U punoj sali SKUD Oplenca održana je promocija nove knjige " Tajne i traganja", Ljiljane Stošić Marković, koja se posle dve uspešne zbirke pesama, "Sećanje na zaborav" i "Džepovi noći" odlučila da ostvari davnu želju, da ovu priču stavi na papir.
Kako i sama kaže, knjiga je "projekat" koji joj je stajao na duši, a ne pokušaj da se oproba i u prozi.
Uz gitaru našeg poznatog virtuoza Božidara Hadživitkovića i čitanje odlomaka iz knjige učesnika programa Nataše Đekić, Glorije Kravos, Diane Vasilić Jeftić i Đorđija Živković, veče je proteklo u prijatnoj i toploj atmosferi.
O njizi je veoma inspirativno govorio Gojko Roglić, koji je među ostalom rekao:"
"Za čim to naša pesnikinja, sada i spisateljica, književnica traga? Koje su to tajne koje želi da nam otkrije, ili možda samo naznači njihovo postojanje a ostavi ih nama čitaocima za otkrivanje.
Da li se naša Ljiljana setila još nekog zaborava ili nas čitaoce podseća da smo zaboravili da se setimo, ili je možda u nekom džepu negde u noći života ostalo nešto nedorečeno, neka tajna za kojom tragamo svi, naša spisateljica a i mi čitaoci.
Već sama grafika na koricama knjige pokazujuci lik devojčice i lik tate, koji kao tajna izranjaju iz vode, a voda je osnovni simbol i preduslov života, i nekom Božanskom lepotom sjedinjuju se sa prirodom, što upućuje već na prvu tajnu-traganje za ocem...
... Ovo je knjigi pune moralne snage, lepote duše, filozofskog poimanja praštanja i večitog traganja za istinom.
Vida nije boginja, ali je uzor, moralno očišćenje žene kao božjeg stvorenja, i sa njom nekako počinje i ova knjiga. Dakle jedna Vida i njena sudbina, jedna moralna snaga i čistota duše ostaće svakom čitaocu u sećanju.
Zatim, po uzoru na tu Vidu, još dve devojčice, odnosno žene poneće sa puno ljubavi i časti upravo to ime - Vida...
...Knjiga govori o ženama kao glavnim likovima, muški likovi su samo pomoćne uloge, da upravo ojačaju i jače naznače snagu tih ženskih karaktera.
Čitajući ovu knjigu, sa zadovoljstvom i u jednom potezu, čini mi se da sam otkrio najmanje dve tajne koje je naša spisateljica uplela u radnju ove knjige.
Prva je: Snaga žene i njena uloga u održanju porodice, njena snaga koja niče tamo i gde se ne može očekivati, iz pepela, krvi, od tamo dakle gde život nestaje u svakom svom smislu i obliku. Ona izranja kao vaskrsenje iz smrti i tu je da opet rodi, podigne decu i kad ih treba zadojiti i majčinim mlekom, a onda muške i čojstvom i junaštvom, da tako dorastu i do rala, a i do konja i do bojna koplja. Tu sa bojnim kopljem uglavnom se njihov život završava, a žena je opet tu da ponovo rodi i podigne novog junaka. Dakle žena će preživeti i ratove i bolestine, i svako zlo jer je ona od Boga dana i predodređena da nastavi život.
Druga nit, ili Ljiljanina tajna, je traganje za samom sobom, dakle traženje identiteta, onog osnovnog: Ko sam ja, ko sam u porodici, u društvu, a ko sam u ovom tuđem-otuđenom svetu. Pronaći samoga sebe -otkrivanje je najveće, sopstvene tajne.
Na kraju, rekao bih da mi je teško da govorim o tome, ova knjiga namerno ili slučajnom namerom svog pisca, otkriva jednu novu nit, jednu sasvim drugu tajnu. Svako od nas živi u uverenju da je rođen iz ljubavi njegovih roditelja, dakle mladalačke, bračne, možda pozne odnosno kasno spoznate i pronađene ljubavi, i mi smo svesni toga i u nama na neki čudan način živi ljubav naših roditelja.
Ali šta reći i koju tajnu izroniti iz ćutanja, ako smo nastali u vihoru rata i silovanja majke od strane vojnika, ili bilo kojeg drugog napastvovanja, koji je onda duševni sklop deteta koje je rođeno iz tog ovaploćenja. Ova knjiga će na najlepći nacin potvrditi njihovu svu ravnopravnost među nama, jer kad se prvoj Vidi svaka nada za nastavak porodice izbrisala, videla je vidom boga Vida, snaćla je snage da dete svoje snahe kao plod silovanja od strane okupatorskih vojnika prihvati kao svoje rođeno unuče, koje će, eto, poneti njeno ime i nastaviti život Vidine porodice.
Ovom, sa setom otkrivenom tajnom, završio bih besedu o ovoj knjizi i svima vama je preporučio za čitanje”.
Pitali smo Ljiljanu zašto baš ova priča i zašto je tek posle toliko vremena, ugledala svetlost dana?
"Ima tome više od četvrt decenije, kad mi je na autobuskoj stanici prišao mladić, vidno potresen, tražeći upaljač. Moja spontana reakcija je bila propraćena zabrinutošću , tako da sam ga upitala, šta nije u redu. Pogledao je u pravcu čoveka koji je stajao nedaleko od nas. Čovek je izgleado sasvim obično, potpuno nezainteresovan, zaokupljen sobom, čekajući autobos. Mladić me je pogledao pravo u oči, dodajući važnost onome što sledi i skoro kroz suze rekao: "To mi je otac, on ne zna da sam ja njegov sin".
Taj događaj se nikada nije izbrisao iz mog sećanja.
Prošlo je mnogo vremena od tada da bi onda poslednjih godina, u veoma kratkom period, usledile priče mojih prijatelja i prijateljica, vezanih za njihove prijatelje, poznanike, rođake, i neke sudbine koje su ih pratile, a koje su mene uvek vraćale tom mladiću koji je davno probudio tu moju setnu maštu i pitanja koja su me uvek pratila.
Kako je on živeo znajući to, kako je saznao, kako mora da je jako bolno živeti u zagonetkama postojanja, kako i koliko je otac važan u životu deteta.
I eto tako je krenula ta moja priča", kaže Ljiljana specijalno za "Novine Toronto"
"Imati oca je bilo veliko blago za mene, iako roditelji odlaze iz našeg života iako sudbina ima svoje planove, duboko negde u sebi uvek mi je titrala sreća jer moj otac je bio najveći deo moga života.
Iz čitave moje priče ipak najtoplije zrače likovi majki. I kao što i u knjizi stoji "biti majka je veliki zadatak".
Tajne i traganja su došla godinu dana posle smrti moga oca. Sva ta osećanja tajni i odlaska su konačno mogla da se iskristališu i izađu iz mene. Bila je to moja terapija i moj način da ublažim taj konačan rastanak.
Sve se nekako u životu desi i na kraju sve nađe neki smisao pa i ova knjiga.
Posle poezije koje je datirala još iz rane mladosti i koju sam podelila sa prijateljima poezije, iskreno mi je drago da sam i ovo svoje delo dovela do kraja. Na svakom kraju je početak a može da se desi da započnem nešto novo, nešto drugačije posle svega ovoga", sa uzbuđenjem u glasu priča Ljiljana koja nikada ne miruje i od koje možemo očekivati puno iznenađenja.
ANTRAFILE
"Posebno se zahvaljujem Gojku Rogliću za divnu recenziju, za vrlo orginalan osvrt na priču koja je nastala iz druženja sa ljudima koje on očigledno razume,Nataša Đekić kojoj se od srca i posebno zahvaljiujem na lekturi i učešću u programu. Mojim dragim prijateljima, Gloriji Kravos, Diani Vasilić Jeftić, Đorđiju Živkoviću i Božidaru Hadživitkoviću, što su bili deo moje promocije”.
Lj.S.M.
