Kanadsko-srpsko "Dobročinstvo Jovan Dučić" uporno u svom postojanju i nesalomivo u duhu činjenja dobrih dela, obeležilo je drugu deceniju svoga postojanja i rada. Po rečima jednog od osnivača Ljubiše Vlatkovića: "U toku ove dve decenije postojanja, "Dobročinstvo Jovan Dučić" je u zavičaj poslalo više od pola miliona dolara u vidu konkretne pomoći siromašnima, nemoćnima, crkvama i ustanovama kojima je prilog bio neophodan da prevladaju svoje nedaće."
U tom duhu, ove godine Dobročinstvo je započelo akciju prikupljanja sredstava za kupovinu dvanaest ambulantnih kola, kako bi ove automobile poklonili zdravstveno najugroženijim opštinama u Republici Srpskoj, Srbiji i Crnoj Gori.
Pored ovakvih dobrotvornih akcija, u duhu poštovanja velikog pesnika i diplomate, kao i dostojnom očuvanju svoga imena, "Dobročinstvo Jovan Dučić" redovno održava duhovno-kulturna okupljanja, kakvo je bilo i ovogodišnje veče poezije, gde su takođe prikupljana sredstva za ovu plemenitu akciju.
Veče poezije je održano u subotu 31. marta ove godine, u prostorijama SKUD Oplenac, a gosti večeri iz otadžbine bili su glumac Tihomir Stanić i književnik Labud Dragić.
Vešto dramatizovanim tumačenjem dela "Na Drini ćuprija", nobelovca Ive Andrića, glumac Tihomir Stanić je ubedljivo, kao vrsni narator, približio ambijent i situacije ovog teksta publici. Njegovo kazivanje bilo je do te mere uverljivo da se na momente činilo da glumca ni nema već da, poneta njegovim rečima, publika gleda film načinjen po Andrićevom delu. Sa istom dubokom ozbiljnošću u tretmanu pisane reči, Tihomir Stanić je pristupio i dramskoj obradi misli Nikole Tesle kao i monologa iz drama Slobodana Selenića i Dušana Kovačevića, a isto tako i, u ličnoj emociji dramatizovanom predstavljanju stihova bardova srpske poezije: Branka Ćopića, Branka Radičevića, Đure Jakšića, Alekse Šantića, Miloša Crnjanskog, Duška Radovića, Ljubomira Simovića i nezaobilaznog Jovana Dučića.
Sva kazivanja Stanić je prepleo zanimljivim povedanjem sopstvenog života i anegdotama iz perioda školovanja i glumačkog rada. Tako smo saznali i da je njegovo opredelenje za glumu poteklo iz želje njegovog oca, koji je bio seoski učitelj, da bar jedno od dece nastavi ovu profesiju. "Pošto niko, od nas petoro sinova, nije postao učitelj, ako ovo naučim smatrao sam, ići ću po školama, pa ću, malo, kada to govorim deci da ličim na nekog seoskog uču" - rekao je glumac. Kratko, Tihomir Stanić se osvrnuo i na svoj producentski rad u srpskom filmu na zapaženim projektima kao što su filmovi "Turneja", "Falsifikator", "Top je bio vreo".
Po svemu što nam je i kako nam je predstavio, pred sobom smo ipak imali onoga koga je uča dobro poučio a koji je, očito, akademski profesor jezika i kroz naraciju, odanosti svome rodu. Ovo, kako je sam Stanić rekao: "proističe iz potrebe čovekove da ne zaboravi otkuda potiče. A otuda je i potreba da tamo pomaže."
Kratkim, sadržajnim uvodom Tihomir Stanić je najavio književnika Labuda Dragića i njegovu novu, četvorostruko nagrađenu knjigu "Kukavičija pilad".
Pre nego što je predstavio svoju knjigu publici, Labud Dragić se obratio skupu besedom o Hercegovini. Zahvaljujući se i ističući da je nagrada biti gost "Dobročinstva Jovan Dučić".
"Radi se o "zemlji od davnina poznatoj kao Vojvodstvo Svetog Save, a još pre toga kao Hum, što je varijacija drevnog imena Helm, naziva koji se odnosio na čitav Balkan... Duhovno ta se zemlja prostire od kneza Miroslava do Milorada Ekmečića, kao i od mnogih drugih do drugih znanih koji su obeležili njene geografske i istorijske prostore" - istakao je Dragić.
Predstavljajući svoju knjigu, Dragić je dao istorijsko-politički okvir radnje romana. Crnogorski kralj Nikola, iz bekstva u Italiji, organizuje lažnu komitsku vojsku koja, ubačena u zemlju, treba da ratuje po Crnoj Gori da bi je odvojila od Srbije, svrgla legitimnu vlast i ponovo devela kralja Nikolu na presto, kako bi ovaj vladar vezao Crnu Goru sa Italijom i podveo je papstvu.
To je siže u kome karakteri junaka vrve, u svoj svojoj surovosti i poetičnosti, po fizičkim i duhovnim vrletima Crne Gore.
Podsećajući sve prisutne da je dan u koji su se okupili i Lazareva Subota, slava mnogih Hercegovaca, čestitajući slavljenicima praznik Tihomir Stanić je sveo ovo, izuzetno prijatno, veče duha kulture kazjući odlomke iz Testamenta Jovana Dučića i stihove iz pesničkog opusa Alekse Šantića.
Čestitajući dvodecenijski jubilej "Dobročinstvu Jovan Dučić", sve pohvale i "na mnogaja ljeta".
Radovan Gajić
