Sigurno i vi imate svoj omiljeni peškir koji je mekan poput najmekše tkanine i trudite se da ga čuvate što je najbolje moguće, ali s vremenom često primetimo da peškiri, koji su bili meki i pahuljasti, postanu grubi, tvrdi i neprijatni na dodir. Problem nije (najčešće) u lošem kvalitetu materijala ili u tome da su peškiri dotrajali, već u načinu na koji ih peremo i održavamo.
Sigurno i vi imate svoj omiljeni peškir koji je mekan poput najmekše tkanine i trudite se da ga čuvate što je najbolje moguće, ali s vremenom često primetimo da peškiri, koji su bili meki i pahuljasti, postanu grubi, tvrdi i neprijatni na dodir. Problem nije (najčešće) u lošem kvalitetu materijala ili u tome da su peškiri dotrajali, već u načinu na koji ih peremo i održavamo.
Stručnjaci upozoravaju da je upravo pogrešno pranje glavni krivac za gubitak mekoće. Najčešća greška je preterano korišćenje omekšivača. Iako ga većina automatski dodaje kako bi odeća i peškiri bili mekši, kod tekstila izrađenog od visokoupijajućih vlakana – a peškiri to jesu – događa se suprotno.
Naime, vlakna upijaju ostatke omekšivača i deterdženta, koji se zatim teško ispiraju i s vremenom stvaraju sloj koji vlakna čini krutima. Osim što takvi peškiri gube na mekoći, smanjuje im se i sposobnost upijanja, što je njihova osnovna funkcija.
Drugi problem može biti tvrda voda. U mnogim područjima voda je prepuna minerala, ponajviše kalcijuma i magnezijuma, koji se tokom pranja vežu za vlakna i dodatno ih stvrdnjavaju. Rezultat su peškiri koji deluju "beživotno", a ni miris nakon pranja nije uvek onakav kakav bismo želeli.
Kad se tome doda nepravilno sušenje (ako ih dugo nakon pranja ostavimo u bubnju ili ih sušimo u zatvorenom prostoru, bez cirkulacije vazduha), dobićemo "ubitačnu" kombinaciju zbog koje peškiri prestaju da budu meki i mirišljavi.
Na sreću, postoji jednostavno rešenje, koje se ne skriva na policama radnji, već u kuhinji. Limunov sok, prirodan i lako dostupan sastojak, može peškirima vratiti mekoću i svežinu već nakon jednog pranja.
Tajna je u limunskoj kiselini, prirodnoj materiji koja razgrađuje naslage deterdženta, sapuna i minerala, istovremeno uklanjajući bakterije koje se mogu zadržavati u vlaknima. Za razliku od komercijalnih sredstava, limun deluje nežno, ali efikasno, a uz to donosi i dodatnu prednost: prirodno izbeljuje tkaninu.
Postupak je vrlo jednostavan i ne zahteva posebne pripreme. Peškire treba staviti u mašinu, ali bez mešanja s drugim vešom, kako bi se dobro oprali i isprali. U fioku u koji se inače dodaje omekšivač sipa se oko 125 mililitara svežeg limunovog soka.
Deterdžent se koristi uobičajeno, ali bez dodavanja omekšivača. Preporuka je da se pokrene vrući program pranja, jer toplota pomaže aktiviranju limunske kiseline i pojačava njeno dejstvo.
Kad završite pranje, peškire je najbolje osušiti na otvorenom, na suncu. Sunčevi zraci u kombinaciji s limunskom kiselinom dodatno pomažu u čišćenju i izbeljivanju vlakana, pa peškiri postaju ne samo mekši, već i svetliji. Ova je metoda posebno pogodna za bele i svetle peškire; kod tamnijih peškira, koji bi mogli da izblede, preporučuje se da se umesto limuna koristi alkoholno sirće (koje će takođe ukloniti naslage, ali bez rizika za boju).
