvillu, čiji je član bila do samog njenog zatvaranja. Već '94. izlaže na grupnoj izložbi pod nazivom Njorks instalaciju sačinjenu od devet ploča istoga formata pod nazivom Home, gdje su metalni građevinski elementi bili uronjeni u tamnu parafinsku masu. Ovo sve, prati cela serija većih reljefnih radova pod nazivom Nebo, gde je Dubravka u voštanu masu uranjala metalne ploče bakra, aluminijuma i mesinga. Vosak je ovde fluidna pokretljiva masa koja simbolizuje sve ono što ima svojstvo promenljivosti (duhovne, emotivne, društvene, političke...), a metal njegova potpuna suprotnost, čija veza traje samo onoliko dugo dok se ti idealni uslovi ne poremete. Zagrejavanjem voska metal 'bezbolno' isplivava čime se stvara podloga za jednu potpuno novu realnost.
Ove reljefne forme vremenom su prerasle u slike rađene enkaustikom, što se jasno videlo na izložbi 2017. Apstraktna forma još uvek je delimično zadržana u nekim radovima kao što su 'Migrant' i 'Long Journey', gde se u predominantno plavoj figura javlja samo u naznaci ili je potpuno izgubljena u beskrajnom prostoru koji je okružuje, ili na manjim formatima, gde je ona dominantna i pokušava da svojim položajem objasni stanje vizuelne stvarnosti.
Na ovoj poslednjoj izložbi figura dominira, mada je potpuno stopljena sa pejsažom i pulsira zajedno s njim. Promenom tehnike, uvođenjem ulja i prepoznatljivijh scena, komunikacija sa posmatračem postaje direktnija, u nadi da svako može da pronađe deo svoje priče u njima.
Na pitanje zašto je tema emigracija, Dubravka kaže:"Tema emigracije postaje globalna tema od koje čovjeka prožima anksioznost, i pred kojom je teško zatvoriti oči. Da je ona bila samo moja i moje porodice, možda to ne bi više bila ni važno, niti bi bila tema mojih radova, ali ova globalna pomeranja meni izgledaju kao opasni virus koji smo mi dobro odbolovali.
Moji radovi su uvijek posljedica mojih razmišljanja, jedni se često rađaju iz drugih, ali uvijek u nadi da su čitljivi za posmatrača, jer im jedino on može dati dublji smisao. Stekla sam utisak da su posjetioci pronašli dio svoje prošlosti, i time ostvarili interakciju sa mojim slikama".
