Promocija novih knjiga Dušice Ivanović, koje su uspešno predstavljene u Srbiji oktobra 2019. u okviru Sajma knjiga, održana je u nedelju 12. januara u prostorijama Hivers u Torontu.
U punoj sali, gde je bilo preko 100 prisutnih, prezantaciju četvrte zbirke poezije i treće prozne knjige, koje su prošle godine ugledale svetlost dana, predstavile su autorka i voditelj programa Dragana Živić Ilić.
“Roman ‘Zovem se Astikja’ je priča o čuvanju duše uz pomoć vere i očuvanju vere čuvanjem čiste duše. Jedno od drugog je neodvojivo. Zato se u romanu, čija je poruka univerzalna ljubav, nezavisna od epohe, podneblja, religije, običaja, nižu ljudske sudbine, čiji nosioci, svi do jednog, nose isto ime: Vera. A glavni narator je sama duša", kaže za Novine Dušica Ivanović.
Zatim dodaje: “Poetska zbirka ‘Razoružana slova’ nastajala je poslednjih nekoliko godina, sakupljajući između svojih korica moja najintimnija iskustva i zato mislim da je prostrana, ne po obimu, već po temama.”
Pesnikinja Dragana Živić Ilić, voditelj književne večeri, istakla je da, iako pripadaju različitim književnim vrstama, dve nove knjige Dušice Ivanović imaju mnogo zajedničkog. Predstavila ih je kao dve poeme o putovanju duše, koje se međusobno prožimaju po pitanju motiva, inspiracije i emotivnog naboja. Citati, koji otvaraju svako poglavlje romana, svedoče o “duhovno-filozofskoj inspiraciji pisca”. Roman “Zovem se Astikja” je, po njenim rečima, “filozofsko-metafizička priča o razvoju, sazrevanju duše kroz njena putovanja u periodu dužem od šest hiljada godina. Roman se čita u jednom dahu, a junaci su simbolično povezani zajedničkim imenom Vera”, istakla je Dragana i dodala: “Kroz tragične sudbine junaka čini se da provejava antička ideja o tragičnoj krivici, ali tragičan događaj ne slama junake ovog romana, čija je optimistička poruka: spas je u veri.”
U spontanom razgovoru, Dušica je pričala o procesu staranja knjige i kroz šta je prošla tokom pisanja, sa čim se sve suočavala i šta je spoznala. Smatra da je dostigla trenutno svoj maksimum, što je čini izuzetno srećnom i ispunjenom, bez obzira što je proces bio veoma naporan i iscrpljujući.
Svoje utiske o pročitanoj knjizi izneli su i čitaoci lično na prezentaciji.
Govoreći o romanu “Zovem se Astikja”, književnik Đorđo Vasić je posegao za stihovima Laze Kostića iz pesme “Među javom i med snom”. Ali, za razliku od pesnika, koji proklinje svoje srce, autorka romana je, po njegovim rečima, “uspjela da to svoje letenje među javom i međ snom i svoje pletivo pretvori u roman, mali obimom, ali veliki porukom, idejom i strukturom”. Vasić je naglasio “zaokruženost koncepta, ali i stamenost strukture, isklesanost i dorečenost ideje u ovom romanu”.
“U nevjerovatno šarolikom kaleidoskopu romana ‘Zovem se Astikja’ šarolikih a tužnih likova, preko starohebrejske Aman, kineskog monaha Sinjana, nesrećne udovice Fejt, učitelja Paulelea sa Havaja, do Vere iz Beograda, dešava se uvijek jedno – Dušica sve svoje likove, uglavnom hude sudbe, koji svakako nisu miljenici ili miljenice sreće, šalje na put samospoznanja” - naglasio je Đorđo Vasić i na kraju dodao da “ova Dušičina knjiga i jeste jedno divno balansiranje u kojem svi njeni junaci i prolaze taj put od nižeg donjeg svijeta i stižu do onog koji pripada boljoj nadžemaljsakoj sferi”.
O poetskoj zbirci “Razoružana slova” svoje impresije je sa posetiocima podelio Dragiša Tošić. Poigravajući se rečima, svoj prikaz je nazvao “Dobro naoružana slova Dušice Ivanović”, jer je knjigu doživeo kao “poetsko kazivanje sa vješto utkanom narativnom potkom, koja čitaoca drži u stanju dramske napetosti i iščekivanja događaja”. Čitalac je, naveo je Tošić, “zatečen i obradovan sugestivnošću poetskog kazivanja, izgrađenim stilom i izbrušenim jezikom koji istrajava od prvog do posljednjeg stiha, a posebno neobičnom prožetošću lepezom nazigled nespojivih književnih, ali i drugih umjetničkih formi i izraza”. Iako je u pitanju poetska zbirka, ona se čita, rekao je Dragiša Tošić, kao uzbudljivo poglavlje nekog autobiografskog romana, ili kao intimni dnevnik, ili “putopis u čijoj prvoj polovini su bili prizori slikani dušom, a u drugoj polovini - svijet doživljen očima, mirisima, kožom ili kosom...”
Završavajući svoj nadahnut prikaz knjige, Tošić je naglasio da su “Razoružana slova” “Dušicini ‘Eks Ponto, Nemiri i Lirika’, kroz koje, na svoj način, tumači prizore iz sopstvenog života, svoja iskušenja, pokušava da razumije sopstvenu dušu i pronađe snagu da se naoruža vjerom za nova poglavlja”.
Knjiga mi se veoma dopala. Izuzetan napredak u njenom stvaralaštvu. Stiče se utisak da, kako su se stranice nizale, tako je i Dušica Ivanović rasla na putu koji se zove život i da je roman “Zovem se Astikja” za nju ne samo novo književno delo nego i buđenje njene duše.
Foto: Arhiva - "Novine Toronto"
