Predstava Idealna Polovina u Torontu

Da li postoji idealan partner? Da li je majčina ljubav veća od bilo koje ljubavi? Kako prevazići krizu srednjeg doba? Može li se mlada osoba snaći u životu na koji utiču neki novi trendovi, netipični za našu kulturu?

Odgovore na sva ova pitanja ste mogli da dobijete gledajući duhovitu predstavu 'Idealna Polovina' u Torontu 16. februara, koja je odigrana u Isabel Bader Teatru u organizaciji Dragana Georgijevskog (Studio 011).

Plejadu glumačkih asova su činili Olga Odalović u ulozi majke jednog tipičnog nedoraslog sina sa Balkana, koja rane u svom životu leči psihoterapijom i španskim serijama, Milan Kalinić koji igra sina nedonoščeta, Anastasija Mandić psihoterapeuta čiji biološki sat otkucava poslednje minute i mlada nada našeg glumišta, Vučić Perović u ulozi fitnes trenera.

Moglo bi se reći da je tekst ove predstave slika i prilika mnogobrojnih primera u kome sin traži utehu kod svoje majke, kao sigurnoj luci za sve životne propuste i nedaće koje su mu se desile. Majka je bila i ostaće sinovljev 'safe heaven', međutim i ona u jednom momentu shvata da njen sin od četrdeset godina mora konačno da odraste. Glavnim delom majka je i kriva za takvo sinovljevo ponašanje, koje je prouzrokovano konstantnim tetošenjem i nedopuštanjem da ni jedna druga ženska osoba zameni majčinu ulogu.

Olga Odalović tumači sve te majčine propuste na način na koji samo ona to zna, a njene gestikulacije, scenski pokreti i rasponi u emocijama su dovodili publiku do suza. Odalovićeva maestralno oslikava određene osobine žena trećeg doba tako što emotivno doživljava karaktere španskih serija, tetoše svom razmaženom sinu, preuzima majčinsku odgovornost motivišući sina da potraži novu ljubav, ali isto tako pokazuje da je spremna da prihvati sve novotarije - uči da radi na laptop-u, prihvata online dating.

Milan Kalinić koji je istovremeno i producent ove predstave veoma upečatljivo glumi sina koji je upropastio već dva braka i nikako ne prihvata odgovornost za situaciju u kojoj se nalazi, a to je povratak u majčino krilo i manjak inicijative da ponovo odraste.

'Mama ti je lepo rekla da se ne ženiš!'. 'Znala sam da će da te upropasti ta guja'. 'Ta tvoja treba da ide jednom godišnje kod manikira i pedikira a ne svaki mesec dana'.

Ovo su samo neke od rečenica koje su izazvale smeh kod publike ali i upečatljivo opisale kako roditelji iz najbolje namere mogu da upropaste brakove svoje dece. Od preterane ljubavi prema deci, nema ni zdravog odnosa dece prema roditeljima, pa tako i lik Milana Kalinića od idolopoklonstva ka majci postaje osoba koja mrzi i omalovažava osobu koja jedino ima razumevanja za njegovo razmaženo ponašanje.

   Anastasija Mandić je svojom umešnoću dovela ulogu psihoterapeuta do vrhunca jer je dozirala svoj karakter kako se predstava primicala kraju. Od uzdržane i profesionalne zdravstvene radnice ona je na kraju predstave postala seksualno opsednuta i očajna žena srednjeg doba koja gazi svoja načela.

Po završetku predstave imali smo prilike da porazgovaramo sa glumcima ove predstave i saznamo da li je ovaj tekst autohton za balkansko područje ili ga možemo nazvati globalnim?

“Određene stvari su definitivno vezane za naš mentalitet, kao što su naboji emocija i preterana vezanost roditelja za decom, koji ne žele da napuste njihovo gnezdo, ali veliki deo teksta, može se reći da pokriva globalne tematike” - kaže Anastasija Mandić.

Zanimalo nas je njihovo mišljenje o tome koliko i kako naša zemlja prihvata trendove sa Zapada (npr. Psihoterapija/life coach, fitnes treneri, online dating).

“Nažalost prihvatamo dosta negativnih stvari koje dolaze odavde u Srbiju” - kaže Milan Kalinić. “Ako pogledate, na primer, našu profesiju, mi glumci smo prvi ti koji prihvatamo sve pa i negativne neke trendove i stereotipe”.

Treba istaći mladog Vučića Perovića koji se istakao ne samo svojim glumačkim talentom, koji će tek doći do izražaja u budućnosti, već i zavidnim atletskim sposbnostima na sceni koje je demonstrirao prolaskom kroz stolicu iz jednog maha ležeći skoro potrbuške.

Možda odgovore na pitanja koje smo postavili nismo dobili na kraju predstave, ali smo definitivno zaključili da je samo jedna, majka.

 

Autor: Marko Pavlović

Foto: Bojana Simić

 

Marko Pavlović
Novine Toronto, broj 
1593
Toronto 
27. Februar 2020.