Vidik ispred mene raspukne ko zora,
Pa razuzdam maštu, stihovi se množe.
Slažem ih u njedra odmah pored srca,
Odakle ih niko ukrasti ne može.
(Riječi iz duše, Još nam je samo nebo isto,
Novi Sad 2017)
U okviru svečanosti u čast preosveštenog vladike kanadskog dr Mitrofana i dolaska novog parohijskog sveštenika u Parohiju Svete Petke Lejkšor, u Vindzoru je 16. septembra 2018. posle svečane liturgije i banketa, predstavljeno književno stvaralaštvo Radmile Karać, pesnikinje rodom iz Nevesinja, koja živi i stvara u Londonu, Ontario.
Radmila Karać, moderni ženski čika Jova Zmaj, piše pesme i priče od detinjstva, ali svi rukopisi koje je godinama sakupljala nestali su u ratnom plamenu. Posle mnogo godina i dramatičnih zbivanja, vratila se pisanju i do sada iznedrila tri zbirke pesama za decu, kao i zbirku zavičajne poezije "Još nam je samo nebo isto. Zbirka pesama za decu "Čaroban let kroz ceo svet" je 2014. godine uvrštena u izbor publikacija za potrebe bublioteka srpskih organizacija u rasejanju i matici.
Gostovanje Radmile Karać organizovao je i književno popodne otvorio Pero Kovačević, član SKD "Sava Mrkalj". O književnom stvaralaštvu Radmile Karać govorila je Dušica Ivanović. Naglašavajući pesnikinjino značajno mesto u kontinuitetu bogate književnosti za decu na srpskom jeziku, gde se Radmilino pisanje nadovezuje na velikane poput Zmaja, Ćopića, Mike Antića i mnogih drugih, Dušica Ivanović je rekla:
"Radmiline pesme namenjene deci pisane su s lakoćom i deci razumljivim jezikom, ne samo zato što je pesnikinja u sebi sačuvala dušu deteta, nego i zato što je decom okružena i neprekidno inspirisana. Njena zavičajna poezija može se uvrstiti među najbolje i najznačajnije pesme koje u srpskoj književnosti slave ono neprolazno: porodične i nacionalne vrednosti. Ima u njenim stihovima mnogo nostalgije, ali i mirenja sa sudbinom. Ima sećanja na prošlost koja boli, ali i na onu prošlost koja podiže duh i čuva rasejani narod bilo gde da je u svetu.
Poslednja zbirka pesama 'Još nam je samo nebo isto' nije, kao prethodne tri, namenjena deci, ali je svakako namenjena svima nama koji u sebi još uvek nosimo klicu detinjstva, posebno tragove onih prelomnih, odlučujućih trenutaka, dakle - senzibilnom čitaocu. Nisam sigurna da bi prevod na bilo koji jezik učinio uslugu Radmili Karać - poetesi, ni njenoj poeziji. Vezanost za zemlju, za rodnu grudu, pripadnost naciji, odanost veri i običajima, i posebno porodici kao oličenju svega toga, neprevodivi su na bilo koji jezik koji ne poznaje sentiment ljudi koji su nikli i opstajali na Balkanu kroz vekove."
