Predstava je završena. Tajac. Čini se kao da traje satima. Ali u pitanju je desetak sekundi. Muk. I onda kreću ovacije. Svako na svoj način doživeo je ovu predstavu. Bol, tuga, seta, emocije koje razdiru svaki deo tela. Šok.
Maestralan završetak Nebojše Glogovca za koga nema dovoljno reči da bi se opisalo sve ono što je pokazao na bini. Njegova glumačka transformacija fascinira, zbunjuje, ostavlja bez daha.
"O Engleskom gradu Hadersfildu znamo otprilike onoliko koliko i stanovnici Hadersfilda o nama - znači ništa. Da ne bude zabune ni posle predstave nećemo znati ništa više o Hadersfildu, ali ćemo o nama saznati gotovo sve što ima da se sazna".
I te 2005. kada je prvi put bila izvođena u Torontu, predstava Hadersfild, nas je ostavila bez daha ( za one koji se sećaju) jednostavnom pričom koja može da se dešava u bilo kom delu sveta a traje samo 24 sata.
Odnosi među likovima, isprepletani spektrom različitih emocija sa svim ljudskim slabostima prikazuju presek jednog društva u kome je sve trulo i gde je depresija prisutna svakog dana, ali je oni preživljavaju svako na svoj način. Svaki lik ima neku svoju priču, svoju frustraciju i borbu koju je ova glumačka ekipa uspela svojim umećem da na pravi način prikaže publici.
U sastavu Goran Šušljik, Vojin Ćetković, Damjan Kecojević, Tijana Mladenović i gost Žarko Laušević, svojstveno svojim ulogama, maestralno su dočarali i dali sve od sebe da se osećamo kao deo priče koja nas prožma i obuzma.
Predstava se više ne igra u Beogradu, tako da smo počastvovani što su samo za ovu priliku dali mnogima, koji je nisu gledali, šansu da vide jedno od najboljih dramskih dela naše pozorišne scene, koja je na raznim festivalima višestruko nagrađivana.
Nažalost ekipa glumaca je imala gust raspored, tako da i pored angažovanosti organizatora, nismo uspeli da i lično razgovaramo sa njima o utiscima koje nose iz Toronta.
"Hadersfild" je igran kao prvi komad srpskog pisca na sceni jednog britanskog profesionalnog pozorišta 2004. godine. Beogradska premijera izvedena je 25. februara 2005. godine. I retko kad su kritičari bili toliko saglasni oko ocene jednog komada.
IIvana Đorđević
16. septembar 2107
u organizaciji Studia 011 - Dragan Georgievski
