Razlog za to što su Zemljini okeani nekad izgledali drugačije ima veze sa njihovim hemijskim sastavom i evolucijom fotosinteze, piše u studiji objavljenoj u žurnalu Nature.
Japanski istraživači tvrdnju da su okeani bili zeleni u arhaiku započeli su opsevacijom – vode oko Ivo Džie imaju zelenkastu boju povezanu sa formom oksidizovanog gvožđa Fe(III), a plavo-zelene alge bujaju u tim zelenim vodama.
Uprkos imenu, ove algesu primitivne bakterije, a ne prave alge. U arhaiku, preci ovih zeleno-plavih algi evoluirali su kraj drugih bakterija koje su koristile gvožđe u vodi kao izvor elektrona za fotosintezu. To ukazuje na visok nivo gvožđa u okeanima.
Organizmi koji izvode fotosintezu koriste pigmente u svojim ćelijama za transformaciju ugljen-dioksida u šećere korišćenjem energije sunca. Plavo-zelene alge su neobične jer imaju i pigment hlorofil i drugi pigment fikoeritrobilin.
U studiji naučnici su naveli da genetski modifikovane plavo-zelene alge rastu bolje u zelenim vodama. Pre uspona fotosinteze i kiseonika, Zemljini okeani imali su smanjen nivo gvožđa, ali promene u hemiji okeana bile su postepene. Arhaik je trajao 1,5 milijardi godina, što je ogroman deo starosti zemlje.
Ono što pokazuje istraživanje je da su ljubičasti okeani u budućnosti jedna od opcija ako nivo sumpora skoči, što može da bude posledica vulkanske aktivnosti ili manjka kiseonika u atmosferi, što bi dovelo i do dominacije ljubičastih sumpornih bakterija.
Teoretski je moguće da okeani postanu i crveni u slučaju intenzivne tropske klime u kojoj se crveno gvožđe javlja kao posledica propadanja stena na kopnu.
