Od kuće smo krenuli u šetnju, rešeni da dan provedemo na jezeru. Obradovani što ima slobodnih bicili na svakom potezu, odlučismo se za iznajmljivanje, jer vožnja niz obalu obećavala je divan dan. Ispostavilo se da smo vikend proveli nenadano na nedavno otvorenom Trilijum Parku, koji se nametnuo na tom putu.
Skoro tri godine ovaj park je sređivan, na prostoru od tri hektara površine. Nekadašnji Ontario pleis transformisan je u živopisnu, celodnevnu destinaciju na vodi.
Bilo je potrebno puno vremena da se ovaj projekat parka realizuje, ali prva poseta otkriva impresivan dizajn koji maksimalno iskorišćava svoju lokaciju na obali uz talasastu topografiju koja ima za cilj da ponudi obilan pogled na horizont u Torontu.
Ovde nema plaže, ali očigledno je da to ne bi trebalo da bude. Kameni delovi na ivici vode nežno odbacuju bilo koje plivanje, što je pametno s obzirom na opšte stanje kvaliteta vode u blizini luke Toronta. Zato sedenje na stenama prosto mami.
Trasa na vodi počinje silaskom sa mosta i ide celom dužinom obale jezera Ontarija, nastavlja duž ivice vode, gde se na tom putu mogu susreti komadi od složenih stena i kamena namenjenih spontanoj igri i odmoru.
Prolaskom kroz marinu prepunu usidrenih barki, pecaroša, jedrilica, vodenih zmajeva, prelazi se na drugi deo parka. Betonirana staza izbija sa jedne strane na jezero a sa druge na odvojen ograđen deo za koncerte za otvorenom binom.
Duga visoka otvorena soba za sedenje unutar izlomljene nastrešice pruža mesto za uživanje u prekrasnom pogledu iznad jezera. Za sada, paviljon nudi dobrodošlicu u hladu od sunca, dok se odmah pored vode oseća blagi povetarac. Tu sam zatekla i muzičare koji se svirajući džez savršeno uklapaju u ambijent otvorenog prostora.
Pored nje, nadomak ivice vode, smešteno je veliko limeno korito za logorsku vatru koja greje, poziva posetioce da se u toku noći drže ograde i omogućava poseban pogled na grad koji svetli i na vodi.
Smešten na južnoj strani parka, nalazi se kupolasti vrh, najviša nadmorske visina u parku i pruža nežne padine za sedenje, sa nizom tradicionalnih raznobojnih drvenih stolica daje ekspanzivni pogled na park i do jezera.
St
aza uređena za šetnju i vožnju bicikli nastavlja se kroz kameni prolaz na čijim stranama su u zid uklesane slike mokasina, u slavu prvobitne baštine i kulture koja izražava poštovanje na prošlost.
Park sa svojim zimzelenim drvećem, stvara prirodno sklonište širom parka. Tri stabla markera - tradicionalni prvi način plovidbe - posađeni su duž staze da vode i usmeravaju posetioce na putovanje kroz park prema samitu. Iako trenutno nema previše hlada od drveća na stazi za šetnju, nakon što više od 1000 zasađenih stabala počne da raste, možete očekivati da se ovo promeni.
Park je ovog vikenda bio i ciljna tačka trkača, tako da je restoranski prostor u popodnevnim časovima bio prepun. Pa i pored tog neočekivanog gostovanja tolikog broja ljudi, marina prepuna brodova, regate na horizontu, širina prostora i jezero odišu mirom i spokojstvom priode.
Sa druge strane blizina aerodroma na ostrvu i učestala sletanja i poletanja sa njega, podižu pogled ka nebu i akciji aviona u niskom letu.
Ta mešavina urbanog u daljini, kao i nepreglednog na pučini, u ovaj posle-dnji dan leta poručuje: Počni tu gde si se zateko i uradi dajući sve od sebe!
