U Patersonu (SAD) je 28.septembra održana svečana akademija povodom sedam decenija postojanja Matice iseljenika i Srba u regionu i desete godišnjice rada Književne radionice „Kordun” iz Vest Čestera (SAD).
Organizator je bio Ilija Šaula, književnik i osnivač KR „Kordun”, a Crkva svetog Jovana u Patersonu je bila domaćin ovog događaja, koji je okupio goste iz Srbije, Kanade i Sjedinjenih Američkih Država. Halu crkve u Patersonu je krasila izložba likovnih radova slikara Bogdana Miščevića iz Baltimora. Prota Đokan Majstorović je svetom molitvom otvario Svečanu akademiju, a voditelj programa, Aleksandra S. Radaković, pozdravila je prisutne osvrnuvši se ukratko na povod organizovanja Akademije.
Na akademiji su govorili Miodrag Jakšić, predsednik Matice iseljenika i Srba u regionu, Milutin Srbljak, lekar i književnik iz Njujorka, Gordana Petković Laković, književnica iz Toronta, Dušica Ivanović, književnica i lektor iz Toronta, Nebojša Krljar, prosvetni radnik i književnik iz Majamija, i Ilija Šaula, osnivač Književne radionice „Kordun” iz Vest Čestera. Pevačka grupa Rosa iz Njujorka je učestvovala u muzičkom delu programa.
U svom obraćanju, Miodrag Jakšić je govorio o ulozi i značaju Matice za Srbiju i sve njene raseljene građane i Srbe iz regiona. Naglasio je da je prostor u Nušićevoj 4 u Beogradu, u kome je Matica još od 1949. godine, u potpunosti prilagođen našim ljudima iz sveta, koji tu mogu da obave svoje sastanke, predstave svoj rad i stvaralaštvo, a Matica može da ih poveže sa institucijama države i da na taj način bude na usluzi našim ljudima za vreme boravka u Beoradu. Osmišljen je program članstva Matice, koji će raditi u punom kapacitetu već od 1. januara. Jakšić je obavestio prisutne da Matica planira izdavanje godišnjaka i obnavljanje časopisa „Zavičaj”. U izdavačkoj delatnosti, trenutno je aktuelan kapitalni projekat objavljivanja kompletnog srpskog muzičkog nasleđa na prostoru Balkana autora Vesne Milović, koja je priredila troknjižje sa više od 1000 pesama sa tekstovima, akordima i notnim zapisima srpskih izvornih, tradicionalnih i gradskih pesama, a jedna cela knjiga je posvećena nastanku i istorijatu pojedinih kompozicija.
Dr Milutin Srbljak je u svom obraćanju naglasio ulogu naših najznačajnijih sunarodnika, koji su svojim radom i zalaganjem u rasejanju doprineli ne samo svojoj zajednici, nego i celom čovečanstvu.
Osvrnuvši se na trenutno stanje u odnosima matice i rasejanja, Gordana Petković Laković se prisutnima obratila u ime Srpske nacionalne akademije u Torontu.
O ulozi i značaju očuvanja srpskog jezika i ćiriličnog pisma u rasejanju govorila je Dušica Ivanović iz Toronta.
Nebojša Krljar je nadahnuto govorio o odlasku mladih iz Srbije, njihovom prilagođavanju u novom svetu, o razlozima za odlazak i o tome šta Srbija gubi, a šta pojedinci dobijaju odlaskom iz zemlje. Odlazak pedeset do šezdeset hiljada mladih ljudi svake godine, on radije naziva seobom nego odlivom, i to „seobom nezadovoljnih, a ne besnih, seobom nesrećnih, a nikako avanturista”. Mladi iseljenici, kojima i sam pripada, su, po njegovim rečima, „ljudi koji samo žele svoje mesto, svoju sreću, blagostanje, normalan život svojih porodica”.
Organizator i domaćin, književnik Ilija Šaula, govorio je o metodama rada Književne radionice „Kordun“ i njenoj ulozi u afirmisanju mladih, novih autora, kao i o saradnji sa Maticom iseljenika i ostalim udruženjima i organizacijama iz Srbije.
Povelja Književne radionice „Kordun” je ovom prilikom dodeljena Miodragu Jakšiću. Zahvalnice su, između ostalih, dobili i pojedinci i organizacije iz Toronta: Dušica Ivanović, Gordana Petković Laković, SKUP „Desanka Maksimović” i Srpska nacionalna akademija.
ANTREFILE 1
U posednje tri godine Matica je organizovala više od 300 raznih programa, kojima su u fokusu bili naši stvaraoci iz inostranstva, ali smo takođe predstavili i značajne ljude koji stvaraju u Srbiji – rekao je M. Jakšić. Tako je, po njegovim rečima, stvoren svojevrstan kulturni centar naših ljudi koji žive u rasejanju, zajednički dom, druga kuća i prva adresa na koju naši ljudi mog da se obrate kad su u Srbiji.
ANTRFILE 2
Svoje obraćanje gostima svečane akademije, u kome nije propustio ni jednog značajnog Srbina koji je stvarao u rasejanju, dr Milutin Srbljak je završio citirajući našeg i svetskog genija Nikolu Teslu: „Ako budem imao sreću i ostvarim svoje ideje, to će biti za dobro celog čovečanstva. Ako se moje želje ispune, najdraža misao će mi biti ta da je to delo jednog Srbina.“
Autor/Foto: Zoran Vujanović
